Melani Grifit: Zbog stresa u braku sa Antoniom Banderasom sam se razbolela

Kao posledica stresa u poslednjim godinama braka sa Antoniom Banderasom kod slavne glumice pojavili su se napadi za koje u početku nije znala šta su, a sad je sigurna da je kraj mučne veze bio lekovit za nju

Izgleda da ranica na vrhu nosa, znak da joj se posle osam godina vratio rak kože, nije najgora stvar koja je zadesila holivudsku glumicu Melani Grifit (60). Nedavno je učestvovala na Konvenciji o zdravlju u Los Anđelesu, gde je glavna tema bila borba žena sa stresom. Medijatorka je bila Šeron Stoun, koja je usled stresa imala moždani udar 2001. Govoreći na panelu, Melani je otkrila šta je muči mnogo više i od raka, i kroz kakav je pakao prolazila.

- Zbog stresa u braku sa Antoniom Banderasom obolela sam od epilepsije!

Njih dvoje su se razveli 2015, ali poslednje godine bračnog života bile su košmar koji je očigledno prouzrokovao ozbiljnu bolest.

- Prvi napad imala sam 2011, na jahti u Kanu, za vreme filmskog festivala - rekla je Grifit u svom govoru. - Prevezena sam u bolnicu, lekari nisu znali tačno šta se događa, i pustili su me. Vratila sam se na jahtu, gde sam doživela još jedan strašan napad. Ponovo sam prebačena u bolnicu, urađen mi je EKG, a kad sam se vratila u Ameriku, dijagnostikovana mi je epilepsija.

Glumica kaže da je svakom epileptičnom napadu prethodila vrlo stresna situacija. Ona i Banderas bili su u braku 18 godina, a sada je sigurna:

- Razvod je bio lekovit za mene. Poslednje tri godine nisam imala epileptične napade.

Objasnila je da od tada može da živi smirenije, a interesantno je njeno viđenje uzroka bolesti koja ju je pogodila.

- Mi žene smo sve posvećene porodici, mužu, imamo i nešto svog života, kao i decu. Po ceo dan brinemo o kući, o poslu, a noću ne možemo da spavamo od brige za decu. Mislim da se punih 35 godina nisam naspavala! I još uvek ne spavam, potpuno sam poremetila san i nikako ne mogu da to unormalim - ispričala je Melani, koja ima troje dece s tri različita muškarca: Aleksandera iz braka sa Stivenom Bauerom, Dakotu Džonson iz veze sa Donom Džonsonom, za koga se dvaput udavala, i Stelu, čiji je otac Antonio Banderas.

ALKOHOL IH SPOJIO

Epilepsija nije jedina muka koja je snašla glumicu koja je triput nominovana za Zlatni globus. Njoj je 2009. dijagnostikovan karcinom na nosu, koji je tada uklonjen u ranom stadijumu operacijom. Pre nekoliko meseci ponovo je, opet na nosu, bila vidljiva ranica kao znak da se rak vratio. U međuvremenu, podvrgla se brojnim plastičnim operacijama, posle kojih se totalno izobličila.

- Nisam ni shvatala šta se dešava dok mi neko nije rekao: “Gospode, šta si to uradila!?” Bila sam veoma povređena. Išla sam kod raznih doktora kako bih vratila ono što sam imala pre.

Na odluku da krene na plastičnu hirurgiju uticala je činjenica da više nije bila u prvoj mladosti, što je u Holivudu i te kako “kažnjivo”, ali i alkohol, stalni pratilac Melani Grifit poslednjih decenija. Ovaj porok kriv je i za krah njenog braka sa Banderasom, a interesantno je da je baš alkohol spojio nju i Dona Džonsona, njenog dvostrukog supruga.

- Don me je čekao ispred klinike za odvikavanje pre nego što sam se drugi put udala za njega. Bili smo u braku samo šest meseci 1976, a onda smo se pomirili 1989. Dvaput sam bila na odvikavanju, ali nisam bila neka grozna pijanica. Nisam padala na pod ili gubila kontrolu. Kad god sam deci bila potrebna, ja sam bila tu. Imali su uz mene privilegovan, donekle romski stil života.

Uz dva braka sa Donom Džonsonom, i po jedan sa Antoniom Banderasom i Stivenom Bauerom, bila je u dužim ili kraćim vezama sa najvećim holivudskim zavodnicima: Vorenom Bitijem, Rajanom O’Nilom i Džekom Nikolsonom.

- Da, s tom trojicom sam imala nešto, mada mnogo davno. Ali, sigurno sam i zaboravila nekoga - izjavila je jednom.

A na Konvenciji u Los Anđelesu, na kojoj je otvorila srce i prvi put progovorila o posledicama stresa koji je preživela, rekla je i još nešto što je teško ili gotovo nemoguće čuti iz usta holivudskih zvezda:

- Hvala bogu, u situaciji sam da mogu sebi da omogućim najnovije haj-tek opremljene bolnice gde mi mogu pomoći. Ali, šta da sam siromašna žena sa četvoro dece, da se mučim da zaradim za hranu, i da dobijem te proklete napade epilepsije? Šta bih tada radila? Pitam se: ko će pomoći prosečnim ljudima, muškarcima ili ženama - svejedno, u kojoj bolnici oni mogu da se leče?