Petar Strugar: Ako Tom Kruz bude tražio nekoga da se bori s njim, ja sam spreman

Spajajući svoju ljubav prema adrenalinskim sportovima i želju da bude maksimalno spreman za svaku novu ulogu poput njegovih kolega iz Amerike Toma Kruza ili Roberta de Nira, glumac se bavi alpinizmom, jahanjem, brazilskom džijudžicom, MMA borbama i ronjenjem, a nedavno je naučio i da vozi motor

Pored posvećenosti poslu, glumac Petar Strugar (29) ima mnoštvo hobija koji mogu da se svrstaju u adrenalinske sportove. Spajajući lepo i korisno on je, između ostalog, ovladao brazilskom džijudžicom, pucanjem iz vatrenog oružja, alpinizmom, gimnastikom, ronjenjem, jahanjem, a odnedavno i vožnjom motora. Kao njegov stariji američki kolega Robert de Niro, koji je u likove ulazio do kraja, pa se tako za “Razjarenog bika” ugojio 35 kilograma, a za “Njujork, Njujork” naučio da svira saksofon, Petar kleše svoj talenat u streljani i teretani, na hipodromu i na planini, svestan da samo tako može stići tamo gde se uputio. Na vrh.

- Postoji mnošto stvari koje me zanimaju, kojima se bavim i imam želju da se bavim, veštine kojima želim da ovladam. Kao nekoga koga baš i ne drži mesto, najviše me privlače adrenalinski sportovi, u smislu konstantnog pobeđivanja sebe, ovladavanja sobom.

Za potrebe filma “Montevideo, bog te video” naučili ste da igrate fudbal, za “Malog Buda” ste se ugojili 20 kilograma, a za “Jesen Samuraja” ovladali borilačkim veštinama. Da li je ljubav prema raznim aktivnostima nastala iz želje da što bolje dočarate neke likove?

Petar Strugar: Spreman da se brani od napasnika (video/foto)

- Tako je. Svaka uloga je novi izazov koji treba prevazići. I to je ono što čini ovaj posao jednim od najboljih i najzabavnijih na svetu. Sve te prilike da naučite raznorazne stvari, neke koje niste ni sanjali da želite da znate. Cilj je da svaki put budete drugačiji i što uverljiviji.

Trenirate brazilsku džijudžicu, alpinizam, jahanje, pucanje iz vatrenog oružja, MMA, boks, gimnastiku. Odmalena ronite, a od prošlog proleća vozite motor. Je li potrebno da baš sve to znate zbog glume?

- To su sve moji hobiji. Neke od tih aktivnosti počeo sam da upražnjavam još kao klinac. Ronjenje, na primer. Druge su pak došle u malo zrelijem dobu, poput pucanja i alpinizma, a ispostavilo se da mi sve to pomaže prilikom stvaranja likova i uloga. Glumac mora da ima određenu fizičku spremnost.

Fizičku spremnost kako bi igrao akcionog heroja? Da li je to priprema za odlazak u Holivud?

- I da i ne. Meni je akcija jedan od najzabavnijih žanrova, i žao mi je što kod nas još nije razvijena u dovoljnoj meri. Ali nadam se da će se i to uskoro promeniti. Ili da ću pak dobiti priliku da sarađujem sa kolegama iz inostranstva. Ljudi obično idu “napolje” posle uspešne karijere u rodnoj zemlji, pa bih voleo da počnem odatle. Što se Holivuda tiče, ne znači da se jednog dana odlazak tamo neće desiti. Međutim, više me privlači Evropa. Francuska, preciznije.

Kad stignete da se bavite svim svojim hobijima?

- Ustajem veoma rano. Činjenica je da se ne možete u isto vreme baviti svime, pa su mi treninzi raspoređeni po danima. Svakog jutra, barem preko radne nedelje, idem u teretanu. Ponedeljkom, sredom i petkom uveče vežbam džijudžicu. Vikendom, utorkom i četvrtkom, u zavisnosti od obaveza, kombinujem alpinizam, pucanje i gimnastiku. Odskoro vozim i motor, što mi sva ova kretanja čini mnogo lakšim i zabavnijim. Tu i tamo stignem nešto da jedem, a pomalo i dišem.

Kad ste savladali veštinu upravljanja motorom?

- Marta ove godine. Međutim, napravio sam ozbiljnu kilometražu za taj relativno kratak period. Iako sam oduvek imao želju da vozim dvotočkaša, uvek je bilo nešto preče.

Koji vam od svih navedenih “hobija” pričinjava najveće zadovoljstvo?

- Kod svega me najviše privlači specifičan životni stil. Volim da sam stalno u akciji. U pokretu. Narod bi rekao da sam zavisnik od adrenalina, a ja samo mislim da sam spojio lepo i korisno. Jednog dana ću sve ovo što sada učim i da iskoristim.

Na koji način planirate da objedinite sva ta interesovanja?

- Imam neke ideje koje razvijam uz pomoć mog dobrog prijatelja i kaskaderskog senseija, čuvenog Branislava Fistrića Batice.

Da li ste kod njega završili kompletnu kaskadersku obuku?

- Nisam kompletnu, ali radimo na tome. Želja mi je da sve kaskaderske radnje na filmu u potpunosti obavljam sam, to je ujedno i najvažniji razlog zbog kog sam se upustio u sve ove avanture.

Imajući u vidu čime se sve bavite, da li vam je život nekada bio u opasnosti?
- Jeste.

Kad i kako?

- Ne bih o tome.

Šta bi onda bila najluđa stvar koju ste uradili?

- Jednom prilikom sam uleteo brodom u buru od 40 i kusur čvorova. Bilo je veoma veselo.

Kojim biste još veštinama želeli da ovladate?

- Postoji mnogo stvari koje bih voleo da probam. Zanimljivo je da nikada nisam ronio s bocom, već samo na dah. Imam želju i da skačem s padobranom, da naučim da vozim dasku za jedrenje, kao i kaskadersku vožnju automobila i motora, a voleo bih i da umem da igram. Iako radim dosta motoričkih stvari, nikada zapravo nisam naučio da plešem.

Kako izgleda vaša ishrana s obzirom na to koliko vežbate?

- Svaki dan u organizam unesem barem četiri hiljade kalorija. To zvuči mnogo, ali na dva ozbiljna treninga dnevno to je praktično ništa. Naravno, u zavisnosti od potreba za neki film, prilagođavam i ishranu.

A da li vas dobra forma prati od detinjstva? Jeste li nekad imali problema s viškom kilograma?

- Kilograme sam nabacivao samo zbog uloge. I kao mali sam bio vrlo aktivan. Trenirao sam odbojku i košarku. Međutim, u jednom trenutku sam istovremeno svirao doboš u Gradskom orkestru i radio na lokalnoj televiziji, spremao dve školske predstave i pohađao pun fond časova. Dobro, ne baš pun, ipak sam bio tinejdžer. Uz sve to sam leti ronio na dah i bavio se podvodnim ribolovom.

Da li vam je nešto od toga pomoglo za neku ulogu?

- Za sada ne, ali ako Tom Kruz ikada bude tražio nekoga za “Nemoguću misiju 6”, da se bori s njim pod vodom dok drži dah u jednoj petominutnoj sceni, ja sam spreman.

Držite dah pet minuta?

- Lični rekord mi je četiri i po minuta.

Da li vam je Tom Kruz glumački uzor?

- I da i ne. Cenim to što je on jedan od retkih glumaca koji rade sve svoje kaskade sami. Poštujem Meta Dejmona i Kristijana Bejla zbog njihove moći transformacije. Kako fizičke tako i glumačke. I moje posebno divljenje pripada Čarliju Šinu zbog činjenice da je još uvek živ uprkos svemu.

Kako se osećate kad morate da propustite neki trening?

- Grozno i nikako, jer da se osećam dobro, ne bih nikada propustio nijedan trening.

A šta radite kad ne trenirate?

- Ako ne spavam, provodim vreme sa porodicom i prijateljima. Zapravo se trudim da najviše vremena provedem sa sinom, jer kada ga uhvati ova moja “bolest”, znam po sebi, nećemo stizati baš mnogo da se družimo. Mislim, pubertet je iza ćoška.