Spajajući različite elemente, u zgradi bogate istorije dizajner visoke mode uredio je svoj novi životni i radni prostor, u kome se idealno dopunjuju glamur i stilska savršenost i iz kojeg puca pogled na najlepše delove centra prestonice
“Ruske lavice” u Beogradu: Saša Milojković spektakularnom revijom proslavio tri decenije rada
Kreator Saša Milojković (50) u svom dizajnerskom poslu ističe se stilom koji ima karakter. Voli unikatne modele rađene za određenog klijenta, ništa serijsko. Isto tako i jedinstvene komade nameštaja koji su ručno pravljeni, te je u tom duhu opremio svoj novi stan - atelje.
- Moj novi životni prostor nalazi se u centru grada, u zgradi koja je zadužbina Nikole Spasića - objašnjava Saša Milojković. - Uživam u lepim starim građevinama koje imaju istoriju, onima čiji zidovi pričaju. Ne bih se osećao dobro u nekoj novogradnji, i zato sam se obradovao kada mi se ukazala prilika da baš u ovoj zgradi opremim prostor za život i za atelje. Osnovna ideja mi je bila spoj tirkiznih i bež tonova, koji se prepliću kroz istoriju umetnosti i arhitekture od Marakeša, preko Turske do Firence. Tirkiznoplava me podseća na nebo iznad Bosfora, koje mi je inspiracija i za novu kolekciju pod nazivom “Vetrovi Bosfora”. Volim da spajam različite stilove i svaki komad nameštaja sam lično osmislio i uklopio. Ceo stan je u duhu eklekticizma.
TEPIH ZA HODANJE
U prostoru ispunjenom dnevnom svetlošću odmah, pored ostalog, pažnju privlače podovi jer su svi prekriveni terakota pločicama.
- Pločice su čiste i jednostavne za održavanje, što mi je bilo bitno jer kod mene svraća mnogo sveta. Izabrao sam krupne u bež boji i tek ponegde stavio tepihe tirkiznoplavih tonova. Reč je o onima brenda “Aga kan” koji se prave u Turskoj, po uzoru na stare orijentalne ćilime. Čak su i tkani tako da deluju kao da su stari. Kada su prijatelji krenuli da svraćaju kod mene da vide stan, bilo mi je simpatično što su izbegavali da obuveni stanu na tepihe, misleći da tako treba. Oni jesu lepi i možda odaju utisak da su deo dekora, ali služe da se po njima hoda. Mogu da se prljaju i održavaju kao i svi drugi.
Stan nema klasičan hodnik, već prostran antre gde svaki gost može da se raskomoti, skine kaput i, ako ne planira duže da se zadrži, posedi udobno se smestivši u garnituru napravljenu od drveta i kože, sa ivicama ukrašenim svilenim resicama koje deluju kao da su krznena bordura.
- Nameštaj u antreu sam samostalno dizajnirao kao i sve ostalo. Pravljen je u Turskoj, gde se proizvode i moji odevni komadi. Tamo postoje vešte zanatlije, koje imaju mnogo posla jer se u toj zemlji ceni njihovo umeće. Brojni zanati koji su drugde izumrli u Turskoj i dalje postoje, a njima se bave ljudi kojima je to porodična tradicija. Cenim ručnu izradu i veštinu pravih majstora. U antreu se nalazi i tepih ručne izrade, drugačiji od ostalih, napravljen je od konjskog krzna u pačvork tehnici. Na zidovima su slike Cileta Marinkovića, pošto njegova dela “mirišu” na Beograd, Beograđanke, na veseli duh i život ovog grada.
Iz antrea se ulazi u Sašinu omiljenu prostoriju, veliki salon sa raskošnim foteljama zaobljenih linija, presvučenim tirkiznim plišom, koje prosto mame da se čovek ušuška u njima. Tirkizni zidovi salona i zavese u kreatorovoj omiljenoj kombinaciji lana i pliša u bež boji deluju kao da su iz bajke.
- Fotelje su u stilu kasnog art dekoa četrdesetih godina prošlog veka. Nasloni su ukrašeni krznom lisice. I kamin je izrađen u istom maniru. Njegova uloga je da unese toplinu i monumentalnost u prostor. Uz zaobljene fotelje, osmislio sam stočić od mesinga sa okruglim elementima na postolju. Ova prostorija mi je najdraža. U njoj volim da sedim, odmaram se, slušam muziku, razmišljam, kreiram, družim se sa ljudima. Tu su i lutke na kojima su moje poslednje kreacije, kako bi me podsetile da je nešto završeno i da je vreme za nove izazove. Ogledala su u baroknom stilu, a na stočiću u uglu je i moja omiljena slika “Portret žene”, na kojoj je umetnik Lacković naročitu pažnju posvetio njenom kostimu, što mi je posebno lepo.
Mala škola odevanja Saše Milojkovića
Iz velikog salona ulazi se u sobu koja ima više funkcija. Služi kao garderober, ali i kao prostor u kome se gost može odmoriti, dremnuti ili jednostavno osamiti kada je u salonu veliko društvo.
- Mislim da ljudi imaju predrasude po pitanju spoja plave i crne. Meni je ta kombinacija lepa i predstavlja boje noći, noćnog neba nad morem. Volim da je koristim. Dobro je ispala u ovoj prostoriji, koja je u nešto tamnijim tonovima, mirna i ušuškana.
DODIR SVILENOG PLIŠA
Toplinu ove sobe pojačava plišani kanabe s raskošnim prekrivačem od krzna.
- Reč je o bojenom lisičjem krznu. To krzno može da se boji u raznim tonovima i od njega se prave dekorativni jastuci i prekrivači.
Veliki salon je duplim vratima spojen sa ateljeom, omiljenim delom svih dama koje posećuju Sašu. Štenderi sa najnovijim kreacijama mame poglede, a kada neko poželi da predahne ili porazmisli koji će komad odabrati, može to da uradi sedeći na predivnim tabureima u ampir stilu kupljenim u čuvenoj rimskoj ulici Babuino, koja je pravi raj za ljubitelje antikviteta.
- Taburee sam kupio devedesetih. Bili su presvučeni izvornim platnom, ampir svilom, koju sam kasnije morao da promenim. Odlučio sam se za svileni pliš. Ova prostorija ima predivan pogled na stare zgrade Obilićevog venca, od kojih je jedna sa fasadom u duhu secesije posebno lepa. Ceo ovaj prostor trebalo je da bude radni, ali kako ja u radu nekad provodim osamnaest sati dnevno, polako se pretvara i u životni. Iznad antrea postoji galerija sa kupatilom koju sam preuredio u spavaću sobu. Jedino se nisam potrudio oko trpezarije. Imam malu, svedenu kuhinju, jedinu prostoriju koja je uređena u modernom stilu i u kojoj je sve čisto i jednostavno. Ne kuvam i ne planiram to da radim. Ručam u restoranu ili kod mame. Ovde može samo nešto da se prezalogaji, spremi čaj ili kafa, sipa piće i sok, ali meni više od toga i nije potrebno.
Zanimljiv enterijer krase i veliki kristalni lusteri, koji u prostor unose dozu raskoši i veselosti.
- Volim kristalne lustere, i to upravo one od providnog stakla. Podsećaju me na nakit i mrazna jutra Podmoskovlja, gde sam proteklih osamnaest godina, dok se nisam vratio u Beograd, najviše boravio i radio - zaključuje Milojković.
Zvezde.
