U pauzi velikih uloga, koje poslednjih godina igra u Rusiji, glumac skokne do Srbije svaki put sa nekim novim iskustvom, ali i žuri da se vrati u Moskvu devojci Aglaji Tarasovoj
Iako ga smatraju jednim od najpopularnijih glumaca u Rusiji, Miloš Biković (29) ne odustaje od karijere u Srbiji. Trenutno je u Beogradu gde će do polovine novembra snimati film Miloša Avramovića “Južni vetar”. A sa kolegama s klase Miodragom Radonjićem i Ivanom Mihailovićem osnovao je producentsku kuću “Archangel Studios”, koja uveliko radi na rusko-srpskoj koprodukciji “Balkanska međa”. Miloš priznaje da se uželeo naših ljudi, kuhinje, izlazaka. Zato ništa ne planira, nego se rado prepušta svemu što mu se dešava.
Ono što mu u Rusiji nimalo ne nedostaje jesu uloge na filmu i televiziji. Uskoro počinje da snima četvrtu sezonu “Hotela Eleon”, serije koja ga je i proslavila kod najšireg dela ruske populacije. Očekuje ga i premijera serijala “Okrilaćeni”, koji će se prikazivati na prvom programu ruske državne televizije, kao i filmova “Izvan granice”, “Koma”, “Mitovi” i “Led”, u kom igra sa devojkom, glumicom Aglajom Tarasovom. Čak je neke poslovne angažmane zbog boravka u Srbiji morao i da odbije.
- U Rusiji vam nude toliko uloga da je situacija krajnje čudna: više ih odbijete nego što prihvatite. Snimanje filma “Južni vetar” sam dugo iščekivao, i radovao mu se, i iako su me zvali na razgovore za neke nove projekte, nisam otišao na njih - objašnjava Biković.
Za lik mladića iz podzemlja u filmu “Južni vetar” temeljno i dugo se pripremao. Naviknuti da ga gledamo u ulogama romantičnih, zanesenih junaka, patriota i heroja, ovoga puta predstaviće nam se u nešto drugačijem svetlu.
- Pozitivac i negativac u glumačkoj percepciji ne postoje, postoje samo pitanja koja glumac postavlja dok čita scenario - kaže Miloš. - Najčešće se pitamo šta se to unutar određene osobe dešava što je nagoni da napravi neki izbor. Dosad sam uglavnom igrao pozitivce zato što je kod nas takva situacija u kinematografiji, malo je trilera, horora, sve se uglavnom svodi na komediju ili dramu, melodramu, nekad, ali retko pojavi se krimi priča. Takvo je stanje da ne možemo da pokrijemo ni sve žanrove, a kamoli da u okviru svakog imamo nekoliko ostvarenja koja će se takmičiti i praviti neku zdravu konkurenciju.
Miloš insistira na tome da to što živi na relaciji Beograd-Moskva nikako ne znači da je napustio Srbiju.
- Pozajmljena iskustva koja dobijete “napolju” nešto su što kasnije treba da primenite u svojoj zemlji. Iz tog razloga sam ovde otvorio producentsku kuću, a svoj odlazak u Rusiju ne doživljavam kao odlazak od kuće. Svet se internacionalizuje i tamo negde možete nešto da naučite, pa da primenite ovde. Uostalom, to se uvek u našoj istoriji dešavalo.
Iako već nekoliko godina živi u Rusiji, i dalje mu je teško da razume to nepregledno prostranstvo. Ali ne i tamošnje ljude.
- U Moskvi je najbliža prodavnica, koja se nalazi baš blizu mog stana, udaljena dvadeset i pet minuta hoda, pa možete zamisliti koliko mi vremena treba da odem i kupim nešto i vratim se nazad. I to je razlog što se tamošnji život drastično razlikuje od ovog ovde, ali za ljudske odnose to ne važi. Vrlo smo slični, često govorim da smo mi dve grane jednog drveta, dve varijante jednog naroda.
Najnovije.
Zvezde.
