Mračna strana Dejvida Bouvija: Život protkan porodičnim tragedijama, krivicom i porocima

Nije tajna da je legendarni roker u mladosti pio i drogirao se, a nova biografija, osim što detaljno opisuje njegovu mračnu stranu, otkriva i da se panično bojao mentalne bolesti, česte u njegovoj porodici: od nje su bolovale sve tri majčine sestre, a polubrat mu se ubio nakon bega iz psihijatrijske bolnice u kojoj se godinama lečio

Tokom više od 50 godina duge karijere Dejvida Bouvija objavljeno je mnogo njegovih biografija, no malo koja je podigla toliko prašine kao najnovija, “David Bowie: A Life”, objavljena nedavno, koju je napisao Dilan Džouns, urednik u časopisu “GQ”. Većina biografija, naročito onih izašlih posle Bouvijeve smrti od posledica raka jetre 10. januara 2015, bila je posvećena njegovoj muzici, dok Džouns otkriva mračnu stranu legendarnog britanskog rokera koji je prodao više od 140 miliona albuma. Njegov odlazak šokirao je obožavaoce jer su samo njegovi najbliži znali da se 18 meseci borio protiv opake bolesti, kojoj je podlegao dva dana nakon 69. rođendana i objavljivanja poslednjeg albuma, “Blackstar”. Iako nikada nije krio da je u mladosti bio vrlo promiskuitetan, uzimao drogu i opijao se do besvesti, posle Dejvidove smrti se više govorilo o njegovom doprinosu muzici nego o porocima.

Dilan Džouns kaže da je njegova knjiga dosad najintimniji portret umetnika: mladog Bouvija opisuje kao nezasitog seksualnog zavisnika koji je učestvovao u orgijama s maloletnicama i govorio da je “biseksualac sa stalnom erekcijom”. Uz to je sedamdesetih godina prošlog veka bio toliko zavisan od kokaina da mu je hrskavica nosa potpuno propala od šmrkanja, zbog čega su mu lekari ugradili novu. Među pikanterijama koje otkriva je, recimo, muzičareva dugogodišnja opsednutost strahom da će i on duševno oboleti poput njegovog tri godine starijeg polubrata Terija.

Spasao ga je, tvrdi Džouns, drugi brak, s Iman Abdulmadžid (61), bivšim modelom, rođenom u Somaliji, s kojom je dobio kćerku Aleksandriju Zahru (17).

Njegova prva supruga, nekad fatalna manekenka i novinarka Endži Barnet (67), s kojom ima sina Dankana Džounsa (45), danas filmskog reditelja, bila je jednako poročna kao i on. Nakon što su se 1980. razveli Bouvi s njom godinama nije bio u kontaktu, pa je ona za smrt bivšeg muža saznala tokom učestvovanja u šouu “Veliki brat”. Iako se pred kamerama rasplakala, odbila je da izađe iz “kuće” i ode na sahranu.

Dilan Džouns dobro je poznavao Dejvida jer ga je mnogo puta intervjuisao za najčitanije britanske novine. Neobjavljene delove tih intervjua iskoristio je u knjizi, a razgovarao je i sa čak 150 Bouvijevih prijatelja, bivših ljubavnica i ljubavnika i poslovnih saradnika.

- Dejvid Bouvi je od sebe stvorio umetničko delo. Bio je dečak iz posleratnog Brikstona, siromašne četvrti u južnom Londonu, čiji je pogled bio uprt u svet. Cela njegova profesionalna karijera bila je mit, legenda, izmišljotina - kaže Džouns, uveren da je muzičareva neutaživa žeđ za uspehom proizašla iz detinjstva u siromaštvu i želje da se odmakne od bede.

U jednom od intervjua Bouvi mu je, tvrdi Džouns, to jasno rekao:

- Gledao sam oko sebe siromašne ljude, deca su išla u školu u cipelama koje su se raspadale. Tada sam se zarekao da nikada neću biti gladan niti na “pogrešnom” kraju društvene lestvice.

To nije bilo lako ostvariti jer je Bouvi - čije je pravo ime bilo Dejvid Džouns - kao dečak bio vrlo povučen. Mnogo godina kasnije rekao je da je bio “nesigurno, bojažljivo i beskrajno usamljeno dete”. Njegov otac Hejvud Džouns, službenik zadužen za promociju u humanitarnoj organizaciji za nezbrinutu decu, bio je strog, a majka Margaret Berns, konobarica, stalno prezaposlena. Oboje su imali decu iz prethodnih brakova: Hejvud kćerku Anet, koju su nakon venčanja 1947. dali na usvajanje, a Margaret sina Terija. Dejvid je bio veoma blizak sa starijim polubratom, s kojim je slušao ploče Plattersa, Moonglowsa, Fetsa Dominoa i Litl Ričarda. Teri ga je upoznao s budizmom, bitničkom poezijom, džezom i noćnim klubovima. Zato ga je tako jako pogodilo kad se otkrilo da boluje od šizofrenije. Dilan Džouns opisuje kako su braća jednom prilikom išla na koncert grupe The Cream, nakon čega je Teri, kad su se vraćali kući, počeo da halucinira. Video je vatru u pukotinama na ulici, spustio se na tlo i čvrsto se “držeći” za asfalt vikao kako ga usisavaju sa Zemlje na nebo.

Bouvija je to strahovito uplašilo, a kako su se čudni ispadi ponavljali, Teri je uskoro završio u ustanovi za mentalno obolele.

- Dejvid se verovatno osećao krivim jer su se roditelji prema njemu odnosili bolje nego prema starijem sinu - navodi Džouns u knjizi reči psihologa Olivera Džejmsa.

Možda je baš zato Bouvi silno želeo da pomogne Teriju. Svojevremeno mu je kupio kuću i šest meseci živeo s njim nadajući se da će postati sposoban za samostalan život bez hospitalizacije. Nažalost, nije uspeo, jer je njegovom bratu bila neophodna stalna prisutnost bliske osobe, a on je zbog posla često bio odsutan. Na kraju je Teri ponovo završio u psihijatrijskoj bolnici, iz koje je 1985. pobegao i bacio se pod voz, što je dotuklo Dejvida.

Ali Teri nije bio jedini duševni bolesnik u porodici. S majčine strane bilo ih je još: njihova tetka Vivijen takođe je patila od šizofrenije, tetka Una umrla je u ranim tridesetim nakon što se godinama lečila u psihijatrijskim ustanovama, a tetka Nora je “imala slabe živce” pa su je podvrgli lobotomiji. I majci Margaret je u mladosti dijagnostikovano granično šizofreno ponašanje, no nije imala težih ispada pa nije bila hospitalizovana.
U svakom slučaju, uz takvu porodičnu anamnezu, Bouvijev patološki strah da će i sam oboleti ne deluje kao preterivanje. Upravo je zbog toga, i u vreme najteže zavisnosti od narkotika, odbijao da uzme LSD. Bio je uveren da halucinogene droge mogu podstaći ludilo, kojeg je u njegovoj porodici i bez toga bilo dovoljno.

Izlaz iz siromaštva tražio je u muzici, pa je s 13 godina počeo da svira saksofon. U tehničkoj školi je osnovao sastav Bromley Cubs zajedno s Džordžom Andervudom, s kojim se 1962. potukao zbog devojke koja se obojici sviđala. Posledica je bila teška povreda levog oka, nakon čega mu je zenica na njemu ostala veća od one na desnom.

Kad je s 15 godina postao član grupe Konrads, bilo mu je mnogo lakše da osvaja devojke. Jedna od njih bila je Hermajoni Fartingejl, harfistkinja i balerina, njegova prva velika ljubav, koja mu je pomogla da prvi put nastupi na nekom velikom koncertu - svirali su kao predgrupa tada vrlo popularnog sastava The Who. No ljubav nije dugo potrajala, a žene su u Dejvidovom životu počele da se redaju kao na traci. Među njima je bila i pevačica Dejna Gilespi, koja je Džounsu pričala o njihovoj kratkoj vezi, u vreme kad je ona još bila tinejdžerka.

- Jednom je banuo u moju kuću posle nastupa odeven u kostim Robina Huda. Svi su mislili da je gej i previše teatralan za momka - rekla je Dejna prisećajući se kako je u tom periodu bilo potpuno normalno videti Bouvija usred dana potpuno našminkanog i zaogrnutog u dugački plavi plašt.

Imidž mu je već tada bio bitan, a da bi privukao što više pažnje, menjao ga je svakih 18 meseci. Kako nije imao dovoljno novca za takvu ekstravaganciju, odeću je tražio po kantama za smeće, najčešće u londonskoj ulici Karnabi, tadašnjem središtu ulične mode. U to vreme nije mogao ni da sanja da će jednoga dana bili modna ikona i da će njegov stil inspirisati najveće svetske dizajnere, poput Žan-Pola Gotjea, Mijuče Prade i Rikarda Tišija.

Bežeći od siromaštva južnog Londona, Bouvi se preselio u stan novinarke Meri Finigan, s kojom se ubrzo upustio u vezu. No ona nije dugo potrajala - Meri ju je prekinula kad je otkrila da je Dejvid stalno vara, čak i s njenom prijateljicom Endži Barnet, koja će 1970. postati njegova prva supruga. Ona je bila biseksualna i nije imala ništa protiv otvorene veze, a njih dvoje stalno su “svingovali” po Londonu, pa i nakon što su dobili sina Dankana.

I Lindsi Kemp, umetnik koji je Bouvija podučavao pantomimi, s kojim je takođe imao aferu, potvrđuje da je muzičar bio u vezama i sa ženama i s muškarcima. Jednom se, ispričao je on, probudio i čuo glasne uzvike iz susedne sobe, i ubrzo je shvatio šta se događa: Dejvid je bio u krevetu s njegovom prijateljicom, a od siline njihovog seksa podrhtavali su zidovi.

- Koristio je svoju biseksualnost i šarm da bi dobio ono što želi. Bila je to biseksualnost satkana od ambicije. Mislim da nikada nije vodio ljubav s nekim a da iza toga nije stajao neki interes - rekla je Džounsu novinarka Vendi Li.

Pre objavljivanja prvog albuma promenio je ime u Dejvid Bouvi, po oštrom traperskom nožu. U prethodnim biografijama se napominje da nije želeo da ga brkaju s Dejvijem Džounsom, pevačem grupe Monkees, no Dilan Džouns tvrdi da je to učinio zato što su novinari Mika Džegera prozvali “Jagger Dagger” (dagger znači bodež), pa je i on hteo neko slično, zvučno ime.

Njegov prvi album, jednostavno nazvan “Dejvid Bouvi”, iz 1967, neslavno je propao, ali dve godine kasnije izašao je “Space Oddity”, koji je postigao veliki uspeh. Naslovna pesma postala je hit jer su je urednici BBC-ja odabrali kao muzičku pozadinu tokom izveštavanja o spuštanju čoveka na Mesec. Ipak, status rok zvezde stekao je tek 1972, s albumom “The Rise and Fall of Ziggy Stardust and The Spiders from Mars”. Bouvi se poistovetio s likom vanzemaljca Zigija, kojeg je sam osmislio, a onda su se pred njim otvorila vrata pakla - duboko je potonuo u svet seksa, droge i alkohola, pogotovo nakon što se preselio u Ameriku, gde su žene, za razliku od Britanki, imale mnogo slobodnije stavove o seksu.

- Dejvid je posedovao magnetski šarm i harizmu. Nije bio toliko seksi koliko je s lakoćom zavodio sve ljude oko sebe - ispričao je muzički producent Toni Zaneta.

U to vreme su barovi na Sanset bulevaru u Los Anđelesu bili puni grupi devojaka, a Bouvi je, piše Dilan Džouns, najčešće kući vodio one starosti od 12 do 15 godina.

No da su i za njega postojale granice, otkriva događaj iz 1972, kad su mu posle koncerta u Filadelfiji ponudili još toplo mrtvo telo za seks. Tu epizodu je opisala grupi Džozet Karuso, koja je u tom trenutku bila s pevačem. Navodno je neko pokucao na vrata njegove sobe, koja je otvorio telohranitelj i pozvao Dejvida da sasluša ponudu. Džozet tvrdi da se vratio bled kao krpa i zgrožen rekao:

- Šta oni misle ko sam ja? Zašto bi neko mislio da sam zainteresovan da radim tako nešto?

U Los Anđelesu se provodio u društvu Glena Hjuza, koji je sedamdesetih godina prošlog veka svirao bas u sastavu Deep Purple. Zajedno su uzimali kokain, ali je prijateljstvo puklo kad je Bouvi, prema Hjuzovim rečima, postao opsednut nacizmom i Hitlerom.

- Nije hteo da bude Hitler, ali ga je nacistički pokret fascinirao. Kad je bio u kokainskom transu, satima je gledao filmove o nacistima - ispričao je Glen.

U najtežoj fazi zavisnosti Bouvi je uzimao sedam grama kokaina dnevno i spao na samo 43 kilograma. Na jednoj zabavi navodno je ostao budan 84 sata, uveren da ga je zaposeo đavo. Za dlaku je izbegao smrt od predoziranja kada ga je neko spasao stavivši ga u kadu s toplom vodom.

Shvativši da će umreti ako nastavi tim tempom, 1976. se preselio u Berlin s prijateljem, legendarnim rokerom Igijem Popom, nadajući se da će u novoj sredini živeti malo mirnije.

Sa Igijem to nije bilo lako - Dejvid ga je bezbroj puta spasavao jer je ovaj takođe bio neobuzdan i mentalno nestabilan. No tokom te tri godine Bouvi je bio na kreativnom vrhuncu. Hvaljene albume “Low”, “Heroes” i “Lodger”, nastale u to vreme, kritičari su nazvali “berlinska trilogija”.

Usledilo je plodno razdoblje: 1983. na albumu “Let’s Dance” objavio je staru Igijevu pesmu “China Girl”, koja je postala veliki hit, iste godine snimio je film “Glad” i na setu započeo trogodišnju vezu s glumicom Suzan Sarandon, ali to ga nije sprečilo da se viđa s drugim ženama. Listu Bouvijevih ljubavnica teško je sastaviti jer je predugačka, no zna se da su među njegovim partnerkama bile udovica Čarlija Čaplina Una Čaplin, glumice Elizabet Tejlor, Bet Midler, Romi Hag, Viv Lin i Sidni Rom, pevačice Tina Tarner, Marijana Fejtful, Amanda Lir, Lulu i Nina Simon, bivša supruga Mika Džegera Bjanka Džeger, Monik van Voren... Ozbiljniju vezu imao je u drugoj polovini devedesetih s glumicom Melisom Harli, ali pokazalo se da ni ona nije bila “ona prava”.

U to vreme je još uvek pušio dve kutije cigareta dnevno, pio i drogirao se, ali nipošto onako neobuzdano kao u mladosti. No da bi se konačno smirio, bila je potrebna žena drugačija od svih koje je dotad upoznao. Kad je 1990. na večeri kod zajedničkog prijatelja sreo supermodela Iman, za Bouvija više ništa nije bilo kao pre. Prelepa kćerka somalijskog diplomate i ginekologa završila je u Keniji studije političkih nauka i imala iza sebe dva braka: s jednim somalijskim hotelijerom i američkim košarkašem Spenserom Hejvudom, s kojim ima kćerku Zulekhu. Dejvid se u nju zaljubio na prvi pogled, a 1992. ju je zaprosio u Parizu, na brodu koji je iznajmio samo za njih dvoje. Iste godine 24. aprila venčali su se pred matičarem u Lozani, u Švajcarskoj, a dva meseca kasnije u crkvi u Firenci, u Italiji.

- Pronašla sam srodnu dušu. Isprva sam bila uverena da ne želim vezu s nekim kao što je on. Zaljubila sam se u Dejvida Džounsa, ne u Dejvida Bouvija - rekla je Iman, zbog koje je Bouvi prestao da puši, pije i drogira se.

Narednih 17 godina mirno je živeo sa suprugom u njihovom stanu na Menhetnu, a vrhunac sreće dogodio se 2000, kad su postali roditelji devojčice Aleksandrije. Na svakih nekoliko godina on bi objavio album - među zapaženijima su bili “Black Tie White Noise” i “Earthling”, no nakon CD-a “Reality” 2003. usledila je desetogodišnja pauza. Naime, 2004. je doživeo blaži srčani udar na koncertu u nemačkom gradu Šeselu, posle čega je operisan. Zbog toga više nije išao na turneje i povukao se iz javnosti. Tih godina je, piše Dilan Džouns, imao još nekoliko srčanih udara, za koje su znali samo najbliži. Gresi iz mladosti došli su na naplatu, ali Bouvi se nije predavao. Kad mu je dijagnostikovan karcinom, počeo je da radi na poslednjem albumu, “Blackstar”, svojevrsnom oproštaju od sveta. Iako je bio potpuno iscrpljen zbog hemoterapije, uspeo je da ga završi, baš kao i mjuzikl “Lazarus”, za koji je napisao muziku.

Prema Džounsovim rečima, Dejvidu je ostala neostvarena velika želja - da snimi još jedan duet s Mikom Džegerom, s kojim je 1985. objavio hit “Dancing in the Street”. Bili su dobri prijatelji, a navodno i više od toga. No taj drugi duet bio bi nešto drugačiji: Bouvi ga je zamislio tako da on peva na Zemlji, a Džeger u svemirskom brodu.