Putovanje Gorana Skrobonje : Švedski socijalizam, red, mir i ekologija

Pisac i prevodilac se u univerzitetskom gradu u centralnoj Švedskoj, smeštenom 400 kilometara ispod polarnog kruga, susreo s nekim životnim vrednostima koje su ovde pomalo zaboravljene, pa se iskreno iznenadio kako to izgleda kad ljudi brinu o svojoj okolini, a država se stara da im bude što bolje

Da me je neko pre samo nekoliko godina pitao gde je (ili šta je) Umeo, verovatno ne bih znao da odgovorim. Kao ni većina ostalih naših građana koji nisu bili u prilici da posete ovaj švedski grad (a ne pohode kladionice, pa se ne susreću sa istoimenim timom iz treće švedske lige), nisam znao da je posredi najveći grad na severu Švedske, svetski poznat univerzitetski centar i dosad najsevernija prestonica evropske kulture (za 2014. godinu). Ipak, da ovo zanimljivo i prijatno mesto posetim čak tri puta u protekle dve godine zaslužna je naša starija kćerka, koja je kao master hemije, zaštite životne sredine, uspešno konkurisala za učešće u istraživačkom projektu koji se bavi zagađenjem biosfere u oblasti Baltika. To je i program njenih doktorskih studija na univerzitetu Umeo.

Kratko leto

Iz Beograda se do Umea najlakše i najbrže stiže avionom. Najpre do Stokholma, a potom sledi lokalni let jednom od skandinavskih avio-kompanija. Prvi utisak o samom gradu stičete već pri izlasku iz aviona, na pisti malog aerodroma koji bi najlakše mogao da se uporedi s onim tivatskim. I tu sličnosti ne prestaju: premda nije smešten na samoj obali, već na ušću reke Ume, ovaj grad je dovoljno blizu mora da uživa klimatske blagodeti neuobičajene za tu geografsku širinu. Nalazi se 600 kilometara severno od Stokholma i 400 kilometara južno od polarnog kruga, leta su u Umeu kratka i blaga, u julu i avgustu je temperatura u proseku oko 20 stepeni, a kada se popne iznad 25, to se smatra nekom vrstom elementarne nepogode. S druge strane, zime su produžene i s temperaturama koje su prosečno -10 stepeni, ali mogu dostići i -35, što se, zahvaljujući podneblju, izuzetno lako podnosi. Naravno, uz sve one za nas neobične prirodne pojave poput aurore borealis (polarne svetlosti) i belih noći.

Studenti i izbeglice

Sam grad sastoji se od urbanog jezgra, s obaveznom komercijalnom pešačkom zonom, administrativnim državnim institucijama, restoranima, muzejima i klubovima, te brojnih stambenih naselja raštrkanih unaokolo, obično udaljenih četiri-pet kilometara od centra. Čak i to rastojanje je očigledno plod planiranja, jer gotovo svim stanovnicima omogućava da ih prevaljuju pešice ili biciklom, koji je glavno prevozno sredstvo i koristi se svakodnevno, čak i zimi. Između ovih naselja pružaju se pitome šume četinara i drvoredi breza, tako da čim odmaknete iz centra grada, imate utisak da se nalazite negde na Zlatiboru ili Tari. Naselja se sastoje od stambenih zgrada jednostavne arhitekture, i ako se ovih dana šetate između njih, čini vam se da se neprestano grade nova - spremna da prime očekivani priliv studenata i migranata, kojih je u Umeu svakim danom sve više.

Čari normalnog života

Univerzitet je u Umeu ključna institucija: uglavnom je okrenut prirodnim naukama i medicini, a velika Univerzitetska bolnica služi kao najznačajniji medicinski centar u ovom delu Švedske. I premda je kulturni i društveni život maksimalno prilagođen studentima - sa sjajnim džez festivalom, redovnim koncertima domaćih i stranih muzičkih atrakcija, čini se da Umeo ima posebnu privlačnost za ljude naše generacije, koji su u Srbiji u proteklih nekoliko decenija imali isuviše “zanimljiv” život. Susret s mestom koje je dobro organizovano, uređeno i predusretljivo za običan, svakodnevni miran život, dolazi ljudima odavde gotovo kao neka vrsta civilizacijskog šoka: kao da smo, zahvaćeni našim vihorom istorije koji nikako da nas ostavi na miru, zaprepašćeni što ljudi mogu da žive opušteno, mirno, u zdravoj životnoj sredini gde sve funkcioniše na način koji nama izgleda gotovo egzotično.

Na primer, ako na stanici gradskog autobusa u redu vožnje piše da će vozilo stati, recimo, u 14.08, možete biti sasvim sigurni da ćete ga ugledati kako se pomalja na raskrsnici između drvoreda i zaustavlja se ispred vas tačno u minut; a ako slučajno zakasnite na taj, jednako ste sigurni da sledeći stiže za 15 minuta, baš kako stoji u redu vožnje. Isto tako, svako od pomenutih naselja ima svoju centralnu servisnu kancelariju, kojoj se prijavljuju svi sitni ili krupni kvarovi ili havarije, da bi ih nadležna služba otklonila u najkraćem mogućem roku, bez ikakvih troškova. A tom kvalitetu “normalnog” života, na koji smo gotovo zaboravili još tamo davnih osamdesetih, doprinose i relativno pristupačne cene hrane u lancima trgovina poput “Lidla”, ili lokalnih prodavnica “Ica” i “Coop”. S druge strane, posete restoranima su za nas preterano skupe, a ukoliko ste ljubitelj dobrog alkoholnog pića, ne možete ga nabaviti u pomenutnim trgovinskim lancima, već samo u posebnim prodavnicama “System Bolaget”, koje - svakako namerno - nisu baš brojne.

Red, mir i ekologija

Zbog svega toga, Umeo ostavlja sliku o Švedskoj kao o zemlji otvorenoj za sve koji u nju dođu spremni da se prilagode i uključe u miran život, uz snažan socijalni sistem i podršku pridošlicama kroz besplatno učenje jezika ili potragu za zaposlenjem. Stranci koji ovamo dolaze, uglavnom s Bliskog istoka i Severa Afrike, ali isto tako i iz naših krajeva, najčešće su angažovani u uslužnom sektoru, kao vozači taksija ili autobusa, radnici u restoranima ili prodavnicama hrane, tehničko osoblje u bolnici i na univerzitetu. Naravno, ima i naših sugrađana koje je život u nekom trenutku tu doveo i koji su se sasvim dobro uklopili u način života kakav je svojevremeno i na ovim prostorima bio uobičajen.

Švedska je u tom smislu uistinu socijalistička zemlja. Možda bi mladima, željnim novih iskustava i intenzivnijeg društvenog života, atraktivniji bili Stokholm, Malme ili Geteborg, ali za nas, generaciju njihovih roditelja, Umeo je izuzetno privlačan. Red, mir, zdrav život i utisak umirujuće rutine, makar ona ponekad bila i monotona, u Beogradu i Srbiji izgledaju kao gotovo neostvariv ideal. U Umeu, kao i u ostalim krajevima Švedske, oni su stvarnost i svakodnevica.