Igor Marojević: Život nije vredan ako je sačinjen iz trulih kompomisa

Pisac čija je poslednja knjiga ‘Prave Beograđanke’ postala bestseler ubrzo po objavljivanju u intimnoj abecedi otkriva zašto mu je bitan Toni Soprano, kako mnogo vremena provodi u fotelji za masiranje i zbog čega je Zemun njegov životni izbor

a Aleksandra Rakin. Jedna od glavnih junakinja romana “Prave Beograđanke”. Na osnovu njene česte potrebe za paralelnim vezama kojima kontroliše oba muškarca, poneki čitalac bi pomislio da u savremenom Beogradu ima žena kojima toliko nedostaje ljubavi da im ne preostaje ništa drugo do da budu fatalne.

b Beograd. Glavni junak - ne samo - mog poslednjeg romana i mog života. Jedini grad u koji sam se ozbiljno vraćao, i to dva puta. Nadam se samo da usled društvenog ludila koga smo siti neće doći do trećeg odlaska, koji bi verovatno bio konačan.

c Cedevita. Jedna od omiljenih porudžbina otkako ne pijem žešća i društveno prihvatljivija pića.

č Čast. Za neki njen oblik se hvataju čak i mnoge od onih Beograđanki koje žive na neki način ponižavajuće. Recimo, Nina Obradović, najpromiskuitetnija i kriminalcima najsklonija junakinja romana koja smatra da živi pakao na zemlji i da je važno samo dostojanstveno propadati, po cenu osvete.

ć Ćipelj Karlos. Moj barselonski advokat s kojim sam u kontaktu oko obnavljanja rezidencije i još nekih pravnih poslova kojima ću se u Kataloniji pozabaviti po završetku udarnog dela skromne medijske kampanje za “Prave Beograđanke”.

d Dama - prava Beograđanka.

dž Džukci, omiljeni psi. Po pravilu tvrđi, oprezniji, bistriji i, na kraju priče, lojalniji od pristojno udomljenih. Ne bih uzeo mešanca kod sebe samo zato da ne pati u nevelikom stanu i da ga ne lišim slobode. Jednog sam nedavno ponudio hamburgerom i hteo da ga vodim kući, ali me odbio.

đ Đorđijević Milena. Teoretičarka književnosti.

e Emilija Reljić, “najpozitivnija” i najmonogamnija junakinja “Pravih Beograđanki”. Životom zastupa veoma ambiciozan koncept damstva.

f Fotelja za masiranje. U poslednje vreme u njoj provodim više vremena no ikad.

g Gosti mog novozemunskog stana. Nudim ih da ih fotelja izmasira i po pravilu se postide.

h Hajdučija. Državno uređenje jedne republike s rojalističkom himnom.

i Ildefonso Falkones. Španski pisac, zajedno smo na Sajmu knjiga dočekali Pućdemonovo proglašavanje ništave nezavisnosti Katalonije.

j Jadnici. Neprestano se ispostavlja da je Viktor Igo bio u pravu.

k Katalonija. Poslednjih mesec i po pratio sam tamošnje političke neprilike znatno više no ovdašnje.

l “Laguna”. Izdavač osam mojih knjiga.

lj Ljubljenje. Najčarobniji šmek možda ipak imaju nepca.

m Marihuana. Pod hitno je legalizovati i stvoriti prihodnu ekonomiju od rapidnog skoka turizma koji bi neizbežno usledio.

n Nežnost. Toliko je fina da ide gotovo uz sve, i sa gotovo svim se slaže, čak i sa grubošću.

nj Njujork. Centar sveta. Nisam bio mnogo gde, pa ni u Njujorku. Izgleda da sam ekscentričan.

o Olga Košutić. Junakinja “Pravih Beograđanki” usavršena u disciplini koju moj pripovedač namerno gramatički nekorektno naziva “vrućehlađenjem” partnera.

p Pretnje koje dobijam otkako sam kod Marića u “Jutarnjem programu” dokazao da neki lik lupeta i da je prava slika i prilika medijske Srbije.

r Referendum. Katalonski, naravno. O referendumu i posledicama baštinim sasvim drugačije mišljenje od većine mojih barselonskih prijatelja, pa će moj boravak tamo biti zanimljiv i s te strane.

s Sajam knjiga. Najznačajniji opšti utisak: prvi put da za prvu nedelju bude posećeniji nego u ponedeljak i utorak, što možda na neki pomeren način uliva izvesnu neobjašnjivu nadu.

š Šetnja. Uz Dunav. Bilo gde, ako slučajno ne može uz Dunav. Metodična šetnja iskorenjuje histeriju. Neuporedivo bolje je biti peripatetičan (hodajući) nego patetičan.

t Toni Soprano. Često sam mu se vraćao, da bi jedan kriminalac u novom romanu postao toliko opsednut njime da ga brka sa samim sobom i pokušava da živi na njegov način.

u Urmus. Udruženje rok muzičara Srbije. Pošto uz svaki roman nudim neformalnu plejlistu, tamo već tradicionalno promovišem svaku novu knjigu u rokerskoj TV emisiji “Bunt” na RTS-u.

v Vrbas. Rodni grad, s vremena na vreme se čujem s kumom i najbližim rođakom koji su ostali tamo. Poslednji put sam bio pre dve godine da primim mađarsko-srpsku književnu nagradu “Karolj Sirmaj”.

z Zemun. Osim ako se nešto naglo ne promeni, moj životni izbor. Dunav, pojedini splavovi, druga brzina umesto pete u histeričnom centru, nekonfliktan svet, makar tamo kod mene, na Retenziji, u Novom Zemunu. Uostalom, ni na nivou opštine Zemun ne spada u deset najopasnijih u Beogradu. Drugo su legende, pojedini slučajevi i vicevi - po mirnoći bi možda bio osrednja barselonska opština. Doduše, trenutno, dok se u Kataloniji uvodi vanredna lokalna vlada a stara je svrgnuta, Zemun bi verovatno bio najmirniji barrio Barselone.

ž Život nije vredan ako je sačinjen iz trulih kompomisa. Ne uspevam to da objasnim nekim bliskim ljudima, verovatno su u pravu. Ali po mom skromnom iskustvu, do gornjeg zaključka na kraju dođu gotovo svi, a ja smatram da sam došao kasno.