Slavimir Stojanović: Tajna veza fudbala i pozorišta
29.10.2017 17:03
Dok je s prijateljima jurio za loptom, grafički dizajner je od slavnog dramskog pisca i akademika Dušana Kovačevića dobio zadatak da promeni vizuelni identitet Zvezdara teatra, čije delove premijerno predstavlja ‘Gloria’
U novu pozorišnu sezonu Zvezdara teatar ulazi sa novim vizuelnim identitetom, za koji je zadužen poznati grafički dizajner Slavimir Stojanović (48). Ideja je bila da se ni slučajno ne naruši identitet koji ovaj teatar ima tri decenije, a dogovor je “pao” na fudbalu, koji Slavimir i direktor ovog pozorišta, akademik Dušan Kovačević redovno igraju jednom nedeljno.
- S vremenom smo se sprijateljili, bez obzira na razliku u godinama, mada postoji adekvatna razlika i u talentu, pošto je on daleko talentovaniji od mene kad je fudbal u pitanju - priznaje Slavimir. - Tako smo jednom počeli da pričamo o tome da bi možda trebalo osvežiti vizuelni identitet Zvezdara teatra jer stari postoji od osnivanja i u principu je nečitak. Delovao je uvek musavo i trebalo ga je prilagoditi novim tehnologijama. I u mom rešenju zvezde su u prvom planu, one kreiraju identitet, i primenio sam ih na svemu, od ulaza, same zgrade, bifea, enterijera, do plakata i ulaznica. Sve smo, praktično, zajedno uradili i trudili se da uz minimalne investicije postignemo maksimalni rezultat.
Dizajner je pošao od ideje da se nipošto ne naruši već postojeći identitet pozorišta.
- Zvezde su se u prethodnom logotipu nalazile između slova, koja su tako konstruisana da su međusobno stvarala zvezdice. Uzeo sam ih i napravio novi, s četvorokrakim zvezdama, kao sinonim za Zvezdaru, kraj grada u kome se Zvezdara teatar nalazi, a osmislio sam i slogan “Galaksija legendarnih trenutaka”, inspirisan istinskim glumačkim zvezdama koje tu igraju. Sve su to bleskovi lucidnosti u tami. Ponosan sam što je baš meni poveren taj zadatak, a imao sam veliku tremu, priznajem, jer nije nimalo lako osmisliti nešto što odgovara kvalitetu predstava koje se tamo igraju. Trema je išla direktno iz osećanja da radim rame uz rame s ljudima koji su velikani srpske kreativne misli, od Duška do svih glumaca koji su protutnjali tom scenom na Zvezdari i autora koji su napravili i režirali sve te fantastične predstave. Tamo su i dalje na repertoaru odlični komadi, tako da nisam mogao da budem ravnodušan pa da sve uradim bez emocija. Na kraju sam uspeo.
EMOCIJA JE ČETVRTA DIMENZIJA
Za razliku od svojih kolega, Slavimir koristi jezik skandinavskog minimalizma jer je studirao u Švedskoj.
- Možda sam zbog toga i u kreiranju novog vizuelnog identiteta Zvezdara teatra insistirao na čistom i jasnom rešenju. Grafički sistem koji sam uradio primenjiv je na apsolutno sve elemente. Za plakate sam, recimo, napravio mrežu, u koju će se samo umetnuti elementi za novu predstavu, a izazov je bio ćirilična verzija, pošto nije istog kvaliteta kao latinična, jer u tom domenu kaskamo za svetom. Rešenja nisu na prvu loptu, čovek mora malo da mućne glavom da bi shvatio o čemu se radi. Nama dizajnerima je teško da nešto što je trodimenzionalno pretvorimo u dvodimenzionalno, a ja verujem da je pozorište zapravo u četiri dimenzije, jer podrazumeva i emocije, pošto je osećajni aspekt komunikacije nedvosmislen. Pozorište je, po meni, zapravo život u četiri dimenzije.
Slavimir je veoma vezan za Zvezdara teatar jer većina predstava koje se tamo igraju ima satirično-ironijski otklon prema stvarnosti.
- To mi je kao likovnom umetniku i dizajneru vrlo blisko. I sam, kroz svoje radove, imam kritički odnos prema društvu u kome živimo, ne samo ovde u Srbiji nego planetarno gledano. Pozorištem sam se “zarazio” osamdesetih, “Radovana Trećeg” u Ateljeu 212 gledao sam nebrojeno puta, a otkada je otvoren sredinom osamdesetih, redovan sam posetilac Zvezdara teatra i u njemu sam video sve što je relevantno. Ovo mi nije prva saradnja s teatrom, za Jugoslovensko dramsko pozorište nekoliko godina pravio sam plakate. Rad za pozorište za školovanog grafičkog dizajnera jeste posao iz raja, jer vam je prepuštena određena doza luicidnosti i slobode koju možete da prikažete, a sve zajedno se kupa u umetničkoj auri koju su stvorili autori predstava - iskren je Slavimir.