Vojin Ćetković: Trudim se da budem najbolji suprug i otac

Dramski umetnik, kreator uloga za pamćenje na filmu, televiziji i u pozorištu, ističe da je u poslednjih devet godina, koliko je u braku sa koleginicom, istaknutom srpskom glumicom, napredovao na svim poljima, i otkriva kako vaspitava kćerke bliznakinje Veru i Milu

Glumac Vojin Ćetković (46), iza koga su brojne uloge u pozorištu, na filmu i televiziji, ostvaren je na svim životnim poljima. Sa suprugom, koleginicom Slobodom Mićalović (36) ima sedmogodišnje bliznakinje Veru i Milu. U razgovoru za Gloriju otkrio je koliki je izazov održati brak kad su oba supružnika jednako uspešni i poznati, na koji način jedno drugome pomažu, kako vaspitavaju kćerke, sa kojim se sve strahovima suočava kao roditelj, zbog čega je zavoleo pecanje, kao i da li “radi” riba na Dunavu ovih dana.

Kako opstaje brak dvoje poznatih glumaca?

- Kao i svaki drugi brak. Što više zajedničkih tema imamo, veće su šanse da opstanemo. Trudimo se da pronađemo vreme za sebe, pošto je glumački posao stihijski. Najvažnije je pomiriti se sa time da je to naš život i da ne treba tražiti da budemo neki drugačiji ljudi, da živimo na silu nekim drugim životom. Ne mislim da imamo neke manje ili veće probleme od ostalih ljudi.

Nekoliko puta ste zaigrali zajedno u istom projektu. Kakva su to iskustva?

- Delili smo scenu u pozorištu, u komadima “Don Krsto” i “Brod za lutke”, glumili u nekoliko filmova i serija. Nije mi opterećenje da igram sa Slobodom. Uvek je dobro kad su životni partneri ravnopravni u poslu, ne bi valjalo da jedno od nas dvoje nije zadovoljno sobom ili svojim radom. Imam sreće da mi je supruga jedna od naših najboljih glumica, to je osnovno.

Pomažete li jedno drugome kad imate dileme u pripremi novih uloga?

- Naravno, mislim da se to i vidi u našim karijerama, i u njenoj, i u mojoj. Jednostavno su u uzlaznoj putanji otkad smo zajedno.

Koliko vas opterećuje popularnost?

- Već smo se navikli i prihvatili da je ona deo našeg života. Naravno da mi smeta, a i ova najnovija tehnologija prosto utiče na to da čovek više nema nimalo slobodnog vremena, da ne postoji mesto na kome bi bio bez mobilnog telefona. I društvene mreže i sve te objave na njima čine da ljudi više nemaju privatan život. Izgleda da je nemoguće izboriti se sa tim, valja se jednostavno navići.

Na koji način decu štitite od vaše slave?

- Moga ja da ih čuvam koliko god hoću, ali one idu u školu, druže se s drugom decom. Pokušali smo da im objasnimo zašto su im roditelji popularni, ali mislim da još nisu toga svesne. Do sada nisu imale, bogu hvala, problema zbog našeg posla, ali ne sumnjam da će ih biti, pošto smo mi takvo društvo.

Kako decu sačuvati od negativnih pojava na televiziji, internetu i društvenim mrežama?

- To je nemoguće, pošto ne živimo izolovani. Treba im objasniti kako bi oni sami došli do zaključka šta je kvalitet, a šta je kič i loše po njih. Mislim da bi bilo pogrešno zabranjivati im nešto, prosto treba uticati i razgovarati. I naše kćerke, kao i svako radoznalo dete, moraju da vide, pipnu, pogledaju ono što ih zanima.

Da li vas je strah što rastu u ovom vremenu?

- Jeste, ali to im je što im je, na to ne mogu da utičem. Ja sam rastao u fantastičnom društvu i državi, pa se dogodio raspad. Kad sam postao punoletan, narednih deset godina smo ratovali, pa me ni to nije zaobišlo. Da li je ovo vreme bolje ili lošnije od onog u kome sam se ja formirao kao čovek, ne znam. Pripadam onoj generaciji koja je možda i najlošije prošla u toj podeli karata. Kad sam postao glumac, to zanimanje jednostavno više nije bilo cenjeno kao ranije. Baždaren sam apsolutno za drugačije društvo i gledanje na stvari, a sad me je sačekalo nešto sasvim drugačije i pokušavam da se naviknem na to.

Kako vidite sebe kao roditelja i supruga?

- To je teško pitanje. Ne znam kako na njega da odgovorim. Jedno je to šta ja mislim, drugo šta misle moja deca i supruga, treće šta misle komšije, svet. Da li sam dobar roditelj? Najbolji sam. Trudim se.

Pre nekoliko godina napravili ste kuću na Dunavu. Da li često odlazite tamo?

- Kad god mogu. Trudimo se da provodimo što više vremena tamo, ali za sada ne razmišljamo o tome da se preselimo. Nemoguće je i zbog posla i zbog škole. Sve sam napravio od ekoloških materijala, štedljiva kuća je nešto što me veoma interesuje. Pokušavam da tako utičem na svest običnih ljudi, da povedu računa o ekologiji.

Stiče se utisak da vam je ekologija veoma važna?

- Ako se ne budemo osvestili u tom pogledu, mislim da ćemo se za koju godinu pogušiti, u svakom smislu. Vodim računa i o tome koji auto vozim, da li više idem pešice, o reciklaži, o svemu. Nastojim da i kćerkama to nekako objasnim i usadim im ideju o tome koliko je ekologija važna za opstanak planete. One to apsolutno shvataju, uživaju da budu u prirodi, kao i sa životinjama, i trudimo se da koliko god možemo boravimo napolju. Veoma su zavolele i Dunav, odlazimo i na vožnje čamcem.

Објава коју дели Vojin Cetkovic (@vojin_cetkovic) дана 14. Нов 2017. у 8:06 PST

U međuvremenu ste počeli i da pecate?

- Postao sam strastveni pecaroš. Riba radi, ko ume, a ja nekad umem, a nekad ne umem, priznajem.

Објава коју дели Vojin Cetkovic (@vojin_cetkovic) дана 20. Апр 2017. у 11:20 PDT

Imate li želja za sledeću godinu?

- Samo da budemo zdravi.