Reditelj koji i sa 80 godina neumorno radi nikada nije dobio Oskara, ali dovoljno zadovoljstva mu donosi činjenica da je autor kultnih ostvarenja kao što su ‘Istrebljivač’, ‘Osmi putnik’ i ‘Marsovac’, i to što je srećan i u privatnom životu: u trećem je braku i otac troje dece, koja sva, poput njega, snimaju filmove
Ridli Skot je 30. novembra napunio 80 godina, ali aktivniji je od mnogih reditelja i producenata koji su upola mlađi od njega: samo ove godine producirao je BBC-jev TV serijal “Tabu” i dugo očekivani nastavak svog “Istrebljivača” i režirao čak dva filma - “Osmi putnik: Savez”, poslednji nastavak “Osmog putnika” iz 1979, koji je premijerno prikazan u proleće, i “Sav novac sveta”, istinitu dramu o otmici sina milionera Getija, čija je premijera bila na festivalu Američkog filmskog instituta u Los Anđelesu tačno dve nedelje pre rediteljevog okruglog rođendana.
Iako je autor takvih klasika kao što su “Osmi putnik” i “Istrebljivač”, Skot nikad tokom četiri decenije rada nije dobio Oskara za najbolju režiju. Mnogim kritičarima, pa i kolegama filmadžijama znao je da smeta njegov doterani vizuelni stil, estetika koju je, kako kaže, preuzeo iz reklamnih spotova s kojima je započeo karijeru, i to su mu prebacivali smatrajući njegove filmove manje vrednim. No, Ridli to nije primao srcu; kad je saznao šta mu prigovaraju, samo je slegnuo ramenima i rekao: “Ma koga briga! Pitajte te koji mi to zameraju koliko oni zarađuju!”, a kad je kritičarka Polin Kejl u “New Yorkeru” 1982. pokopala “Istrebljivača”, jednostavno je prestao da čita kritike.
Kao što se ne obazire na loše komentare, tako ne mari ni za žanrovske granice, pa je tokom karijere s jednakom strašću pristupao ratnim temama u “Padu crnog jastreba”, bavio se istorijskim spektaklima u “Nebeskom kraljevstvu” i “Gladijatoru” s Raselom Krouom u glavnoj ulozi, snimao filmove koji se izdižu iznad žanra, poput kultnog “Telma i Luiz”, terao strah u kosti s “Hanibalom” ili se vraćao naučnoj fantastici, kao u “Marsovcu” iz 2015. s Metom Dejmonom.
A isto tako ne dopušta ni da ga ometaju godine, zbog čega i danas radi jednako žestokim tempom. Zahvaljujući svojoj energiji, posvećenosti poslu i radnoj disciplini uvek ostaje u okviru budžeta i uvek završava na vreme. “Osmi putnik: Savez” bio je gotov za 74 dana, a koštao je 111 miliona dolara, “Marsovca” je završio s razmerno skromnim budžetom od 108 miliona dolara, i to za samo 70 dana. Snima se, kao i obično kad je Skot u pitanju, svaki dan od 8 do 18 sati, ponekad pola sata duže, ali nikad kraće, bez zvanične pauze za ručak. Umesto toga, glumcima i ekipi na raspolaganju je švedski sto i jede ko kad stigne.
I dok svi rade deset sati dnevno, Skot radi još mnogo duže, jer sam crta “storyboarde” za prizore koji će se snimati i vrlo detaljno ih razrađuje. “Marsovac”, film koji je pohvalio i vizionar Elon Mask rekavši nakon gledanja da je sad “zaista odlučio da ode na Mars”, dosad je na blagajnama zaradio više od 600 miliona dolara, a osvojio je i Zlatni globus.
- Nema gore stvari od inertnosti. Možeš biti inertan i sedeti i češati se po stražnjici, i na kraju samo pasti sa stolice. Mislim da je ključ u tome da nastaviš da letiš - objasnio je jednom reditelj, kojeg je kraljica 2003. odlikovala plemićkom titulom.
Veštinu crtanja savladao je još u mladosti, kad je razmišljao o tome da postane slikar. Škola mu nije baš dobro išla, verovatno zato što je blago disleksičan, a možda i stoga jer se u detinjstvu dosta selio. Rodio se u novembru 1937. u Engleskoj, ali otac Fransis bio je vojni inženjer i porodica je neko vreme živela u Nemačkoj, gde je maleni Ridli bio u internatu u Vilhelmšavenu i s prozora gledao podmornice.
- Tata je posle Drugog svetskog rata imao ponudu za posao u Hamburgu, a mama je htela da se vrati kući, da bude blizu porodice. Meni je bilo samo osam i po godina, ali znao sam da bi tata morao da prihvati taj posao i to sam mu i rekao. No, nije me poslušao i vratili smo se u Stokton na Tizu. Moj otac je bio sjajan čovek, uradio je ono što je morao zbog porodice, ali do kraja života više nije bio srećan - seća se Skot, koji je naglasio kako je engleski industrijski pejzaž u kojem je odrastao kasnije često pretakao u mračnu scenografiju budućnosti u svojim naučnofantastičnim filmovima.
Nakon završene srednje škole Ridli je uspeo da upiše Royal College of Art u Londonu, gde mu je kolega na godini bio njegov vršnjak Dejvid Hokni, danas jedan od najslavnijih britanskih umetnika. Ono što je naučio u školi i danas mu je temelj za sve što radi.
- Sve se svodi na beli komad papira i olovku. To je pred tobom i ne sme ostati prazno. Moraš razmisliti kako ćeš ga ispuniti, i zašto, i tako doći do odgovora - objasnio je.
Još na studijima 1962. snimio je svoj prvi film, “Dečak i bicikl”, kratki crno-beli rad u kojem je dečaka glumio njegov sedam godina mlađi brat Toni, s kojim je uvek bio vrlo blizak, dok je starijeg brata Frenka jedva poznavao.
- Toni je bio glumac i nosač opreme. Sećam se da je film koštao 65 funti i trebalo nam je šest nedelja petljanja po plaži u Hartlpulu da ga završimo. Upropastio sam Toniju letnji raspust, ali svidelo mu se, i zapravo smo tad započeli nešto što će nas obojicu podstaći da se posvetimo filmu za ceo život - rekao je Skot, koji se nakon diplomiranja zaposlio kao scenograf na BBC-ju, ali onda je shvatio da može i bolje.
- Kad mi je sinulo da mogu da zaradim trostruko više kao reditelj reklama, dao sam otkaz i otišao u slobodnjake. Moj tata nije mogao da dođe sebi. Upravo sam bio kupio prvu kuću i drugo dete je bilo na putu - seća se Ridli, tada u braku s novinarkom Felisiti Hejvud, s kojom je dobio sinove Džejka i Luka.
Rastali su se 1975, a nekako u to vreme osnovao je vlastitu firmu za reklame i produkciju, “Ridli Skot Associates”, i povukao sa sobom i Tonija.
- Toni je bio rođen za snimanje reklama: pun energije, zabavan, svi su ga voleli. Zato sam ga i nagovorio da bude sa mnom u kompaniji. Obećao sam mu da će za godinu zaraditi za dobar auto, u najmanju ruku ferari. I tako je i bilo, zaradio je za nekoliko ferarija - ispričao je reditelj koji je, što u produkciji svoje firme, što za druge agencije, napravio oko deset hiljada reklama, bruseći svoj precizni izražaj do savršenstva.
Ali igrani film, koliko god sanjao o njemu, neprestano mu je izmicao. Kad je čuo da je njegov kolega, autor reklama Alan Parker, dobio prvu režiju, pozlilo mu je od zavisti.
- Nisam spavao nedelju dana - priznao je.
A onda se i njemu posrećilo. Nakon Parkerovog uspeha u Holivudu britanski reditelji reklama postali su traženi i Ridli Skot je snimio svoj prvi film, “Dvoboj do istrebljenja”, i 1977. osvojio Zlatnu palmu u Kanu za najbolji rediteljski debi. Bilo mu je tada 40 godina.
Nije bio prvi izbor za reditelja “Osmog putnika”.
- Bio sam peti. Pre mene zvali su Roberta Altmana. Ja obožavam njegove filmove, ali pomislio sam: “Osmi putnik”? To njega neće zanimati. A dok sam čitao scenario, pola mozga mi se odmah prebacilo na vizuelni deo filma. Najvažnije je tu bilo čudovište. Ako to ne valja, imate tipa u gumenom odelu - objasnio je Skot.
Klaustrofobični svet svemirskog broda u “Osmom putniku” i čudovište koje je izradio švajcarski umetnik H. R. Giger i danas su jednako uverljivi, a Elen Ripli smatra se jednom od najvažnijih junakinja u svetskoj kinematografiji. Premda je Ripli u scenariju originalno bio muškarac, Ridli ga je pretvorio u ženu i tako započeo svoj niz moćnih ženskih likova.
- Moja majka je bila vrlo snažna žena, glava porodice, jer je otac često bio odsutan. Znala je da posegne i za kaišom i za šibom. Meni takve žene nisu nepoznanica - kaže Skot.
Kad je video tad još ne toliko poznatu glumicu Sigorni Viver, odmah je doneo odluku.
- Imala je visoke potpetice i afro frizuru i izgledala je kao da je visoka dva i po metra, ja sam naspram nje bio patuljak. Istog trenutka sam znao da je ona prava - seća se reditelj, koji je i privatno birao snažne žene.
Njegova druga supruga, producentkinja Sendi Votson, s kojom se venčao 1979. i dobio kćerku Džordan, uvek se o njegovim sinovima iz prvog braka brinula kao da su njeni, održavala dobre odnose sa njegovom prvom ženom i vodila računa da deca odrastaju u normalnom okruženju, bez prevelikog dodira sa filmskim svetom u kojem su ona i Skot radili. Rastali su se nakon deset godina braka, vrlo civilizovano, i ostali prijatelji, bar koliko je poznato. Ridli gotovo nikad ne otkriva nikakve pojedinosti o svom privatnom životu, samo često naglašava da mu je porodica izuzetno važna.
Poslednjih 18 godina partnerka mu je kostarikanska glumica Đanina Fačo. Otkako je u “Gladijatoru” tumačila ženu Rasela Kroua, 63-godišnja Đanina igra u svakom Skotovom filmu, makar i malu ulogu koja se ne pojavljuje na odjavnoj špici, a u leto 2015. par je ozakonio svoju vezu na potpuno privatnom obredu.
- Niko nije znao za to. Sami smo otišli da se venčamo. Nikoga nismo zvali, jer ako dođe jedan gost, onda dođe i ceo prokleti svet - veselo je izjavio reditelj, koji je nešto kasnije iste godine bio na venčanju svog sina Džejka u Engleskoj.
Porodica živi na tri adrese - u kući u Los Anđelesu, u Londonu i Liberonu u Provansi - i svi rade u produkcijskoj kući “Skot Free” koju je Ridli osnovao s Tonijem 1995, i koja je producirala hitove kao što su serije “Dobra žena” i “Man in the High Castle” prema romanu Filipa Dika.
Skot je ranije strastveno igrao tenis, ali morao je da prestane u sedamdeset i nekoj zbog problema s kolenima. Jedina strast koja mu je preostala, uz porodicu, jesu filmovi i planovi za budućnost: namerava da režira ostvarenje o veličanstvenoj vazdušnoj bici za Britaniju koja se odigrala u Drugom svetskom ratu, priprema adaptaciju kriminalističkog romana “Kartel” i, naravno, još nekoliko nastavaka sage o “Osmom putniku”, a sprema se i da producira niz novih projekata. U svemu tome naći će se mesta i za njegove omiljene glumce, koje smatra i najboljim prijateljima: Majkla Fasbendera, s kojim je dosad snimio tri filma, i Rasela Kroua, koji je glumio u čak pet njegovih ostvarenja.
- Oni su vrlo različiti ljudi, ali obojica su izuzetno pametni. Kad radiš s njima, moraš da paziš da na snimanje ne dođeš nespreman. Moraš da uradiš domaći zadatak, da imaš svoje viđenje onoga što se radi. Jer ako nemaš, zgaziće te. Kad te pitaju: “A zašto ja sad to radim?”, moraš da imaš veoma dobar odgovor - rekao je Skot.
A on ga uvek ima.
‘Apple Macintosh’ protiv Velikog brata
Skot je 1984. angažovan da režira TV reklamu za kompjuter ‘Apple Macintosh’ koji je tada izlazio na tržište. Reditelj, koji je rekao da o svakoj reklami razmišlja ‘kao o filmu’, snimio je mračne, distopijske prizore u kojima ljudi bez individualnosti poput automata slušaju govor nekog Velikog brata s ekrana, kao u romanu ‘1984.’ Džordža Orvela, a onda uleće žena koja odskače izgledom i odećom, baca čekić u ekran i razbija ga, najavljujući dolazak računara drugačijeg od svega dotad, uz poruku: zato 1984. neće biti “1984.”. Junakinju u reklami tumačila je tada 18-godišnja sportistkinja Anja Mejdžor, koja je odabrana za ulogu među 200 kandidatkinja zahvaljujući tome što je znala da baca disk. Snimanje je koštalo tada visokih 900 hiljada dolara, ali ulaganje se isplatilo: reklama je prikazana samo jednom u plaćenom terminu i odmah je izazvala takvo interesovanje u medijima da je dalje prikazivana u svim mogućim emisijama i vestima, te se računa da je ‘Appleu’ donela besplatan publicitet vredan više od pet miliona dolara.
Bratovo samoubistvo
U avgustu 2012. Ridlijev brat Toni Skot, reditelj filmova ‘Top gan’, ‘True Romance’ i ‘Crimson Tide’, skočio je s mosta ‘Vincent Thomas’ u Los Anđelesu, istog onog na kojem se odvijaju scene u nekoliko njegovih ostvarenja, i oduzeo sebi život. Bilo mu je 68 godina i dugo se borio s tumorom na mozgu koji se nije mogao operisati. Ostavio je poruku za suprugu Donu Vilson i njihove blizance Frenka i Maksa, a Ridli je za bratovu smrt saznao dok je bio u svojoj kući u Faleronu u Francuskoj. Posle je rekao da mu je to bio najgori trenutak u životu.
Iako je priznao da mu je Tonijevo samoubistvo ‘neobjašnjivo’, Ridli je izjavio:
- Toni mi nedostaje, kao prijatelj. Bilo mu je loše i znao sam da moramo da budemo još bliži, koliko god da smo uvek bili bliski. Posećivao sam ga redovno dok se borio s bolešću i rekao bih mu: ma je...š hemoterapiju, idemo na votka martini.
Očevim stopama
Skot smatra da je sasvim razumljivo što su deca krenula njegovim stopama.
- Gledali su me kako radim to što radim, kako sedim u pet ujutro u svojoj radnoj sobi i radim na scenariju. I jasno im je da to nije posao, to je strast. Pa su se i sami priklonili toj strasti - kaže Skot, koji deci nikad ne daje rediteljske savete. - Nisam lud. Ne bih se to nikad usudio - izjavio je.
Njegov najstariji sin Džejk (52) živi u Los Anđelesu i reditelj je muzičkih spotova i igranih filmova za koje mnogi kažu da su potcenjeni, tri godine mlađi Luk, čija je baza u Londonu, snima reklame, a kćerka Džordan (40) zasad je autorka jednog igranog filma. Svi, naravno, rade u porodičnoj kompaniji “Scott Free Productions”.
- Tata i ja razgovaramo svaki dan. Ja mu ponekad nešto prebacim ili ga upozorim na neku stvar, ali on mi ne daje savete o režiji, niti ih traži od mene. Jednom me pitao šta mislim o frizuri jednog lika, i to je sve - kaže Džordan.
Najnovije.
Zvezde.
