Dragan Vučelić: Nerado sećanje na blam koji se ipak isplatio

Voditelj Kulturnog dnevnika RTS-a, inače glumac po obrazovanju, u dnevnoj štampi prvo čita sportske strane, smatra da su moral i iskrenost zaboravljeni u današnje vreme i nije vešt kuvar, mada ume da napravi palačinke

Završili ste glumu, a dugogodišnji ste spiker. Koji posao je izazovniji?

- Svaki na svoj način. I u jednom i u drugom, pored velikog rada i truda, da biste postigli vrhunski rezultat presudan je talenat. Gluma mi je dosta pomogla u spikerskom i voditeljskom poslu.

Nedostaje li vam gluma?

- Nedostaje. Ipak sam se opredelio da budem spiker i TV voditelj.

Radio ili televizija?

- Televizija.

Imate li ponekad tremu?

- Imam, naravno. Onu pozitivnu.

Najveći peh pred kamerama?

- Srećom, nisam ih imao, za sada.

Koju rubriku prvo pogledate u dnevnoj štampi?

- Sportsku.

Da možete, šta biste u životu drugačije uradili?

- Ne bih ništa menjao. Sve na šta sam mogao da utičem trudio sam se da bude ispravno. Na ono na šta nisam mogao da utičem, život je to sam uredio na svoj način.

Šta je vaša pokretačka snaga?

- Porodica i posao kojim se bavim.

Koje osobine su danas zaboravljene?

- Moral i iskrenost.

Neostvareni profesionalni san?

- Žao mi je što nisam imao prilike da više igram u pozorištu.

Umete li ponekad da slažete?

- Slagao bih kada bi rekao da ne umem. Najčešće to budu one “sitne laži”. Ali uvek glasam za istinu.

Kakav ste kuvar?

- Ne preterano vešt, za razliku od moje supruge. Umem da pravim palačinke. I to je nešto.

Koga rado citirate?

- Protu Mateju Nenadovića: “U sreći se ne treba gorditi, ni u nesreći očajavati”.

Šta vas uvek izbaci iz takta?

- Nered, u svakom obliku.

Blam koga se nerado sećate?

- Često se setim sebe na prvom času skijanja u kasnim tridesetim. Blamiranje se ipak isplatilo.

Uvek se obradujete?

- Kada me sin uzvikom “buđenje” pozdravi vikendom u šest ujutru.