Dragana Mićalović: Otac me je učio da nikad ne odustajem od svojih snova
10.07.2017 19:33
Foto:
Samo tri nedelje pošto je ostala bez oca, poznatog dramskog umetnika Dragana Mićalovića, mlada umetnica otkriva kako se bori protiv tuge i priznaje da joj je porodica uvek bila najsigurnije utočište od svih problema
Odlaskom glumca Dragana Mićalovića srpsko glumište ostalo je bez velikog umetnika, ali su mnogo više izgubile njegove kćerke Mirjana, Sloboda i Dragana, koje su se suočile sa gubitkom voljenog oca. Iako su rane još sveže i duboke, mlada glumica Dragana Mićalović (26) ne želi da govori o smrti već o životu. Utehu je našla u radu, koji joj je najdelotvornija terapija protiv bola. Završila je snimanje serije “Sinđelići”, redovno ide na gostovanja sa komadom “Kafana Balkan” i postala je zaštitno lice popularnog muzičkog festivala “Belgrade Beer Fest”.
Poslednji pozdrav voljenom tati: Potresno pismo Dragane Mićalović preminulom ocu
- Dobro sam. Moram da budem dobro, najbolje. Barem toliku zahvalnost dugujem porodici. Kad odrastate među ljudima koji daju sve od sebe i ulažu puno ljubavi u sve što rade, koji su predani, kako da se ponašate drugačije?
UČITELJI LJUBAVI
Oduvek je najstrože kritike za svoj rad dobijala od roditelja, koji su je naučili da je život borba, da se ništa ne dobija lako i da nikad ne treba odustajati od svojih snova.
- Svi smo u porodici, generalno, veliki kritičari, ne živimo u zabludama i uvek otvoreno razgovaramo. Takav je bio i tata, sa kojim sam se odlično razumela, ponekad je samo pogled bio dovoljan. Slično je i sa sestrom Slobodom-Bobom, znam tačno o čemu i šta mi priča bez iscrpnog objašnjavanja. Veoma sam ponosna na sve njih i srećna sam što mi je Bog pružio priliku da odrastam među takvim ljudima. Oni su moji veliki učitelji.
Nije oduvek bila svesna toga da je gluma njen poziv, ali se to videlo odmalena. Međutim, kada se prijavila na prvi kasting, sakrila je to od roditelja.
- Pozorište sam zavolela jer sam zahvaljujući tati tamo često boravila. Kasnije sam kod kuće od zavesa na prozoru pravila scenu i maštala o tome kako izgleda izlaziti pred publiku, klanjati joj se. U vrtiću sam imala prvu predstavu, zvala se “Dečak sa ključem oko vrata”. Ipak, nikad o glumi nisam razmišljala kao o pozivu. A onda sam u trećoj godini srednje škole videla da je raspisan konkurs za snimanje serije “Priđi bliže”. Nikome nisam rekla da sam se prijavila na kasting. Prošla sam sve krugove, nazvala roditelje telefonom, i kad sam im saopštila da sam dobila ulogu, prekinuli su vezu. Nije im bilo jasno šta se dešava, a otac je verovao da neće podneti da ima još jednu glumicu u kući. S vremenom se pomirio sa tim i bio veoma srećan zbog mene.
Kao najbuntovnije čedo porodice Mićalović Dragana je sa samo 15 godina došla u Beograd i upisala srednju muzičku školu.
- Prva godina mi je bila baš teška, htela sam da se vratim u Leskovac gde mi je ostalo celo društvo. Najbolji drug Vladica i ja delovali smo kao pali s Marsa, pogotovo što je program nastave u unutrašnjosti drugačiji od onog u prestonici, pa smo mnogo toga morali da nadoknadimo. Zapeli smo i umesto dva puta nedeljno, na časove smo išli četiri puta. Na kraju smo bili među najboljim đacima profesorke Milanke Stakić, poznate po strogoći.
ROKENROL I SLOBODA
Rad, red i disciplina se baš i ne slažu uz muziku i rokenrol, međutim, Dragana ih sasvim lepo miri. Njen duh i pozitivnu energiju prepoznali su ljudi iz organizacije muzičkog festivala i pozvali je da bude zaštitno lice “Belgrade Beer Festa” za ovu godinu.
- Dopada mi se imidž “Beer Festa”. Tamo dolaze ljudi koji vole kvalitetnu muziku, rokenrol, slobodu. U profesionalnom smislu mi znači to što su te kvalitete prepoznali kod mene, i drago mi je što me gluma vodi na različite strane. Jednog dana snimam pred kamerama, drugog sam pred publikom u pozorištu, a trećeg se slikam za promociju. Volim da radim sve što nosi dobru energiju, što je slučaj sa ljudima koji stoje iza ovog festivala, zbog njih sam i ušla u celu priču. Svideli su mi se čim sam ih upoznala, stariji su od mene a imaju više mladalačkog duha. Ove godine su napravili još veći izbor muzike, a uz pivo i hrane, zahvaljujući čemu će sve pomalo podsećati na “Oktoberfest”.
“Beer Fest” je veoma bitna stvar u Draganinom odrastanju.
- Slušali smo rokenrol i živeli za kraj avgusta na Ušću. Uživanje u kvalitetnoj muzici, vraćanje preko Brankovog mosta pešaka, čekanje noćnog autobusa i kašnjenje kući obeležilo je veliki period mog života. To me je povezalo sa ovim gradom, a muzika je oduvek bila i biće sastavni deo mene. Volim da pevam, da idem na koncerte i uživo čujem kvalitetne izvođače. Nisam od onih koji tačno znaju koja muzika im je omiljena, slušam sve što mi u datom momentu prija. Ove godine planiram da ne propustim koncerte Rundeka, benda “Hladno pivo”, zagrebačke rok grupe “Brkovi”, pa “Riblje čorbe”, “Goblina”, “Van Goga” i Đorđa Davida. Drago mi je što ću ovoga puta prisustvovati i nastupu “Big Banda” Dejana Petrovića.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)