Marija Savić Srećković: Posao ostavljam ispred vrata, u kući se bavim decom i porodicom

Kad je dobila poziv od Branka Kockice da glumi u predstavi za decu ‘Tatata-tira’, šampionka u fitnesu i instruktorka nije imala dilemu, prihvatila je ulogu koju je spremala bez pomoći supruga, slavnog glumca Aleksandra Srećkovića Kubure

Šampionka u fitnesu i instruktorka Marija Savić Srećković (43) oprobala se prvi put u ulozi glumice. Sa legendarnim Brankom Milićevićem Kockicom igra u novoj predstavi Pozorištanceta “Puž” pod nazivom “Tatata-tira”. U tom kolažu koji razbija strah od matematike, bakterija, prašine i strašila Marija tumači zahtevnu ulogu vodiča, zapravo voditeljke.

- Ovo je prvi ozbiljan i veliki glumački zadatak u kome imam dosta teksta - otkriva Marija. - Počastvovana sam što sam dobila ulogu u Pozorištancetu “Puž”, to je ponuda koja se ne odbija, čast mi je što sam se našla na sceni na kojoj su igrala odreda sjajna glumačka imena. Svojski sam se potrudila da opravdam ukazano poverenje, pa sam u ovu ulogu unela sve ono što znam i mogu da uradim. Sve vreme predstave sam na pozornici, uz Branka i članove “Puževog” horića, i to je zaista odličan timski rad svih nas, a da smo napravili dobru stvar, odnosno da je čarolija uspela, svedoči i to što smo je za dve nedelje odigrali dvadeset puta. Priznajem, imala sam tremu pred premijeru.

NAPETO ISKUSTVO

Komad je pripreman dva meseca, i Marija ističe da joj je to bilo nezaboravno iskustvo.

- Provodili smo u pozorištu po čitav dan, i svi smo bili izuzetno dobro zbrinuti. Ponekad je bilo napeto, ponekad opušteno, ali uživali smo u procesu rada s fantastičnim Brankovim tekstom i po Cacinim rediteljskim idejama, koje uvek pomognu glumcima.

Marija je za ovo pozorište veoma emotivno vezana ne samo zato što u njemu često glumi i njen suprug Aleksandar Srećković Kubura nego i zbog sina Alekse (22) koji je u njemu odrastao, a sad na predstave vodi i mlađeg, petogodišnjeg Vanju.

- Prvo sam u “Pužić” odlazila sa Aleksom kad je bio mali, onda je on išao sam i neke predstave gledao i po trideset puta, naravno ne samo one u kojima je igrao Aleksandar. Zatim su me Branko i Caca pozvali da pomognem u koreografskom delu komada “Braća Grim” i brzo smo pronašli zajednički jezik, pošto mi je pokret bio bliskiji od glume. Bilo je to 2005, a s vremenom sam koreografije usavršila, pa su mi 2008. ponudili i prvu, manju ulogu, u predstavi “Pipi kratka čarapa”, u kojoj sam imala malo teksta i mnogo akrobatskih zahteva. “Tatata-tira” je moja prva velika rola.

Zanimljivo je da joj suprug Aleksandar nije pomagao dok je kreirala svoj lik, jer se oboje trude da posao ne donose kući.

- Takve teme ostavljamo ispred vrata, bavimo se nekim drugim, zajedničkim stvarima i interesovanjima i decom. Sve dileme sam rešavala na probama.

Za pozorište je uradila trinaest koreografija, a glumačka uloga koja joj je poverena stavila ju je pred nove izazove.

Marija Srećković Savić bila je na pragu razvoda, a sada tvrdi: Ljubav je lek za sve

- Vrlo mi je blizak način rada i stil koji se neguje u “Pužu”, a deca su najiskrenija publika koju ne možete obmanuti. Pribojavala sam kako ću izneti ulogu da bude uverljiva. Kao sportista uvek osećam malu dozu treme pred izlazak na scenu, ali i kad pogrešim, umem da se snađem da se to ne primeti. Međutim, nemam mnogo iskustva kad je u pitanju timski rad, to su bile prepreke koje sam morala da savladam. Nisam imala strah u smislu da li ću ja ovo moći, mislim da bi se to vrlo rano otkrilo, već kako ću se snaći kao deo ekipe, i otišla bih sama da to nije funkcionisalo, jer su i Caca i Branko perfekcionisti i jednostavno nemate mogućnost za kompromis.