Putovanje u Pensilvaniju Branka Dimitrijevića: Rokenrol uspomene jednog dramaturga

Dramaturg i pisac proveo je dva meseca u društvu supruge koja živi u američkoj državi poznatoj po muzejima - u Pitsburgu su posvećeni Endiju Vorholu i upaljačima, pa se podrazumeva da su ih posetili, a skoknuli su i do Kuće slavnih rokenrola u susednom Klivlendu

Moja supruga Alison Meklintok i ja upoznali smo se u San Francisku pre dvadeset godina. Ona poslednjih godina živi u Kingstonu, u Pensilvaniji, dva sata vožnje od Njujorka i isto toliko od Filadelfije. Ja sam malo u Beogradu, malo tamo kod nje, pa sam tako i u septembru i oktobru, nakon što mi je pisala da me se uželela, boravio preko Okeana.

Kuvanje u četiri ruke

Kada sam u Beogradu, uopšte ne vozim, jer ne verujem da bih imao živaca za tako nešto, ali u suštini volim da upravljam automobilom, i onda se zadovoljim dok sam tamo, u Americi. Mada vrlo često odem autobusom do Njujorka, vrzmam se po gradu dok ne spadnem s nogu, pa nazad. U Kingston, gde supruga i ja zajedno kuvamo ono što mene mrzi da spremam kad sam sam. Jela pravimo naizmenično: ja pomalo improvizujem, a Alison se drži recepta do poslednjeg slova.

Vazdušna banja

Upravo sam čitao u magazinu “Ekonomist” o krajevima planete gde je nekad vladalo relativno blagostanje, a sada su već decenijama u depresiji, pa ipak ljudi tamo opstaju. I od dva primera za takva mesta, jedan koji su naveli je upravo taj srez u kome Alison i dobar deo njene porodice živi, u dolini reke Saskvahana u Pensilvaniji. Meni je, opet, tamo super, jer je kao vazdušna banja. Kad mi dosadi seoska idila, organizujem neko putovanje. Želja mi je da vidim što više saveznih država Amerike, pa sam ovom prilikom isplanirao da odemo u Južnu Karolinu i Džordžiju. U Džordžiji je Atlanta, u tom gradu je sedište televizije CNN, a hteo sam da se sa dvoje službenika te medijske kuće fizički obračunam. Šalim se, naravno, nego, već smo bili u Severnoj Karolini i sada je ostao taj ćošak Američkog juga, gde se odlično jede i priroda je lepa. Ali, nedavno je tamo bilo nevreme, kiša je neprestano padala, zbog čega smo morali da promenimo plan.

Jezero Iri

Mene, kao i svakog matorca, zanima istorija, a Velika jezera su važna u razvoju Amerike. Naime, pre izgradnje železnice i auto-puteva jedini način da se prevozi roba bio je vodom. A preduzimljivi Amerikanci su kanalima spojili jezera sa rekama, tako da je roba mogla da se transportuje iz severnih gradova i Kanade skroz dole do Nju Orleansa. I tako sam uspeo da izdejstvujem da se ode na jezero Iri, pa sam u istoimenom gradu na obali imao prilike da slušam o bitkama protiv Engleza i o mukama dok u te krajeve nije došla železnica, jer zimi se na vodama formirao led, zbog čega je sva komercijalna aktivnost prestajala. Ali glavna atrakcija čekala nas je u obližnjem Klivlendu, koji pripada državi Ohajo: Rokenrol kuća slavnih.

Rokenrol uspomene

Pa da, svi gradovi se bore da dobiju nešto atraktivno, radi privlačenja turista, a u Klivlendu je bio čuveni radio-voditelj Alan Frid, koji je smislio izraz “rokenrol”, te se Klivlend izborio da na obali jezera podigne muzej, Dvoranu slavnih rokenrola u obliku piramide. Obilazak ove ustanove teško da nekoga može ostaviti ravnodušnim. Dva i po sata su protekla u nostalgičnim prisećanjima na pevače i grupe, od kojih sam neke i smetnuo s uma. Alison je pronašla poster za nastup grupe njenog bivšeg dečka, muzičara, zbog koga je svojevremeno i došla u San Francisko, da bi tamo, na svoju nesreću, srela mene.

Hotel sa sedam soba

I ovo do sada je bilo vredno potezanja na put, ali kruna svega bio je boravak u Pitsburgu. Alison je u taj grad najviše privukao muzej Endija Vorhola, koji je odatle rodom. Sam muzej jeste zanimljiv, ali nama nije bio ništa izuzetno. Međutim, grad je izvanredan, tu se dve reke spajaju da bi napravile Ohajo river, najveću pritoku Misisipija - nepravda, jer je Ohajo bogatiji vodom od ove čuvenije reke. Ono što je značajno jeste to da su tu živeli najbogatiji Amerikanci svog doba, pa se to odrazilo na arhitekturu, a pritom je Pitsburg i grad koji ima najviše barova po glavi stanovnika u Americi. I još su tu brojni parkovi i bezbroj mostova!

Pogodilo se i to da sam slučajno našao smeštaj u butik-hotelu, renoviranoj vili vlasnika prvih robnih kuća u gradovima na istoku SAD. Hotel po imenu “Krčma u ulici Meksičkog rata” sastoji se od samo sedam soba i opremljen je starim nameštajem, a sa verande se pruža pogled na park i grad. I odatle svuda može da se ide pešice. Dva sredovečna gospodina, vlasnici hotela, ponosno pokazuju album fotki gde se vidi u kakvom je stanju bila vila pre nego što su je oni preuredili. Njihovi glavni gosti su dobrostojeći ljubitelji sporta koji tu dolaze na utakmice bejzbola ili ragbija, odnosno američkog fudbala. Dva dana je bilo malo za obilazak Pitsburga i zato ću pokušati da se vratim u taj grad, ako bog da i sreća junačka. Ne bismo ni sada prekidali boravak u njemu da nas dosadna kiša nije oterala.

Muzej upaljača

Severno od Pitsburga je gradić Bredford, u kome na krovu jedne zgrade stoji ogroman upaljač. U njoj su muzej i radionica za popravku čuvenih zipo upaljača. Lično nikada nisam imao pravi zipo, samo neke kopije, a takve su se pravile u raznim zemljama. Zipo je postao legendaran zahvaljujući ratnim filmovima, a u jednoj vitrini muzeja stoji nekoliko komada koji su pogođeni mecima u pravim borbama. Ti upaljači se i dalje proizvode, međutim u manjim količinama, jer se sada više koriste jeftini plinski, koji se ne pune, a i manje se puši. Dizajn je ostao decenijama isti, ali se na njima može gravirati po želji. S obzirom na to da je cena originalnih primeraka od dvadest i pet dolara pa naviše, u prodavnici pored muzeja najviše se prodaju privesci za ključeve i naočare za sunce ili čitanje sa logom “Zippo”, kao i šolje za kafu i majice, a manje sami upaljači.