Dok snima drugu sezonu serije ‘Ubice mog oca’, dramska umetnica otkriva da je bila veliki zavisnik od nikotina koji je pokušala da ostavi, ali da je ponovo propušila kad se ugojila petnaest kilograma
Glumica Nataša Ninković (44) ne dozvoljava sebi da se zapusti ni u mentalnom ni u fizičkom pogledu. S najvećim izazovom suočila se pre tri godine kad je odlučila da prestane da puši i zbog toga se ugojila petnaest kilograma.
- Cigarete su mi smetale i želela sam da ih se rešim - otkriva Nataša. - Sve što radim, radim do kraja. Mera mi nikad nije bila jača strana, nisam umela da se zaustavim na pet cigareta, već sam trošila dve kutije dnevno. Iako sam znala koje su posledice, desilo mi se upravo ono čega sam se pribojavala kad sam ostavila pušenje - mnogo sam se ugojila. Apsolutno nisam imala kontrolu nad svojim telom i bila sam nemoćna da bilo šta uradim po tom pitanju. Činilo mi se da sam se našla u nekom vrzinom kolu i prvi put sam bila očajna. Prestanak pušenja bio je moja ogromna pobeda nad sobom, jer ne podnosim da budem zavisnik od bilo čega. Dopuštam sebi da budem zavisna samo od svoje dece. Ako nešto cenim, to je sloboda u svakom smislu, i to je bio razlog da istrajem.
Međutim, tokom prošlog leta Nataša se vratila poroku.
- Kad sam ponovo zapalila cigaretu, rekla sam: “Ne možeš sebi da dozvoliš da propušiš ponovo i da ostaneš debela”. A onda se nekako sve sredilo, doterala sam liniju. I sve mi se čini da se u skorije vreme neću opet odreći nikotina.
PRIPREMA NA INTERNETU
S velikim izazovima i raznim vrstama zavisnosti suočavala se i profesionalno, posebno dok je radila lik Natalije, ubice sopstvenog deteta u veoma gledanom serijalu “Ubice mog oca”, čija se druga sezona upravo snima.
- Kad mi je reditelj Gaga Antonijević pre godinu i po dao scenario, moja uloga mi se uopšte nije dopala, nije mi bilo jasno zbog čega je ta žena toliko ogorčena i negativna, nisam pronalazila motive za takvo njeno ponašanje, pa sam htela da odbijem ponudu. Ali kad sam pročitala čitav scenario, rekla sam mu da će to da ispadne super čim sam u trenutku rekla ne. Natalija je neverovatno jak karakter i mislila sam da neću imati prostora da to sve pokažem. Kad sam prošla ceo tekst, posložila sam to u glavi, razgovarala sa stručnim licima, potražila na internetu bipolarni poremećaj, pa sam onda, posle svih tih saznanja koja sam dobila sa svih strana, rekla reditelju: “Sad ćeš da me pustiš i sama ću da napravim svoju varijantu kroz prostor koji imam”.
Nataša je jedva čekala da počne snimanje, osećala je veliko uzbuđenje.
- Ne mogu baš da kažem da sam imala tremu, ali kad sam krenula, otvorio mi se prostor da radim ono što želim, jer taj karakter je toliko udaljen od mene da mogu da sačuvam objektivnost, koja je u ovom poslu neophodna. Njeni poroci, cigarete, alkohol i droga, usputne su posledice poremećaja ličnosti, te se nisam na to obazirala i davala značaj tome da li je popila ili ušmrknula kokain, već sam akcenat stavila na opsesiju za osvetom prema bivšem suprugu. To je razarajuće osećanje opasno po zdravlje i život. Emocije tog tipa su strašne, mislim da skoro uvek pogađaju isključivo subjekat, i nikog drugog, i čini mi se da je to dobra tema za razmišljanje. U tom smislu mi je bilo zadovoljstvo da gradim takav lik i to iskustvo mi je bilo velika pouka. Svi smo čitali o tome, ali kad prolaziš kroz to, makar i na snimanju, tek onda shvatiš koliko su te negativne emocije pogubne ne samo po fizičko zdravlje nego i duh.
Glumica je ubeđena da ljudi kojima u životu vladaju samo takve emocije neminovno idu ka sopstvenoj smrti, jer se sve vraća kao bumerang.
- Setila sam se kad sam radila “Gospođicu” Ive Andrića i rekla sebi: “To je ta vrsta opsesivnosti”. Kad igraš antiheroine, izazivaš nešto drugo kod publike, a ovde sam se iskreno plašila kako će neko da navija za mene, ko će Nataliju da razume, kako će gledaoci moći da osete empatiju prema njoj? Antiheroine su mi kao glumici najveći izazovi. Takvi likovi su duboko nesrećni, nose u sebi veliku muku. Kad god u privatnom životu odreagujem burnije na neku negativnost ili nepravdu, pošto sam dosta impulsivna, uvek stanem i kažem: “Čekaj, njima je sigurno gore”. Strašno je ljudima koji osećaju takav strah, kada ih takve stvari vode kroz život. Njima je zaista najteže. Kao glumica moram prvo da osvestim psihologiju lika koji tumačim, a zatim da ga predstavim publici. Kad u tome uspevam, onda se desi magija.
Sudeći po komentarima, gledaoci su podeljeni kad je u pitanju njena uloga u “Ubicama mog oca”.
- Prilaze mi na ulici starije gospođe i kažu da me ne vole u liku Natalije, više im se dopada kad igram neke bolje žene, na kakve su već navikle. Ne shvataju da mi je ovo bio veliki izazov i iskorak u nešto sasvim drugačije, mnogo udaljenije od mene same. U drugoj sezoni sam u zatvoru. Priča je veoma lepo napisana i imam utisak da sam simpatičnija nego u prvom delu, ali Natalija nije spustila loptu u svom ludilu.
SLABOSTI I JUNACI
Nedavno se sa pobeđivanjem slabosti suočavala i spremajući Šekspirovog “Ričarda Trećeg”.
- Bio je to veliki izazov. Raditi Šekspira je privilegija, a još je lepše gledati publiku koja divno i bez problema prati predstavu u stihovima skoro tri sata. Iako se radnja ovog komada događa pre pet vekova, mehanizmi vlasti i zloupotrebe su ostali isti. To može da se prepozna i u ovom današnjem vremenu, jer je čovek uvek isti, sa istim slabostima. Jedini način da ih pobediš jeste da ih pre svega priznaš samome sebi, a onda smogneš snage i hrabrosti da se suočiš sa njima i nazoveš ih pravim imenom. To i jeste najteže, ali je početak. Ljudi koji uspeju da se izbore sa svojim slabostima i okolinom za mene su istinski junaci. Igram Margaretu, bivšu kraljicu, ženu obamrlu od bola, koja je pre svega vladarka, pa tek onda majka i žena.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)