Aleksandar S. Janković: Kako je televizor postao moj najbolji prijatelj

Profesor istorije filma i istorije srpskog filma na Fakultetu dramskih umetnosti, dramski pisac i publicista u intimnoj abecedi otkriva zbog čega su Bitlsi njegova životna opsesija, zašto je televizor najbolji prijatelj i kako je Vladu Divljana zvao gosn Vlado

a Akademija, prvo disko-klub, klub FLU ili “rupa”, mitsko mesto moje generacije, smrdljivo, vlažno, zagušljivo, ali toliko značajno. Akademija kao FDU, mesto gde sam studirao, magistrirao, doktorirao i gde radim kao profesor.

b Beograd, grad u kojem sam rođen i sve ostalo. Danas je distorziran, omamljen, stišan, sa jako lošom terminalnom dijagnozom gde možda pravi šaman može da popravi stvari ako se poklope zvezde ili Sava prelije. Bitlsi, najveći rokenrol bend svih vremena i tema mog doktorata i životne opsesije. B je prezauzeto slovo. Dajte mi da sve pišem na “b”.

c Crkva. Jedna tako kompleksna ali i ambivalentna institucija čiji značaj u poslednje vreme više deli nego spaja narod/narode/vere/nadanja/stremljenja. Kad kažem crkva, mislim na svaku vrstu bogomoljačkih zdanja i njihovu ulogu u XXI veku. Vrlo lično pitanje.

č “Čudotvorni mač”, film Voje Nanovića iz 1950. godine, koji je bio elegantni odmak od partizanovštine nove države, ali i inspiracija po kojoj je moj drug Mile pola veka kasnije snimio izuzetno važan film “Zemlja istine, ljubavi i slobode”.

ć Ćaća i mater, dalmatinski nazivi za oca i majku. Moj najveći emotivni kapital su detinjstvo i mladost sa divnim, normalnim roditeljima koji su čitali Asteriksa i slušali one iste Bitlse.

d Divljan Vlada, omiljeni i ultimativni beogradski muzičar. Počeli smo saradnju krajem devedesetih na jednoj nikad ostvarenoj pozorišnoj predstavi pa sam imao prilike da se družim s njim. On je mene zvao gosn Sajo, a ja njega gosn Vlado.

dž Džomba, termin u JNA, koju sam odslužio za sve pare, sinonim za starijeg vojnika. Opozit gušteru. Prirodno, bilo koji oblik razmetljivog ponašanja uz obavezno ponižavanje svega što nije džomba.

đ Đelaterija, omiljeni sprdački termin koji koristim sa mojim drugom Vučom za lokalni kafić.

e “Enciklopedija mrtvih”. Omiljena pripovetka pročitana u vreme kada je razmišljanje o smrti imalo romantičan prizvuk. Pogledati pod “g”.

f Ford Džon, reditelj koji je snimio moj omiljeni film “Čovek koji je ubio Libertija Valansa”. Umetnik koji dolazi s godinama, kilometražom i cinizmom. I finim alkoholom.

g Grobovi. Nažalost, u poslednje vreme češće posećujem groblja nego koncerte i diskoteke. Prolaznost više nije privilegija starih i bolesnih.

h Humor. Volim da svoj intimni humor nazovem trostrukom ironijom. Nekom je to opak cinizam, nekom uznemiravanje, ali to je nešto čime svoje studente ali i prijatelje mogu intelektualno da provociram. A to je, čini mi se, suština pedagogije.

i Inćuni, marinirane slane sardele. Gastronomski kokain, sa ili bez kapara. Omiljeni kolač.

j Jerusalim, pupak sveta, grad u kome sam bio kratko, ali sam misli i utiske sabirao sledećih meseci i godina. Via Dolorosa, Vitlejem, odnos Jevreja i Palestinaca, Golgota, Hram Vaskrsenja Hristovog, Zid plača, Mrtvo more.

k Kuhinja, deo stana koji sam voljom i okolnošću otkrio i okupirao pre desetak godina, i moja samoukost uz preporuke od Olivera do Marića, preko kojih sam došao do stanja opšte euforije i plezira koji uz muziku prevazilazi zadovoljstvo dnevnog posla. Kopenhagen, glavni grad Kraljevine Danske koji je fina definicija onoga “svi gradovi su isti ako nemaš s kim da ih podeliš”.

l London, očigledno. Grad u koji sam išao u hodočašće popularne kulture od sredine osamdesetih do sredine devedesetih. Moj omiljeni grad zbog očiglednih referenci, ali kažu mi da se u poslednjih 20 godina veoma promenio.

lj Ljubav. Uživam da objašnjavam kako je ceo svet pogrešno shvatio Lenonovu pesmu “All You Need Is Love”, iako je Džon pogodio suštinu.

m Makarska rivijera. Omiljeni deo Dalmacije uz ostrva Vis i Hvar. Preadolescencija i rano tinejdžerstvo, koje je uglavnom ogrezlo u buntovništvu tipa “zašto idemo tamo, tamo je dosadno, i tvrda je plaža, i po podne su talasi, i pršut je slan, i more je slano. I baš me briga što ‘ćoravi’ Dragojević svira na terasi hotela ‘Jadran’. Bljak”.

n Novi talas, bilo da je nouvelle vague ili ovaj naš, ali pre svega ovaj naš koji je bio najznačajniji i poslednji kulturološki, kulturni, možda i jedini iskreno sveobuhvatni pokret stare Jugoslavije. Sinhronicitet velikih urbanih centara. Ljubljana, Rijeka, Zagreb, Beograd, a onda i Sarajevo.

nj Njarandža. Omiljeni citrus. Draži čak i od njandarine i njimuna.

o “Oktoberfest”, roman Branka Dimitrijevića. Uz “Nećemo o politici” verovatno najznačajnija knjiga u mom životu, koja me je opredelila u predkritičkom periodu i stvorila ideju čime želim da se bavim. Neverovatno značajna literatura.

p Pol Makartni. Na jednoj tribini o najuticajnijim ljudima na mene naveo sam ser Pola. Njegov udeo u Bitlsima i kasnije nešto je što je uvek bilo važan deo mog života. Nekad ispod, nekad iznad radara.

r Robert Smit, doživotni predsednik benda The Cure koji je bio ključan za moje tinejdžersko odrastanje, hormonalni disbalans i emotivne enigme, uz, naravno, Joy Division. “Redefinisanje identiteta”, naslov moje aktuelne knjige o stranputicama srpskog filma i naciona uopšte.

s Sendmen, omiljeni strip. Zahvaljujući liberalnim roditeljima čitav život čitam “ozbiljne” stripove. Magnum opus Nila Gejmena je alfa i omega svekolike literature.

š Šapat. S obzirom na to da imam oštećenje obe bubne opne zbog slušanja (pre)glasne muzike celog života, u mom svetu svi šapuću a ja se pravim da ih razumem i klimam glavom kao da razumem. U ovome sam postao majstor.

t Televizor. Najbolji prijatelj koji nikada ne ostavlja na cedilu. U ovoj post HD, 4K, LED, HBO, Netflix epohi svi čulni nadražaji dolaze iz ekrana. Mislim da je kraj blizu.

u Underground. Volim underground kulturu, i da se vozim metroom. I Velvet Underground.

v Vil Farel, omiljeni moderni komičar, dežmekaste građe i histeričnog, nametljivog humora. U stvari obožavam tu čitavu generaciju SNL ekipe, neskromno bih rekao moju generaciju. Moja raja.

z Zigi Stardast ili Dejvid Bouvi. Oskar Vajld rokenrola, koji je zbog njega dobio raskoš i razmetljivost.

ž Žal morski ili onaj koji govori o stvarima koje se nikad vratit’ neće.