Vladan Matijević: Potraga za živim zmajem u Pekingu

Naš poznati pisac otišao je na Sajam knjiga u prestonicu najmnogoljudnije zemlje i usput doživeo pregršt avantura, cenjkao se sa taksistima, zaludno se trudio da otkrije kako se gasi klima uređaj i zbunjivao trgovce koji nude sve i svašta tražeći da mu prodaju jedno ‘živo’ mitsko biće - pravog zmaja

Moja misija je bila da u Kini kupim zmaja. Pravog, živog. Treba mi. Zmaj je čovekov najbolji prijatelj. Kineski zmaj označava sreću, besmrtnost, rađanje, plodnost i uspeh. Naravno, za javnost cilj moga putovanja bio je prezentacija srpske književnosti na Sajmu knjiga u Pekingu. Tu sam boravio zahvaljujući Biblioteci grada Beograda i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije. Ipak, mislim da je za moj put najzaslužnija bila Ana Žeželj, junakinja mog romana “Susret pod neobičnim okolnostima”. O njoj se ove i prethodne godine dosta govorilo, pa je zbog nje i pisac imao koristi.

Dobar osećaj

Pekinški aerodrom je malo veći od surčinskog. Kada sam prošao pasošku kontrolu, krenuo sam vozom do mesta gde se izdaje prtljag i prešao razdaljinu kao od Beograda do Mladenovca. Možda ne baš toliku, ali moj subjektivni utisak je bio takav. Sa taksistom sam se lako sporazumeo. I njegov i moj engleski bio je loš, tako da nije bilo problema. Usput su svuda bile reklame za Sajam knjiga. Osećao sam se važno.

Kineska klimatizacija

Imao sam utisak da je temperatura napolju oko 50 stepeni u plusu, a da je u svakoj zatvorenoj prostoriji oko nule. Kapa je neophodna, ali ja sam svoju ostavio u taksiju kojim sam doputovao sa aerodroma. Kinezi obožavaju klima-uređaje. Oni se nalaze svuda, u restoranima, hotelima, prodavnicama... U hotelskoj sobi nisam uspeo da ga isključim do poslednjeg dana. Po čitavu noć sam se smrzavao. Ni ostali članovi srpske delegacije nisu umeli da ugase klimu, ali oni se nisu žalili na nju kao ja.

Finansijska disciplina
Svi voze sumanuto brzo, pritom imate osećaj da saobraćajna pravila ne postoje. Ali niko ne pritiska sirenu, nema nerviranja ni agresije. Taksi nije skup, ako ga uhvatite. Po danu nije teško, međutim, uveče ga nije lako naći, i tada se morate cenjkati sa taksistom. Moje iskustvo govori da noću ne uključuju taksimetar. On traži 300 juana, vi nudite 30, nađete se na 100.
Boravio sam četiri dana u Pekingu, ali kurs nisam uspeo da utvrdim. Za 100 evra otprilike se dobija 700 juana, plus-minus tridesetak. Novac se može promeniti na aerodromu i na automatu u hotelu u kojem boravite. Inače, ako se van svog hotela nađete bez juana, imaćete problema. Ni u bankama ni u drugim hotelima neće da vam zamene novac, a niko u restoranu, prevozu i na drugim mestima ne sme da primi stranu valutu.

Vladar proleća

Zmajevi u Kini ukrašavaju fasade i krovove starih zgrada, bašte, trgove, fontane... Poznati su kao vladari proleća, a kažu da tokom Prolećnog festivala na ulicama paradiraju oni jarkih boja, šareni i veseli. U drevnim vremenima verovalo se i da čuvaju od zlih sila. Za razliku od zlog zmaja u kulturi Zapada, kineski zmaj je blagorodno i milostivo stvorenje. Taj mi je trebao. Ali, kineski trgovci su slegali ramenima, nisu imali živog. S vremenom sam postao skromniji. Pomirio sam se sa činjenicom da ga neću dovesti u Srbiju, da s njim neću šetati pored Zapadne Morave. Sigurno bi mi i posada aviona zamerila ako bih s njim delio sedište, ali sam i dalje želeo barem da ga vidim i pomilujem.

U Zabranjenom gradu
Iako sam svakog dana išao na Sajam, uspeo sam da posetim Zabranjeni grad, Letnju palatu, Hram neba, trg Tjenanmen. Moj kolega Vladimir i ja koristili smo svaki slobodan trenutak da se utopimo u reku znatiželjnih turista. Bilo ih je otprilike milion. I to ne računajući nas dvojicu.
Tjenanmen je u samom centru Pekinga. To je najveći trg na svetu. Dobio je ime po istoimenoj kapiji koja se nalazi na njemu. Sa njega se ulazi u Zabranjeni grad, drevnu, bivšu carsku palatu. On se sastoji od 800 zgrada i broji 9.999 prostorija. Deset hiljada soba ima nebeski vladar, vladar na zemlji morao je biti skromniji.

Lokvanji

Hram neba jeste hram, ali ujedno je i spomenik čovekovoj potrebi da dostigne božanske visine i da postane jedno s prirodom i Bogom. Ovaj verski objekat podignut je bogovima neba. Car je tu dolazio da bi se poklonio nebu i molio za dobru žetvu i kišu, a zatim bi prinosio poklone precima i bogovima Sunca, Meseca i zvezda. Sve kružne građevine u tom kompleksu, koje simbolično odslikavaju drevno kinesko verovanje da je nebo okruglo, prekrivene su tamnoplavim crepom koji simbolizuje nebo i nebesku harmoniju. Hram čini posebnim i staro drveće kineskog čempresa i kineskih kleka.
Međutim, meni su se od svega viđenog najviše svideli Letnja palata i park oko nje. To je verovatno jedan od najvećih i najlepših svetskih parkova. Kompleks pokrivaju hektari i hektari travnjaka i šuma, a očaravajuće jezero zauzima tri četvrtine kompleksa. Jedan njegov deo prekriven je lokvanjima, video sam i njihove cvetove. Taj prizor ću pamtiti i kad zaboravim da sam ikad boravio u Pekingu.

 

Pivo i pirinač

Moralo se nešto i piti i jesti. U Pekingu sam probao rakiju od pirinča, i nije mi se svidela. Mnogo je jaka i opora. Ali pivo im je izvrsno. I još se pakuje u flaše od 600 mililitara. Divota. Moje kolege su se oduševljavale kineskom kuhinjom, čak su se trudili da nauče da jedu štapićima. Rekli su mi da Kinezi godišnje potroše 80 milijardi pari drvenih štapića za jelo za jednokratnu upotrebu, i da se u Kini svake godine iseče 20 miliona stabala od kojih se oni prave. Ja sam svaki put tražio viljušku i konobari su mi je donosili. Tako sam sačuvao jedno drvo. Pošto ne volim jako začinjenu hranu koja je u isto vreme i slana i slatka, uglavnom sam birao pirinač i povrće. U hotelu je služena evropska kuhinja, pa mi je doručak bio glavni obrok.

Slika za kraj
A Sajam knjiga u Pekingu je kao svaki drugi sajam, samo nešto veći. Pored izdavača iz Azije, tu su bili i oni iz svih kulturno razvijenih zapadnih zemalja. Naša delegacija se lepo predstavila i dobro reprezentovala Srbiju. Nastupali smo Vladislav Bajac, Vladimir Pištalo, Radoslav Pušić i ja. Bilo mi je lepo u Pekingu, vreme nas je služilo, kao i sreća, ali bio sam malo i razočaran. Nisam našao svog zmaja. Čak ni u uličici koja je bila daleko od savremene Kine i u kojoj je bilo svega, pa i mnogo toga nezamislivog. Zato su moje priče o tom putu bile suzdržane sve dok fotografije iz foto-aparata nisam prebacio na računar. Tada sam na jednoj video zmaja kako stoji iza mojih leđa i sa mnom se fotografiše.

Peking trivija

Zabranjeni grad, podignut u 15. veku, u doba dinastije Ming, najveća je carska rezidencija u svetu. U njoj su živela 24 kineska cara, uključujući i poslednjeg. Ceo kompleks gradilo je milion radnika.

Ne propustiti

Kada čovek padne s nogu od obilaska lepota Pekinga, biće kao ponovo rođen nakon tamošnje tradicionalne masaže. Cena tretmana tela koji rade devojke snažnih mišića, u trajanju sat vremena, iznosi desetak evra. Isto toliko košta i traje masaža stopala, a najbolje je uzeti i jedno i drugo u paketu.