Vladimir Jelić: Očinstvo je osećaj koji se ne može uporediti ni sa jednim drugim

Život jednog od omiljenih televizijskih lica RTS-a i njegove supruge promenio se iz korena kada su pre pet meseci dobili sina, koji je odmah postao prva zvezda porodice, potisnuvši s tog mesta kucu Bubicu

Autoritativni, ali istovremeno i šarmantni voditelj Drugog dnevnika RTS Vladimir Jelić (41) i njegova supruga Jovana (33) u martu su postali roditelji dečaka, kome su dali ime Konstantin. Priznaju da je roditeljstvo iskustvo za koje nema pripreme unapred.

- Priroda je sve organizovala, prinuđen si da reaguješ odmah, u trenutku - kaže Vladimir i dodaje: - Očinstvo je osećaj koji ne mogu da uporedim ni sa jednim drugim. Konstantin je postao centar Jovaninog i mog sveta otkad se rodio, stalno vodimo računa o tom malom, bespomoćnom stvorenju. Naš sin je zaista dobra beba, a čekali smo da se rodi da bismo bili sigurni da li smo mu odabrali pravo ime. Čim smo ga videli, Jovana i ja smo se samo pogledali i oboje uglas rekli - Konstantin.

Vladimir Jelić: Jedva čekam da postanem tata

Njegova supruga Jovana nada se da su deca odraz onoga što se dešava u kući, a ne horoskopa.

- Ukoliko gledamo po horoskopu, neobična je kombinacija, Ribe s podznakom Škorpije, ali, ako se posmatra kao odraz stanja u domu, zaista je divna beba, plače samo kad je gladan ili kad mu je vrućina. Sad su počeli da mu niču zubići, pa je malo nervozan i zbog toga i stavlja u usta sve što mu padne pod ruku, a inače je zaista sjajno dete, koje uopšte nije zahtevno.

PRVA PUTOVANJA

Mladi roditelji su ga sa samo dva meseca vodili na putovanje. Prvo su otišli na Zlatibor, a zatim su posetili Jovaninu rodbinu u Vojvodini. Beba uživa da se vozi, tada najčešće i zaspi, a njih dvoje su se dogovorili da od samog početka dele sve obaveze i da se trude da se ne oslanjaju ni na čiju pomoć.

Marina Kotevski Mandić: Najlepša uspavanka za Lazara

- Snalazimo se shodno situacijama, vrućinama, godišnjem dobu, obavezama. Uvek nam dobro dođu razgovori s prijateljima koji već imaju decu, ali se trudimo da ipak sve radimo sami. Želeli smo da sve to preguramo bez pomoći baka, tetki, strina, sestara, jer smo svesni toga da neće uvek biti nekoga ko može da pritekne u pomoć. Da vidimo kakvi smo mi to roditelji i da li možemo da se brinemo o detetu, koliko smo sposobni za to. S vremenom smo zaključili da smo prilično sposobni, a da se zapravo “borimo” s dvoje dece, jer je i naš pas Bubica zahtevan. Podelili smo obaveze u toku dana, ja odem do televizije i odradim smenu, a Jovana mi je velika pomoć, jer brine o svemu dok mene nema. I jedva čekam da se vratim s posla, da zagrlim dete, prošetam psa, da joj pomognem u kućnim poslovima.

Jovana ističe da joj veoma znači Vladina pomoć, bilo da je u pitanju odmena kako bi mogla da odspava, kuvanje ručka, briga o bebi ili psu.

- Sve može da se stigne ako ste dobro organizovani, a ženama od srca savetujem da prihvate svaku pomoć od svojih muškaraca. Dete je naše, zajedničko, i mislim da sve obaveze treba od početka da delimo. Žene treba da shvate da ne mogu baš sve da završe same i da dopuste muževima da urade nešto onako kako najbolje umeju. Baš kao što smo mi majke, i oni su očevi, a odgovornost za to malo biće treba da bude zajednička. Pri tome nijedno od nas nema iskustva u svemu tome, pa kako god da uradimo, čak i da pogrešimo, i to je sticanje novog iskustva.

ZAŠTITNIK NA ČETIRI NOGE

Vladimir napominje da ga je supruga dobro pripremila za svoj porođaj, ali ne i za sve ono što je došlo posle toga, te da svaki problem ili nedoumicu rešavaju razgovorom i dogovorom.

- Valjda se zbog toga i dobro snalazimo, jer je razgovor ključ rešavanja svakog problema. Ne kažem da smo pronašli savršen put, ima tu i nervoze i trzavica, kao i kod svih. Kad smo neispavani i nervozni, umemo i mi da pobesnimo, ali nas to stanje veoma brzo prođe. I najvažnije je da to prepoznamo jedno kod drugoga. Onda samo pitamo: “Jesi li pukao?” i - odemo na spavanje. Bitno je pravilno odreagovati, odnosno opustiti partnera da bi kriza što pre prošla. Savet muškarcima glasi da se ženama što više nađu, da udahnu duboko, stisnu petlju i krenu u akciju. Može da se stigne i da se izljube žena i dete, i da se pospremi kuća, i da se ode na pivo s drugarima. Sve je stvar dobre organizacije.

I pas Bubica imala je period prilagođavanja na bebin dolazak.

Sanja Beštić Berisavac i Vladimir Berisavac: Našoj Ivi je najlepše u Beogradu

- Iako joj je isprva sve bilo čudno, nije pokazivala znake ljubomore. Čim smo stigli iz porodilišta, počela je da dolazi do njega da bi ga onjušila, a kad bi se pojavio neko nepoznat i uzeo ga u naručje, bila je “pripravna” da pokaže da je ona ipak pas čuvar. Patronažnu sestru, koja je dolazila prvih nedelja, redovno je upozoravala, skočila bi na zadnje šape i samo mirno gledala, kao da želi da stavi do znanja da je ona tu i da pazi, da je beba zapravo deo njenog čopora, štene o kome vodi računa. Mislim da joj sad nedostaje pažnje, ali se trudimo da je ne zapostavimo. Vlada je zadužen da se s njom igra i da je zabavlja - tvrdi Jovana.