Novinar i publicista imao je privilegiju da sa suprugom Sanjom i kćerkom Anitom u austrijskom Špilbergu posmatra koncert najvećeg rokenrol benda iz VIP bekstejdža, gde su doživeli tretman velikih zvezda
Kad je dobio poziv da bude specijalni gost u bekstejdžu Rolingstonsa na koncertu na Red Bul ringu u Špilbergu nadomak Graca, novinaru i publicisti Ivanu Ivačkoviću (53) ostalo je samo da spakuje kofer i nestrpljivo sačeka polazak na put. Kao najbolji poznavalac muzike čuvene britanske grupe napamet je znao raspored nastupa na novoj turneji. Na hodočašće Stonsima poveo je suprugu Sanju i kćerku Anitu. Taj 16. septembar ostaće zabeležen u intimnom dnevniku porodice Ivačković.
- Pre dva meseca stigao mi je mejl od Čeril Čereti, marketing menadžerke Rolingstonsa. Upoznao sam je pre deset godina, u vreme kad su oni gostovali u Beogradu i Budvi. Sprijateljili smo se, pa povremeno od nje dobijem poziv da posetim neki od njihovih nastupa. Tako je bilo i sada. U mejlu je pisalo: “Bilo bi lepo da na jesen dođeš na neki od koncerata u Evropi”. Ne treba ni da kažem da je takav poziv od nekoga tog ranga velika čast. Pitao sam mogu li da povedem suprugu Sanju, koju je Čeril takođe upoznala, i ćerkicu Anitom, koja je sad devetogodišnjakinja i dovoljno je porasla da ide na velike koncerte. Čeril mi je odgovorila da se to podrazumeva i da nas poziva da sve troje budemo gosti Stonsa u gradu koji mi odaberemo. Izabrali smo Špilberg, iz dva razloga. Prvo, znali smo da će to biti veliki koncert i želeli smo da Anita vidi pravi spektakl. A drugo, Austrija je bila najbliža, najzgodnija destinacija.
Ivačkovići su u Grac doputovali noć uoči velikog događaja.
- Na dan koncerta krenuli smo iz Graca u Špilberg i tamo stigli oko podne, a kolone ljudi i automobila još od jutra su se slivale na Red Bul ring. Malo je reći da smo bili oduševljeni kada smo videli da nam je Čeril ostavila tri VIP propusnice za koktel žurku u bekstejdžu i za povlašćena mesta na koncertu. To se, naravno, ne može kupiti, te propusnice grupa i njen menadžment daju svojim prijateljima.
MIKOVA ENERGIJA
Organizatori su ih uputili ka belom šatoru u bekstejdžu, gde je bio upriličen koktel.
- Sve je bilo kako čovek i očekuje na takvom mestu: visoki, elegantni stolovi, šampanjac, vina, grickalice, kolači. Uživali smo u svakom trenutku. Posle žurke prešli smo u ograđeni prostor ispred same bine i odatle gledali koncert. Džeger nam je bio toliko blizu da sam se našalio i rekao kako možemo da vidimo i onaj čuveni dijamant koji je još davnih dana ugradio u zub. Od prvog momenta, a koncert je počeo pesmom “Sympathy for the Devil”, bili smo zapljusnuti jedinstvenom energijom Stonsa i fascinirani spektakularnim dizajnom bine. Četiri ekrana koji čine pozadinu pozornice imaju dimenzije solitera i sliku oštru kao žilet, a to da je zvuk besprekoran ne treba valjda ni da pominjem. Dobro, Sanja i ja sve to, naravno, znamo, slušali smo Stonse u mnogim prilikama, ali Anita ih je sada gledala prvi put i bilo nam je važno da vidi zbog čega su oni najveći rokenrol bend na svetu.
Ivan s ponosom ističe da je njegova devetogodišnja kćerka bila oduševljena koncertom.
- I energijom i muzikom, i time što su svirali njene omiljene pesme “Start Me Up”, “It’s Only Rock’n’Roll”, “Jumping Jack Flash”, kao i tehnološkim čudima. Ali možda najviše od svega bila je fascinirana Džegerovom kondicijom. Gledajući ga kako igra i juri s kraja na kraj bine, na svakih petnaestak minuta me je pitala: “Tata, kako on ovo radi? Kako, kako?” Objašnjavao sam joj da godine nisu važne kad čovek voli svoj posao toliko koliko Stonsi vole da sviraju. I da bi, kako kaže Kit Ričards, svirali i besplatno ili bi čak i platili da sviraju ako bi to bio jedini način. I da je važnije da čovek radi ono što voli, da radi sa ljubavlju i strašću, nego da zaradi veliki novac, mada su Stonsi poslednji ljudi na ovoj planeti koji bi mogli da se požale na zaradu.
Najnovije.
Zvezde.
