Ekskluzivno Filip Krajinović: Nina je ušla u moj život kada mi je bilo prilično teško

Autor:

24.11.2017 20:00

Foto:

Foto:



Posle velikog uspeha na Mastersu u Parizu mladi teniser pri put javno govori o ljubavi s TV voditeljkom Ninom Radulović, emocijama, najtežim trenucima u karijeri, i priznaje da mu je Novak Đoković mnogo pomogao u karijeri, ali da mu nije kupio stan kako se to poslednjih dana moglo čuti

Plasmanom u finale Mastersa u Parizu, gde je poražen od Amerikanca Džeka Soka, srpski teniser Filip Krajinović (25) ostvario je najveći rezultat u karijeri, što mu je omogućilo da sezonu okonča kao 33. igrač na ATP listi. Njegovom uspehu u prestonici Francuske malo ko se nadao, izuzimajući njegovog trenera Petra Popovića. Čak i sam Filip nije verovao da može ući u glavni žreb posle kvalifikacija koje je morao da igra, pa je zato kupio ulaznice za londonsku utakmicu Arsenala i Crvene zvezde, čiji je navijač. Na putu velikog uspeha imao je podršku emotivne partnerke, lepe TV voditeljke Nine Lečić (31), s kojom je u vezi bezmalo godinu.

- Neverovatne stvari su se desile u poslednje dve nedelje. Nisam očekivao da ću ostvariti ovakav rezultat i jedini razlog da ne odem na Zvezdinu utakmicu sa Arsenalom u Londonu bio je plasman u polufinale Mastersa u Parizu. Čak sam se i šalio kada su me drugari sa kojima je trebalo da idem na taj utakmicu pitali kako mislim da stignem na dva mesta u isto vreme, rekavši im kako ću doći do Londona i vratiti se na svoj meč. Nije potrebno da napominjem koliki sam fan Zvezde. Karte su bile unapred kupljene, i moram priznati na ne baš jednostavan način, ali su ipak završile nepocepane u džepu zbog meča mog života koji sam igrao sa Džonom Iznerom u polufinalu turnira u Parizu. Šalu na stranu, iznenađenje je bilo prisutno najviše zato što sam imao veoma napornu, doduše i uspešnu godinu iza sebe, ali niko nije očekivao da ću izdržati do samog kraja. U stvari, cele godine sam se spremao za ovakav ishod.

Pobedu u polufinalu nad Džonom Iznerom obeležili ste i jednim simpatičnim gestom kojim ste se obratili vašoj devojci, voditeljki Nini Radulović, tako što ste na kameri napisali: “Nina, hvala”, a potom tu fotografiju postavili na vaš instagram?


- Nina je devojka koja je ušla u moj život baš u periodu kada mi je bilo prilično teško i kada je put do pozicija gde se nalazim danas delovao nedostižno. Sreli smo se u vrlo delikatnom momentu i kada je njen život u pitanju, tako da je naša privatnost dosta trpela. Međutim, ono što mi se uvek dopadalo kod nje jeste to što je strpljiva i razumna, pa me je u ključnim momentima dobro savetovala. Ne razume se u tenis, ali je spremna da uči i vrlo je zainteresovana, tako da i njen pomalo laički način da objasni i rastumači neke situacije u toku meča nisu za zanemarivanje sa stanovišta strategije i psihološke igre na kojima se velikim delom zasniva tenis. Pri tome, iako nisam iz Beograda, ispostavilo se da imamo mnogo zajedničkih prijatelja, pa se veoma lepo družimo, izlazimo, razgovaramo. Od Nine svašta može da se nauči.

Ne krijete emocije ni na terenu. Pojavile su se i suze kada ste poljubili tlo nakon plasmana u finale?

- Jesam emotivac, ali i u svakodnevnom životnom ritmu to moram da kanališem jer su me učili da “muškarci ne plaču”. Međutim, nakon životnog iskustva koje imam dodao bih da muškarci ne plaču nikad sem za ženom koju vole, kada Zvezda gubi i kad igraju za ulazak u finale Mastersa u Parizu.

Stiče se utisak da je sve vreme uz vas vaša porodica, pa i grad Sombor u kome ste rođeni. Da li je to tačno?

- Moja porodica, roditelji, brat i sestra, mnogo se odricala kako bih ja mogao da igram tenis na najvišem mogućem nivou. Majka je uvek povezivala sve konce i držala nas na okupu, tako da smo sada veoma vezani, iako prođe i po nekoliko nedelja da se ne vidimo zbog mojih putovanja. Ne postoji nešto što oni ne bi uradili za mene ili ja za njih. Otac, na primer, nije bio sa mnom od početka turnira u Parizu, ali veče pred polufinale sam ga zamolio da dođe i on se već ujutru stvorio u mojoj hotelskoj sobi. Oni su moj oslonac i, najvažnije, znaju da ne treba da me pritiskaju, jer je meni potreban mir zbog svakodnevnih napora i stresa koje kao profesionalni sportista imam. Što se Sombora tiče, tu sam beležio svoje prve sportske pobede i obradovalo me je kada sam čuo da je uprava grada odlučila da na glavni trg stavi veliki plakat sa mojom slikom u znak dobrodošlice posle Pariza.

Pratili su vas veliki pehovi s povredama. Jeste li ikada pomislili da dignete ruke od sporta za koji ste očigledno rođeni?

- Više puta sam se opraštao od tenisa i isto toliko puta ulagao nadljudske napore da se ponovo privolim da počnem sve iz početka. Kada sportista ne trenira nedelju dana, on se maltene vraća u trening iz nulte pozicije, a zamislite kako je to kada napravite pauzu od nekoliko meseci. Povrede, potom i operacije, zapravo su bile rezultat toga što se od mene u tehničkom smislu mnogo očekivalo, jer sam bio najbolji junior sveta, ali moje telo nije bilo spremno za tolike napore. Bio sam mlad i fizički slab, što je rezultiralo mnogobrojnim povredama. Sa druge strane, za mene ne postoji “ne mogu” ili “nisam sposoban”. U trenutku kada sam bio 254. igrač sveta, na početku ove sezone, i kada su me otpisali čak i poznavaoci sporta i moje karijere, dobio sam još veći stimulans da se borim i dokažem da ja još dugo neću okačiti reket o klin. Moj plan je da igram još desetak godina. Takođe, pre samo četiri meseca pojavio se moj sadašnji trener Petar Popović, koji poseduje neku magiju. On me smiri, fokusira moje misli, opusti mi ruku za nekoliko minuta treninga, pa čak i razgovora. Njegova filozofija je: “Nadal, Federer ili bilo koji drugi teniser imaju mane u igri. Svi su oni ljudi sa slabostima i svi su pobedivi”. To je mantra koja je meni bila potrebna, da me neko ubedi da ja to mogu i da sam i sam na vrhu.

Svih ovih godina imate i veliku podršku Novaka Đokovića?


- Pre svega, mi imamo prijateljski i ljudski odnos, a onda dolazi sve ostalo. On mi je dosta pomogao oko izbora trenera, ali na prvom mestu sportskim savetima, onim koje mogu da primenim na terenu. Novak je čovek koji je nesebičan u tome, a sve to nije čudno pošto se svi mi iz reprezentacije družimo delimo i iskustva o tenisu. Mnogo se pisalo o tome koliko mi njegova podrška znači, kao i da mi je kupio stan, što nije istina. Novak jeste darežljiv čovek, i human. Svi znamo da je mnogo novca i pomoći uputio pre svega deci kroz svoju humanitarnu organizaciju, ali ja sam stan, na svu sreću, kupio sam.

Srpski teniseri imaju svoju grupu na WhatsAppu, o čemu tu pišete?


- Naša grupa je otvorena pre nekoliko godina i stalno je aktivna. Imamo dogovor da nikad ništa iz te grupe ne dospe u javnost, tako da će to i ovog puta ostati tajna. Samo vam mogu reći da kada bi se toga neko dokopao i ucenio nas, dali bismo čitavo bogatstvo da se ne otkriju pikanterije.

Po povratku iz Pariza na konferenciji za štampu prvi put ste se u javnosti pojavili sa Ninom. Da li to znači i nešto posebno novo u vašem privatnom životu?

- Kako sam kročio na beogradski aerodrom, shvatio sam kakvo je interesovanje u Srbiji za moj plasman u finale Mastersa u Parizu. Od tog momenta pa do danas zahtevi medija za intervjuima ne jenjavaju, tako da sam bio prinuđen da organizujem konferenciju u teniskom klubu “Đukić”, gde inače treniram. Kako je Nina iz sveta medija, ona mi je predložila da se uključi u organizaciju i pomogne mi da izađem svima u susret. Ja sam pre svega normalan momak iz naroda, ali i te kako svestan koliko je moja uloga kao sportiste važna za podizanje morala u vremenima kada nas politički i na svaki drugi način kritikuju. Snaga uspeha sportista, naučnika, umetnika je dragocena, jer se tu rađa osećaj zajedništva jednog naroda. Osim toga, veoma mi je drago što je sport zauzeo, bar ovih dana, značajno mesto na naslovnim stranama, pogotovo zbog omladine koja, prema mom skromnom mišljenju, ima pogrešne modele. Na konferenciji smo se pojavili i Nina i ja jer je važno i to da par bude zajedno u ključnim životnim momentima, kao što je ovaj za mene. Žena je stub veze i najveći oslonac muškarcu. Bez ženske podrške muškarac je izgubljen, a sa njom on postaje centrirano biće koje samo napreduje. Nina i ja se oko ove teme potpuno slažemo.

Pred vama je nekoliko nedelja odmora. Kako ćete ih provesti?


- Dugo očekivani odmor provešću u Beogradu, Novom Sadu i Somboru, jer sam sit putovanja. Rekao sam sebi da kada završim karijeru, neću spakovati kofer bar deset godina. Dakle, najdalja destinacija će mi biti neka lokacija u Srbiji. Ovih dana ću malo obnoviti prijateljstva koja sam zapostavio, uživati sa Ninom u običnim dnevnim stvarima i praviti strategiju za nastupajući period. Za desetak dana ću početi pripreme, a sledeći veliki turnir na kom ću učestvovati je u Dohi, pa onda sledi Otvoreno prvenstvo Australije. Sledeće godine neću igrati čelendžere, jer mi to omogućuje sadašnja pozicija na ATP listi. Sada ćete me gledati samo na najvećim turnirima, na kojima ću često biti i jedan od nosilaca, što je posebna čast, ali i odgovornost. Međutim, sa ovim načinom rada i taktikom osećam da ni pozicija u top-dvadeset nije nemoguća.

Maja Gašić

Autor