Irina Đorđić o životu u Kanadi: Nije lako biti stranac u tuđini
25.06.2017 19:00
Foto:
Novinarka i voditeljka Radio-televizije Srbije Irina Đorđić, koja je u petom je mesecu trudnoće, u rodni Beograd se pre nekoliko dana vratila iz Vankuvera, gde je provela poslednjih šest meseci kako bi bila sa suprugom Nikolom koji tamo živi i radi.
Iako im uskoro stiže beba, a uslovi života u Vankuveru su mnogo bolji nego u našoj zemlji, Irina i Nikola nikad nisu razmišljali o tome da svoju budućnost vežu za Kanadu. Oboje obožavaju Beograd.
- Ja sam od onih što ne mogu da zamisle svoj život van Evrope. Volim njenu istoriju, stare fasade, kaldrmu. Iako je dom tamo gde smo nas dvoje, mnogo nam je bliža ideja da živimo u nekom evropskom gradu nego u Vankuveru. Pa tamo najstarija kuća ima samo sto godina. Inače, mislim da je naša slika o Zapadu malo romantizovana, da ne postoji nešto što se zove “američki san”. Kanađani su naizgled veoma otvoreni, a u suštini su zatvoreno društvo i nije lako biti stranac ni tamo niti bilo gde drugde. Olakšavajuća okolnost je to što je Vankuver multikulturalna sredina pa možete sresti ljude iz celog sveta i slušati razne priče.
Irina Đorđić: Stiže beba, jedno ime je za sada favorit
U Kanadu je otišla kad je najlepše - za vreme paznika.
- Prvo smo slavili katolički Božić, pa Novu godinu, onda naš Božić i pravoslavnu Novu godinu, usledila je moja slava, pa rođendan. Sve je bilo divno i okićeno, a nas je nosila ta praznična euforija. Vankuver je divan za praznike, a kad je prošao januar, odjednom je usledilo zatišje i nije se dešavalo ništa. Stalno je padala kiša, pa sneg. Svi su bili iznenađeni jer je taj grad poznat po tome da nije hladan i da nema padavina, pa su mi govorili da sam im ja donela sneg koji nisu videli pet godina. Nikola je počeo da radi prekovremeno, odlazio je ujutru i kasno uveče se vraćao kući. U početku sam bila vrlo aktivna i upoznavala sam mnogo ljudi, ali sam retko nailazila na Srbe. Čak sam i volontirala na njihovoj Nedelji mode. Montirala sam video- sadržaj i bila medijski koordinator za magazine iz jugoistočne Evrope. To mi je baš prijalo i tad sam shvatila koliko mi moj posao nedostaje.
Zato je po dolasku u Beograd prvo otišla da poseti redakciju RTS-a.
- Pričali su mi da ću kad se vratim u Beograd samo primećivati oronule fasade i to kako loše živimo u odnosu na ostatak sveta, ali meni se to nije desilo. Poznajem naš mentalitet i znam koliko smo ponekad očajni zbog situacije u državi, niskog standarda, malih plata i slično, da se često žalimo i da smo ponekad prestravljeni od života, ali, s druge strane, svi smo optimistični i nasmejani, uvek imamo vremena za kafu i druženje s prijateljima. Moram da demantujem one koji su rekli kako će mi biti zlo kad se vratim, jer se osećam kao da sam juče otišla odavde i da se u mom životu ništa nije promenilo. U Kanadi su mi najviše nedostajali ljudi. Kad sam ušla u redakciju, svi koji su mi ranije bili dragi postali su mi još draži, a oni koje sam ranije samo u prolazu pozdravljala sad su mi bliži. Neću se vraćati pred kamere jer krajem avgusta ponovo odlazim u Vankuver, ali i dalje idem svakog dana do studija.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)