Jelena Ivanović Tomašević: Jedna pauza za ručak je sve promenila

Fotografijom nekad uspešne manekenke a danas vlasnice modne agencije otvorena je izložba jedne od najuticajnijih dizajnerki na svetu Rej Kavakubo u čuvenom njujorškom muzeju

Fotografijom Jelene Ivanović Tomašević (38), vlasnice modne agencije “Model Scouting Office”, u Metropoliten muzeju u Njujorku otvorena je izložba jedne od najuticajnijih modnih dizajnerki na svetu Rej Kavakubo iz pariske modne kuće “Comme des Garçons”. Upravo saradnja sa tom kućom Jelenu je 1996. lansirala u vrh modelinga, a dve decenije kasnije model i kreatorka srele su se u Njujorku.

- Ta revija je bila odskočna daska u mojoj manekenskoj karijeri, a sada ju je ovom izložbom zaokružila - kaže Jelena.

Njenom fotografijom, čiji je autor jedan od najpoznatijih modnih fotografa Paolo Roversi, najavljena je izložba koju je organizovao američki “Vogue”, a koja će trajati do septembra. Posle toga ona će se naći na svim najznačajnijim modnim portalima, i biće uvrštena i u knjigu sa izložbe kao trajan zapis u istoriji mode.

- U novembru su me kontaktirali i tražili pismenu saglasnost za korišćenje moje fotografije. Pola godine su trajale pripreme, a onda sam 1. maja prisustvovala događaju zatvorenog tipa u Metropoliten muzeju. Tom prilikom su govorili Tomas Kembel, direktor muzeja, Ana Vintur, glavna urednica američkog “Voguea”, i nekoliko modnih kritičara. To je zaista nešto što se ne dešava svakog dana.

Jelena je za otvaranje izlože izabrala odeću sa potpisom kuće “Comme des Garçons”.

- Ispratila sam temu. Nešto sam imala odranije, a specijalno za ovu priliku sam kupila još jedan komad. Bilo mi je važno da i tim činom iskažem poštovanje dizajnerki koja me je pre dve decenije učinila princezom. I onda i sad sam se osećala počastvovanom na jednom uzvišenom nivou, koji ne umem rečima da opišem. Kad pomislim kako je sve počelo, čini mi se da me je upravo neka neobjašnjiva energija univerzuma one davne 1996. odvela u Njujork, gde sam stigla iz zemlje pod embargom. Na prste jedne ruke mogle su se izbrojati naše manekenke tamo. Sve je bilo mnogo teže.

Nikad neće zaboraviti dan kada je kao devetnaestogodišnjakinja umalo otišla sa kastinga koji joj je, ispostavilo se, promenio život iz korena.

- Išla sam na kastinge i nikako nisam uspevala da dobijem posao jer su mi konkurencija bile Sidni Kroford, Linda Evanđelista, Kejt Mos, Amber Valeta, Nađa Auerman i ostale top-manekenke. Prijavila sam se i za taj kasting i čekala u redu skoro dva sata. Taman sam stigla na red, kad su mi ispred nosa zatvorili vrata zbog pauze za ručak. Okrenula sam se i pošla ka liftu, i dok sam ga čekala, nešto se u meni prelomilo i ipak sam se vratila.

Posle pauze su je pozvali unutra, obukli su joj njihovu garderobu, i tog trenutka se dogodila magija.

- Odjednom su svi počeli da se vrte oko mene i šapuću i bilo mi je jasno da se nešto događa. Uveče su me pozvali iz moje tadašnje agencije i uzbuđeno mi saopštili da sam dobila reviju. Pritom, bila je to jubilarna revija u Parizu i klijent mi je platio avionsku kartu i smeštaj u vrlo luksuznom hotelu, preko puta čuvenog “Rica”. To je sve bilo uobičajena stvar za uspešne manekenke koje su mnogo radile, ali za mene, onda dete koje se našlo u epicentru svetske mode, to je bilo nešto veličanstveno.

Lično Kavakubo je na probi odlučila da Jelena otvori njenu reviju.

- Bila sam presrećna, pitala sam zašto baš ja, a komentar je bio zato što na meni njena garderoba diše. Inače, moram da kažem da je manekenstvo u svetu i onda bilo veoma cenjeno. Nisam pravila kompromise, nisam pristajala na banalizaciju profesije, nisam se dokazivala golotinjom, aferama. I evo gde sam dve decenije kasnije: na izložbi u prestižnom Metropolitenu. Kako naš narod lepo kaže: “Tiha voda breg roni”. Volela bih da moje manekenke dožive isto. Sve vreme se bavim njima, većina je i ostvarila zavidne uspehe u svetskom modelingu. Novim licima pružam priliku da krenu mojim putem i dosegnu svetski uspeh. Trenutno je otvoren konkurs za nova lica moje agencije u okviru projekta “Lice godine”.

Boravak u Njujorku iskoristila je da učvrsti kontakte sa vodećim svetskim agencijama, sa čijim čelnicima odavno sarađuje. Kao najveći uspeh u karijeri ističe činjenicu da traje više od dve decenije.

- Prošle godine je još jedna moja fotografija, koju je takođe uradio Paolo Riversi, bila izložena u Gran paleu, najvećem galerijskom prostoru u Parizu, i prodata je, kako mi je rečno, za deset hiljada evra. Ali pravim bogatstvom smatram to što sam imala sreće da radim sa Paolom, njegovom koleginicoma Sarom Mun, da nosim modele Rej Kavakubo, Žan-Pola Gotjea i drugih sjajnih umetnika, koje sam inspirisala, baš kao i oni mene. Ta zajednička energija je napravila nešto što je ostavilo traga u modnoj industriji. Iza mene je ostalo nekoliko dela koja obeležavaju istoriju mode devedesetih godina, u knjigama, kao eksponati u muzejima. Pre nekoliko godina je i u Luvru bila izložba “Moda devedesetih”, gde sam takođe “nastupala” sa Gotjeom jer su bile izložene haljine koje sam nosila i prikazani su snimci sa revija na kojima sam učestvovala.