Ivan Bekjarev: Kako zbog žestokog blama nikad nisam postao Mića Orlović
03.08.2017 14:58
Foto:
Na daske koje život znače Ivan Berkjarev je prvi put stao kao desetogodišnjak, u Šestoj beogradskoj gimnaziji bio je član dramske sekcije, kao srednjoškolac imao je ozbiljne uloge koje su pratili jednako ozbiljni honorari. Bio je rešen da postane pravnik. Ipak, zahvaljujući drugarima, koji su uspeli da ga nagovore da se pojavi na prijemnom ispitu na Fakultetu dramskih umetnosti, Ivana Bekjareva znamo kao velikog glumca čiju bi karijeru, u kojoj sija više od 35 nagrada, mogao da poželi svaki mladi kolega.
Ako bi se život merio po ulogama, kolega sa klase Josifa Tatića, Laneta Gutovića i Mide Stevanovića imao ih je više od 190. Toma Grković u filmu "Bokseri idu u raj“, Cane Kurbla iz "Otpisanih“, Mucula iz "Gorkih plodova", Boško Despotović u "Srećnim ljudima“, Velja Valjarević u "Porodičnom blagu“... Ipak, nama je ostao u sećanju kao Stevica Kurčubić iz "Boljeg života“, za njega, uloga Svetozara Vujkovića u seriji "Banjica" je njegova najbolja uloga.
- Bilo je još nekoliko uloga za koje sam dobijao značajne nagrade, više Ćurana, ali uglavnom su nagrađivane one moje uloge u kojima sam objektivno i najviše uradio, tako da sam imao sreću da mi najbolje uloge budu i nagrađivane. Možda mi je najdraža uloga u komediji ‘Zvrčak’ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu jer tu sam prvi put uverio stroge ljude JDP-a da vredim kao glumac. Posle toga je odmah došao Ćuran za tu ulogu. Bila je još jedna, ubrzo nakon toga, ‘Noćas je noć’, tada mi je jedan ozbiljan, možda najstroži kritičar u NIN-u Vlada Stamenković napisao da sam tom ulogom dostigao savršenstvo glume, čime sam se besomučno hvalio... Može glumac da uzleti previše, ali u našem poslu ne valja uzleteti posle pohvale, kao što ne treba ni patiti previše posle nekog neuspeha, jer je posao takav da se nižu i uspesi i neuspesi, zato najveći glumci moraju biti veoma jake ličnosti, jer nije lako izdržati sve to i nije lako ostati u uspehu normalan, isto tako i u neuspehu - kaže umetnik.
Početak glumačke karijere obeležila mu je i popularnost koju je imao kao radijski, a zatim i televizijski voditelj, što je period koji Bekjarev opisuje kao svoj bolji život.
- Nisam nikada razmišljao o tome, ali sad ovako, mislim da je moj bolji život isključivo vezan za moj početak i te neke prve korake koje sam imao na sceni i van scene i taj početak je bio praktično odmah posle diplomiranja, kada sam primljen u JDP i bio u toj grupaciji nazvanoj ‘Bojanove bebe’, ali isto tako, odmah posle toga sam otvorio i Studio B i bio poznat voditelj, posle prešao na Radio Beograd 202 i imao 1000 intervjua za te četiri godine. Čak sam imao i rubriku na TV reviji za koju sam pisao, glumio u Jugoslovenskom dramskom i Rasovom teatru... ali taj period mi je ipak, možda zato što je vezan za mladost, najdraži - kaže Bekjarev za B92.
Sa tim periodom i popularnošću koju je kao voditelj tada imao došla je i uloga za koju sada može da kaže: “to je nešto što mi nije trebalo”.
- Znam tačno, bio sam vrlo popularan voditelj i onda su me pozvali da me spremaju za zamenika Mići Orloviću koji je u to vreme vodio najgledaniju TV emisiju Kviz. Ja uđem u taj Kviz, ali sam imao ozbiljan problem što nisam naučio pravila, pa sam se dobro obrukao. Recimo, dam kandidatu frižider i kažem mu: ‘osvojili ste frižider’, a onda on kaže: ‘ne, gospodine, nisam ja, osvojio je kolega’. Nisam znao pravila i onda je to bila lančana reakcija grešaka. To je bio jedan blam koga se sećam, pritom sam bio vrlo cenjen voditelj, pa su neki televizijski kritičari mene tešili u kritikama. U sledećoj emisiji bio sam malo bolji iako i dalje nisam bio time zadovoljan, ali su kritičari bili vrlo tolerantni, rekli su: ‘pa evo, najavili smo, izvadiće se on, kad-tad’. Ali to je baš bio blam, nisam znao pravila i lupetao sam svašta.
Najnovije.
Zvezde.
