Sećanje na velikana: Na današnji dan rođen je Rade Marković

Velikan jugoslovenskog i srpskog glumišta, Rade Marković rođen je na današnji dan davne 1921. godine.

Veliki gospodin, čak i kad je igrao prostog seljaka, ostavio je neizbrisiv trag u domaćoj filmskoj industriji. Voleli samo ga u serijama "Optisani" i "Majstori, majstori", oduševio nas je u "Čudotvornom maču", "Šolaji" za koju je dobio Zlatnu arenu za sporednu ulogu na festivalu u Puli 1956, "Putu oko sveta" Soje Jovanović, "Devojci" Puriše Đorđevića, "Hasanaginnici", "Burdušu", legendarnom ostvarenju "Valter brani Sarajevo" , "Nacionalnoj klasi"... Lista njegovih maestralnih rola je podugačka.

U preko pet decenija dugoj karijeri snimio je 81 film, a 62 uloge je ostvario u televizijskim dramama, serijama i drugim emisijama.

Glumom je počeo da se bavi 40-ih godina prošlog veka, prvo samo amaterski, sa grupom mladih beogradskih entuzijasta prve posleratne generacije. U toj grupi je upozbao Olivera Đorđević (kasnije Marković), ljubav svog života i majku njihovog sina Gorana Markovića, poznatog srpskog reditelja. Olivera i Rade su se venčali 1945. godine, a narednih deceniju i po su zajedno nastupali u novoosvovanom Beogradskom dramskom pozorištu.

Knjiga o Goranu Markoviću: Reditelj koji je ispričao priče o nama

Објава коју дели Yugomod (@yugomod) дана 26. Јун 2016. у 9:03 PDT

Važili su na najlepši glumački par u staroj Jugoslaviji. Na sceni su bili maestralni zajedno, ali u privatnom životu je bilo nelsaganja. Par se nakon 19 godina braka razveo.

Sa slavom se nije dobro nosio.

- Često sam bio usamljen. Često je život pipanje po mraku, pa shvatite da ste u zabludi, da ste godinu-dve proveli uludo i propustili mnoge bitne stvari. Tada vas uhvati panika... Imao sam velike krize u svojim četrdesetim godinama, a one su bile do te mere intenzivne da sam se razveo, napustio pozorište i dobio čir. Desilo mi se, recimo, da tri-četiri godine nisam mogao da kročim na scenu. Nisam imao hrabrosti da izgovorim nijednu reč na sceni zbog toga što sam izgubio tlo pod nogama. To su, valjda, one normalne ljudske i umetničke krize u četrdesetim ili ne znam kojim godinama... Onda sam se ponovo skupio i ušao u jedan drugačiji, zreliji period - ispričao je Rade svojevremeno za emisiju "Balkanskom ulicom".

Bio je istaknuti član Beogradskog dramskog pozorišta, ali je igrao i na svim drugim beogradskim scenama, na kojima je ostvario preko 200 uloga. Naročito je bio sugestivan u karakternim ulogama autorativnih ličnosti. Pozorištu je ostao veran i nakon odlaska u penziju, pa sve do svoje smrti.

6. oktobra 2010. godine trebalo je da igra na premijeri predstave "Zlatno tele" u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji njegovog sina Gorana Markovića.

Preminuo je 10. septembra 2010. godine u 89. godini života na kardiološkom odeljenju bolnice u Zaboku, u Hrvatskoj. Sahranjen je 15. septembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Nagrađen je svim najznačajnijim stručnim i društvenim nagradama i priznanjima, a njemu u čast je od 20. februara 2011. velika scena Beogradskog dramskog pozorišta ponela ime "Rade Marković".