Miljan Prljeta i Ljubica Marković: Ako je ljubav iskrena, ne postoji muškarac kome kad ugleda svoju ženu u venčanici neće zaigrati srce

Osim po nastupu trija Beogradske filharmonije, tamburaša i benda ‘Euterpa’, venčanje dramskog umetnika i njegove izabranice pamtiće se i po hitu ‘Mirzinog jata’ ‘Apsolutno tvoj’, koji su mladenci otpevali

Uz pesmu “Apsolutno tvoj” započela je svadba glumca Miljana Prljete (37) i njegove dugogodišnje devojke Ljubice Marković (28). Par koji već dugo živi zajedno svoje savršeno, tradicionalno venčanje u modernom duhu brižljivo je planirao godinu dana.

- Trudili smo se oko svakog detalja - priča Miljan. - Najteže je bilo odlučiti se za muziku, jer su neki bendovi bukirani i do godinu unapred. Išli smo na mnogo proba i na kraju smo odabrali tri grupe. Dok su pristizale zvanice i u toku samog venčanja svirao nam je trio iz Beogradske filharmonije sastavljen od violončela, mini-pijanina i klasične harmonike. Onda su usledili tamburaši “La Banda”, da bi nas na kraju pop i rok numerama uveseljavali muzičari benda “Euterpa”.

Svadba je zvanično počela hitom “Mirzinog jata” od pre četrdesetak godina.

- Ljudi uglavnom ne znaju ko izvodi “Apsolutno tvoj”, ali pesmu pevaju od reči do reči. To je moja omiljena stvar, a kad god bismo Ljubica i ja bili na nekom venčanju i čuli je, osećali smo se kao da baš o nama govori. Taj šminkeraj iz osamdesetih nam se oboma sviđa, a hteli smo i da iskočimo iz nekih uobičajenih numera za prvi ples.

Gosti su uživali u starim rok i pop hitovima, starogradskoj muzici, kafanskim pesmama. Izbegli su tradicionalne običaje, ali i turbo-folk zabavu.

- Imali smo oko dvesta zvanica, među kojima su se našli ljudi iz celog regiona i Evrope. Nismo hteli one starinske običaje poput kupovine mlade, bacanja sita na krov ili pucanja u jabuku iz prostog razloga što se oni razliku od mesta do mesta. Ljubica je iz Beograda, otac joj je iz Crne Gore, mama iz Leskovca, moji su iz Mostara i imamo rodbinu u svim delovima Srbije. Zamislite da smo se trudili da ispoštujemo običaje iz svih tih krajeva.

Pre opštinskog venčanja, koje je bilo priređeno u restoranu, jedno drugom su se zavetovali u crkvi.

- Crkveni obred se odigrao u jednom malom, božanstvenom manastiru na Trešnji koji je posvećen Bogorodici Trojeručici. U pitanju je ženski manastir, četiri-pet kilometara udaljen od restorana u kome smo organizovali slavlje, a vodi ga mati Zlata, veliki duhovnik i žena koja je ceo život posvetila Bogu. Bilo nam je jako važno da crkveno venčanje bude intiman čin, pa smo ga obavili u prisustvu najuže porodice i kumova.

Poznato je pravilo da se mlada i mladoženja retko kad provedu dobro na svojoj svadbi. Sa Miljanom i Ljubicom nije bilo tako, a glumac se seća skoro svih pojedinosti ovog za njega važnog događaja.

- Dosta prijatelja mi je reklo kako sa svadbe neću upamtiti pola stvari, a meni se čini da sam zapamtio svaki detalj. Maksimalno smo uživali, đuskali smo i pevali do poslednjeg trenutka. I pošto smo mi mlađi navikli na zabavu i provod, posebno zadovoljstvo bilo je videti naše roditelje kako igraju. Bilo je predivno gledati moju mamu, koja ima zdravstvenih problema, kako se raduje i veseli.

Ljubica je sama skrojila i sašila haljinu u kojoj je izgovorila sudbonosno da.

- Ona se već nekoliko godina bavi dizajnom i zajedno sa mamom pravi haljine. Dugo je bila u trgovini, što radi i dalje, ali odlučila se da pokrene i modni studio “Ljubica”. Verujem da svi koji imaju kreativnu crtu u sebi moraju da je ispolje kad-tad, a to se upravo sa njom dešava. Ispostavilo se da je venčanje bilo najbolji trenutak da se ljudi upoznaju sa njenim talentom i svi su bili oduševljeni. Već ima spisak devojaka koje žele da im baš ona osmisli venčanicu.

Pošto žive zajedno, Miljan je svoju dragu video u venčanici pre ostalih. To ne znači da je onaj “wow” momenat izostao.

- Ujutru, na dan venčanja, išli smo u Botaničku baštu da se slikamo, pa je bilo neminovno da je vidim dok oblači venčanicu. Zanemeo sam. Oduševljen sam pažnjom koju je uložila u pravljenje te haljine, na to koliko je brinula o svakom i najmanjem detalju. Ako je ljubav koja se kruniše venčanjem, odnosno brakom, iskrena, ne postoji muškarac kome u trenutku kad ugleda svoju ženu u venčanici neće zaigrati srce, kome neće krenuti suze. To je predivan osećaj.

Od kada se oženio Miljan kao da je postao novi čovek.

- Prvi put se osećam kao muškarac, dosad sam poput nekog fićfirića bio ni na nebu ni na zemlji. Sad sam pustio korenje i zbog toga sam presrećan. Neverovatno je imati kraj sebe osobu sa kojom želiš da provedeš ostatak života. To je nešto vanvremensko i vanprostorno, i fenomenalno je.