Ivan Blagojević: Zašto sam trajno ostao u Nišu da izvodim radove u kulturi
29.07.2017 10:43
Foto:
Osnivač i direktor Internacionalnog džez festivala Nišvil Ivan Blagojević u intimnoj abecedi otkriva zbog čega je zaborav najstrašnija negacija umetnika, kako Lisabon pamti po divnim tramvajima i jednom džeparošu i zašto četiri dana godišnje češće gleda u nebo nego u zemlju
a “A Great Day in Harlem”, kultna fotografija Arta Kejna, kome su 1958. strpljivo pozirali najznačajniji umetnici zlatnog doba džeza.
b Beni Golson. Jedan od retkih preživelih sa pomenute fotografije. Njegovom autogramu na katalogu Nišvila obradovao sam se podjednako kao Tom Henks u završnim kadrovima filma “Terminal”.
c Candy. Nije asocijacija na najpoznatiju svetsku saksofonistkinju, već na moju zavisnost od slatkiša.
č Čovek i teškoća nošenja bremena njegovog punog značenja svakome od nas.
ć Ćeramida, koju sam dovezao iz nekog sela i popločao krov devedesetih kultnog niškog koncertnog dvorišta, danas pivnice.
d Domovina, pojam koji je zaklonio strah od etiketiranja nacionalizmom.
dž Džabe ulaz na kulturne manifestacije, najčešće kao samoproglašeno pravo pojedinih posetilaca. Često i takav nedovoljan motiv za uzimanje dnevne doze kulture.
đ “Đango”, film o legendarnom francuskom gitaristi otvoriće “Nisville Movie Summit”, recimo na sličan način kako je otvorio Filmski festival u Berlinu.
e Entuzijazam, koji me ne napušta godinama, srećom po posetioce festivala a najviše po mene samog.
f Fantastika, koju su mom detinjstvu darovali “Politikin zabavnik” i urednik naučnofantastičnih priča Zoran Živković.
g Gernika. Povodom osamdesete godišnjice od nastanka čuvenog Pikasovog dela premijerno ćemo prikazati istoimenu predstavu na otvaranju “Džez teatarskog festivala”.
h Heroj, i to lokalni. Divan je osećaj koji imam u retkim trenucima ponosa bavljenja stresnim poslom organizatora festivala kad u prolazu prepoznam iskrenu zahvalnost sugrađana.
i Instagram, na kome nikada neću imati profil.
j “Jelisaveta bima bam bum” Danila Harmsa bila je moja najuspešnija pozorišna režija sredinom osamdesetih.
k Kaunas. U tom gradu se održava džez festival moje prijateljice Indre Jučaite.
l Lisabon, grad divnih tramvaja i jednog džeparoša koji mi je nedavno pomogao da sebi kupim nov mobilni telefon.
lj Ljubav kao sećanje i preispitivanje.
m Majk Stern je ovogodišnja zvezda otvaranja Nišvila možda i zbog činjenice da najbrojniji deo publike čine gitaristi u pokušaju.
n Niš. Grad u koji sam došao da studiram ekonomiju, a trajno ostao u njemu da izvodim radove u kulturi.
nj Njujork i stotinu ljudi koji stoje u redu ispred kluba “Blue Note” da čuju Kenija Gareta dok izlazi i priča o gostovanju na Nišvilu.
o Opstanak je uvek bio dugoročni cilj festivala.
p Peking. U njemu se ministar kulture Kine zanimao kako neko organizuje tako veliki festival u gradu veličine jedne njihove ulice.
r Radio Nišvil. Nekada je okupljao intelektualni krem Niša, a onda je ostao bez frekvencije. Nastavio je svoj život putem interneta. Nedavno je dobio i TV dodatak.
s Sloboda kao osnov improvizacije razlog je što je džez nepoželjan brojnim političkim sistemima.
š Šaban Bajramović. Zahvaljujući upornosti postavljen je njegov spomenik u amfiteatru Nišavskog keja, finansiran sredstvima prijatelja.
t Teatar sam oduvek smatrao prioritetnom umetnošću. Valjda i zbog deset godina bavljenja režijom. Ove godine startuje internacionalni “Džez teatarski festival”, upravo pored spomenika Šabanu.
u Uspeh se ne prašta. Mnogo puta sam morao u to da se uveravam, čak i nakon što je britanski “Gardijan” svrstao Nišvil među 10 najboljih evropskih festivala.
v Vreme između dva festivala se ubrzano skraćuje. Dok podnosimo izveštaj o održanom, već bukiramo izvođače za naredni. Ona najvažnija četiri dana obično gledamo u nebo.
z Zaborav je najstrašnija negacija umetnika. Nagradom za životno delo svake godine odbijamo tu mogućnost.
ž Žiriranje na međunarodnom konkursu “Jazz Juniors” u Krakovu pomoglo mi je da se uverim da je zahvaljujući energiji nadolazećih mladih muzičara džez klasična muzika XXI veka.
Najnovije.
Zvezde.
