Jelena Kršić: Volela bih da me pamte po osmehu i mojim delima
08.07.2017 18:00
Četrdesetdevetogodišnja umetnica, čija je skulptura ‘Čekam da se to desi’ prikazana na 57. Bijenalu u Veneciji, uvek je u strahu da će zaboraviti pasoš i zakasniti na avion, pasionirano skuplja sećanja na lepe trenutke i volela bi da je pamte po osmehu i delima
Čime ste se predstavili u Veneciji?
- Na poziv Evropskog kulturnog centra predstavila sam skulpturu “Čekam da se to desi” iz opusa “O izvesnim samoćama”. Rad je prikazan u “Palazzo Mora”, na izložbi “Personal Structure”. Velika mi je čast što se našao uz dela poznatih svetskih umetnika poput Joko Ono i Marine Abramović.
Šta simbolizuje skulptura?
- Ženu koja sedi na crvenoj kocki. Sedi nestabilno na samoj ivici kocke, telo joj je izvijeno, treperi od nesigurnosti. Veruje da će se ostvariti i živeti u skladu sa prirodom svoje najdublje i najčistije suštine.
Koja su vam se dela na Venecijanskom bijenalu posebno dopala?
- Performans “Faust”, koji je i nagrađen Zlatnim lavom. Taj rad je uznemirio publiku ispred paviljona, osećala se neverovatno snažna energija, a dopalo mi se i što je izuzetno likovan.
Zbog čega ste izabrali da se bavite skulpturom, a ne slikarstvom?
- Htela sam da budem slikar, sve dok nisam ušla u vajarski atelje i odmah, definitivno, prepoznala vajara u sebi.
Šta je u današnjem svetu precenjeno?
- Lažni sjaj.
Da li ste nostalgični?
- Bila sam. Zbog Maribora. Tamo sam rođena i živela prvih sedam godina kao u bajci. Trebalo je četrdeset godina da ponovo odem.
Jeste li namćor kada se probudite?
- Pitala sam ukućane, kažu retko.
Kojom mišlju se tešite u teškim trenucima?
- Posle kiše uvek sine sunce.
Šta najčešće slušate dok vozite?
- Neku radio-stanicu. Mada ih često menjam, jer muzika mora da bude u skladu sa mojim raspoloženjem, a ja sam raspoložen vozač.
Najveći strah i kako ga otklanjate?
- Ćud prirode. Više puta sam doživela da priroda poludi i postane preteća. Ne shvatam je olako i ne izazivam.
Najbrže vas izbaci iz takta?
- Monotonija. Moja priroda traži promenu ritma.
Šta u vama budi optimizam?
- Putovanje u pripremi, putovanja i, naravno, povratak kući.
Muzika koja je obeležila vaše odrastanje?
- Dečje, partizanske i pesme o Titu, potom sa generacijom rokenrol, a u kući džez.
Da ste sportista, bili biste?
- Možda gimnastičarka, to je sport kojim sam se najviše bavila. Nedavno sam otkrila luk i strelu. Strelac, golfer, džokej. Teško bih se opredelila.
Šta skupljate?
- Sećanja na lepe trenutke.
Da li biste otišli u kosmos kada bi vam neko poklonio kartu?
- Pre dvadesetak godina bih odmah pristala, sad već razmišljam o komforu.
Čega se plašite?
- Da ću zaboraviti pasoš i zakasniti na avion.
Po čemu biste voleli da vas pamte?
- Po osmehu i, naravno, po mojim delima.
U kojim prilikama lažete?
- Kad nešto impulsivno kupim, pa mi je neprijatno da kažem koliko sam platila. Na kraju priznam, a i moji ukućani više nisu naivni.
Kojim knjigama se neprestano vraćate?
- U poslednje vreme im se ne vraćam. Verovatno ću to činiti kad usporim ritam.
Komentari. (0)