Škola kreativnosti Suzane Perić: Moj i ćerkin kutak na krovu grada (foto)

Modna dizajnerka i njena dvanaestogodišnja kćerka Tifani na poslednjem spratu jedne dorćolske zgrade stvorile su životni prostor u kome se istovremeno osećaju sigurno i inspirativno, zbog čega mu često menjaju izgled trudeći se da uvek bude unikatan

Modna dizajnerka Suzana Perić (44) izgradila je porodični dom na poslednjem spratu stare dorćolske višespratnice, koja je pod zaštitom države. Da je napravila pravi izbor prilikom odabira nekretnine, najbolje svedoči to što se njena kćerka, dvanaestogodišnja Tifani, ni pod razno ne bi preselila na drugu adresu, uprkos tome što njihova zgrada nema lift.

- Oduvek sam živela u strogom centru grada, kako u Sarajevu gde sam provela detinjstvo, tako i u Diseldorfu u kom sam boravila jedno vreme - objašnjava Suzana Perić. - Volim gradsko jezgro, njegov užurbani ritam i zvukove, i nikada nisam pomišljala da u Beogradu stanujem u nekom drugom kvartu izuzev na Dorćolu. I moj atelje se nalazi u centru. Bitno mi je da do njega mogu da stignem peške i da je usput mojim prijateljima kako bi umesto u kafić, došli kod mene na kafu. Veliki tržni centri me ne interesuju i retko odlazim tamo, ali zato volim pozorišta, galerije, trgove, Knez Mihailovu ulicu. Jedina mana ovog stana je ta što je u zgradi bez lifta. Nekoliko puta sam razmišljala da ga menjam samo zbog toga, ali odustala sam jer ga je moja kćerka toliko zavolela da ne može da zamisli da živi u nekom drugom.

KOMŠIJSKA SOLIDARNOST

Osoba je koja voli promene i lako se odlučuje na njih.

- Prvo renoviranje smo imali čim smo kupili stan. Uredili smo ga tako da je svaki zid bio okrečen jarkim bojama - roze, plavoj, zelenoj. Bio je to divan, veseo prostor za Tifani, koja je tada bila mala devojčica. Posle smo to promenili, jer joj se ukus s vremenom menjao i sada joj se dopada sveden dizajn, beli zidovi, neutralni tonovi, poneki crni detalj. Poslednji put kada sam kompletno sve sređivala izbacila sam sav roze i ciklama nameštaj, izuzev jedne komode koja mi je posebno draga. To je prvi komad koji sam kupila kada sam opremala ovaj stan. Meni je roze omiljena boja, ali sada je u kući imam tek u ponekom detalju. Volim i cveće i onda najradije biram ono u toj boji i ciklama tonovima. Zidove sam okrečila u belo, a po želji moje kćerke jedan sam obložila tapetama u “underground” stilu. I u mojoj sobi se one nalaze na jednom delu zida, ali stalno ih menjam. Nekad mi se sviđa da budu u cvetnom dezenu, nekad na pruge, i svaki put kada poželim nešto novo, ja to i sprovedem u delo.

Par golubova je kreatorkin životni prostor doživeo kao idealno mesto za pravljenje svog gnezda.

- Stvorila sam kutak u kome rado boravim. Možda nije baš svima po ukusu, ali ja ga volim. Sem toga, ovaj stan je naš dom i zbog divnih komšija. Svi se poštujemo i jedni druge podržavamo. Samo mi u celoj zgradi imamo psa, petogodišnju čivavu Čarlija, koji je mezimče čitavog komšiluka. Kada smo na putu, uvek ga neko pripazi. Mnogi se ujutro bude uz njegovo lajanje, ali to im je simpatično. Na početku mi se nije dopadalo što su nam se na simsu okupljali golubovi, ali sam se s vremenom navikla na njih. Jednom prilikom kad sam uveče stigla sama kući, začula sam čudne zvukove s galerije, koja se nalazi u dnevnoj sobi. Baš sam se uplašila kada sam videla golubove kako klaparaju krilima uznemireni mojim dolaskom. Morala sam da pozovem komšije da ih izbace napolje. Bio je to par koji je možda planirao da kod nas svije svoje gnezdo.

Stan ima i usku galeriju koja je bila atrakcija za Tifanine drugare dok su bili mali.

- Sva deca su obožavala da se penju na nju, da se tu kriju i prave kutke za igru. Sada je društvo moje kćerke poraslo i galerija im nije zanimljiva, ali nam dobro dođe da na njoj držimo kofere i krupnije stvari. Zahvaljujući njoj kuća nam je uvek sređena, jer sve što nam smeta dižemo gore. Kada nije u svojoj sobi, Tifani obožava da se sklupča u dnevnoj sobi, u svojoj pop art okrugloj fotelji koju je sama izabrala. Planiramo da kupimo još komada u tom stilu. Krupan nameštaj ne menjamo onoliko često koliko bismo htele, jer bi bilo suviše komplikovano. Nije lak posao spuštati stari i podizati novi do potkrovlja. Ali zato detalje obnavljamo redovno. Ne vezujemo se za njih i kada nam se dopadne nešto novo, lako se rastanemo od starog.

Da stanovanje u potkrovlju može da bude i zabavno, uverila se nekoliko puta.

- Veoma smo bliski sa komšinicom iz stana do našeg. Dešavalo se da ona ode negde i ostavi sina zaključanog, a on izgubi ključeve ili ne može da ih nađe, pa svaki put mora da preskoči na našu terasu i onda kroz naš stan izađe napolje. Uglavnom smo u tim situacijama mi bili kod kuće i mogao je da izvede tu akciju. Svima nam je to bilo simpatično.

RADIONICA IDEJA U TRPEZARIJI

U skladu sa svojim neformalnim duhom, Suzana je i raspored prostorija organizovala na sopstveni, drugačiji način.

- Mi imamo dve dnevne sobe. Jedna je za opuštanje i “meditaciju”. U njoj su veliki kauč na koji može da sedne četvoro ljudi, udoban i mekan, stočić, knjige i gomila starih albuma sa fotografijama. Nema televizora niti bilo kakve tehnike. Tu čovek zaista može da se odmori, čita, razgleda slike, ali i u miru proćaska uz kafu ili čaj. U tu prostoriju sam smestila još jedan moj omiljeni komad nameštaja: sto za aksesoar sa gomilom fioka prekrivenih staklenom pločom. Njega sam sama dizajnirala i trebalo je da stoji u ateljeu. Te pregradice nam dobro dođu za odlaganje naočara, pozivnica i drugih sitnica pošto se kroz staklo lepo vidi gde je šta. U drugoj dnevnoj sobi su ugaona garnitura i televizor, koji, doduše, retko gledamo. Trpezarija je ogromna jer volimo da se družimo i imamo goste. Dva sprata ispod nas stanuju moji roditelji kada su u Beogradu. Oni su nekad tu, nekad u Diseldorfu, gde živi moja sestra. Kada su u svom beogradskom domu, rado se svi okupimo za stolom, koji smo dekorisali tako da ima jedan umetnuti deo u drugoj boji i to je naša verzija “stolnjaka”, jer nismo ljubitelji onih pravih. Održavamo ga tako što ga samo prebrišemo i uvek je savršeno čist.

U komfornom stanu našlo se mesto i za prostoriju koja je zapravo veliki garderober sa ogledalom.

- Želela sam da sva moja odeća, obuća, torbe i nakit koje svakodnevno koristim stoje na jednom mestu, poređani tako da u svakom trenutku vidim gde mi je šta i šta sa čim mogu da uklopim. U spavaćoj sebi nemam ormane i plakare, samo nekoliko malih antikvarnih komada i lampe. U njoj je i stari ram od kamina koji sada služi kao polica, i takođe lampe, među njima i ona na kojoj stalno menjam abažure, koje sama pravim. Sada je na njoj jedan od ciklama tila, zapravo Tifanina suknjica koju je prerasla.

U ovom inspirativnom prostoru često smišlja i nove kreacije.

- Volim da crtam za trpezarijskim stolom. Poslednje skice pretočene su u kolekciju za predstojeće jesen i zimu, a planiram da ih uskoro prikažem na revijama u Jagodini i Beogradu. Jedva čekam da čujem prve reakcije - kaže Suzana Perić.