Dragan Džajić: Unuk ima više kose od mene

Autor:

17.07.2017 19:37

Foto:

Foto:



Posle brojnih sportskih uspeha legendarnom fudbaleru i počasnom predsedniku Crvene zvezde ispunila se najveća želja - postao je deda malog Luke, koji je na rođenju ocenjen čistom desetkom

Fudbalska legenda Dragan Džajić Džaja (71) nedavno je dobio unuka. Njegova starija kćerka Sanja (28), koja je sa ocem deteta Vladimirom Vranješem u vezi već tri godine, na svet je donela sina Luku. Dečak je odmah postao mezimac cele porodice, naročito dede koji ne propušta da ga svaki dan makar nakratko vidi.

- Tek kad se Luka rodio, shvatio sam šta znači kada ljudi kažu da se unuče voli na poseban način. Bio sam presrećan kada sam čuo da ću prvi put postati deda i kao i svaki roditelj brinuo sam da li će sa kćerkom Sanjom sve proći dobro. Iako je ona odgovorna i mislim da je na kontrole išla i češće nego što je trebalo, svejedno sam strepeo. Na dan kada je krenuo porođaj svi smo bili u porodilištu i čekali, a mlađa kćerka Dragana je bila u sali sa sestrom. Luka je na rođenju ocenjen desetkom. Na svet je došao s velikom kosicom, pa u šali volim da kažem da je ima više nego deda.

Desetak dana pre rođenja unuka proslavili ste 71. rođendan.

- Svi smo bili na stadionu “Rajko Mitić” i obeležili smo taj dan uz tortu i šampanjac, mada smo bili pomalo napeti jer smo Sanjin porođaj očekivali svakog trenutka. Ispunila joj se želja pošto je priželjkivala dečaka. Meni je samo bitno da je dete živo i zdravo. Ni kada su se moje kćerke rađale nisam mario za pol. Luka i ja nismo rođeni na isti dan, ali smo isti horoskopski znak. Već me mnogi pitaju da li bih voleo da nasledi moj fudbalski gen. Naravno da bi to bilo lepo. Ljudi treba da se bave sportom, a ako mene pitate, dobro je da se bave fudbalom, ali ne volim nikakva preterivanja i preterana očekivanja. Srećan sam što sam dobio unuče, sve drugo je nebitno ili manje bitno. I za moju decu mi je na prvom mestu bilo da su žive i zdrave i zadovoljne svojim životom. Jedino na čemu sam insistirao jeste obrazovanje, a sve drugo je bilo njihov izbor.

Unuk se rodio pre podne, a vi ste se malo potom uputili u rodni Ub gde je svečano otvoren renovirani stadion FK Jedinstvo koji sada nosi vaše ime.

- Premda sam iz Uba otišao pre pedeset i pet godina, stalno sam išao tamo i pomagao klub koliko sam mogao. I sada volim da boravim kod sestre i prijatelja u poseti. Inicijativa da stadion ubuduće nosi moje ime potekla je od Nemanje Matića, koji je takođe igrao u Jedinstvu iz Uba, a sada je igrač Čelsija. Pitali su me da li se slažem s time i rekao sam da ako tako žele, ja nemam ništa protiv. Posle svečanog otvaranja stadiona odigrana je utakmica juniora Jedinstva i Krušika koju smo Nemanja i ja simbolično započeli dodavanjem lopte. Nakon meča je u tamošnjem domu kulure održana svečanost, a kasnije smo otišli na večeru da proslavimo Lukino rođenje.

U penziji ste. Kako provodite vreme, da li vam i danas zaigra srce kada vidite klince kako pikaju loptu?

- Sada sam počasni predsednik Crvene zvezde i volim da dođem u klub i popričam s ljudima, popijem kafu i družim se. Uvek sam bio realan u životu. Karijeru sam završio kada su mnogi mislili da ću igrati još nekoliko godina. Sve ima svoje vreme. Pomislim ponekad kako bih šutnuo loptu da je doba od pre trideset godina, i naravno da uzdrhtim kada gledam dobre mečeve. Pratim fudbal, a povremeno odem negde sa porodicom na odmor, mada sam se zasitio putovanja tokom karijere profesionalnog fudbalera. Sada želim da gledam Luku kako raste. Svakodnevno odem da ga vidim makar nakratko. Neki dan sam bio u žurbi i mislio sam da neću stići da svratim do njih, ali sam se predomislio. Spavali su i on i Sanja kada sam došao, ali bilo mi je drago da sam ih video.

Maja Gašić

Autor