Italijanska diva, koja je rodila kćerku kad je već imala unuku, sada, na pragu devete decenije, i dalje živi ‘radosna, slobodna i smela’, što je njen ali i moto nedavno okončanog Međunarodnog filmskog festivala u Kanu, čije je bila zaštitno lice
Mnogo bure izazvao je zvanični plakat ovogodišnjeg, 70. Filmskog festivala u Kanu, na kome je italijanska diva Klaudija Kardinale (79) snimljena 1959. kako igra na jednoj terasi u Rimu. Kad je ta fotografija napravljena nisu postojali programi za retuširanje, pa je sigurno autentična, što se ne može reći za onu na kanskom plakatu. Odmah je uočeno da je tu stanjen njen struk, kao i butine. Neko je odmah na tviteru napisao: “Ako čak ni Klaudija Kardinale ne može da predstavlja ideal lepote bez fotošopa, onda smo zaista u nevolji”.
O tome, ali i o nekim drugim stvarima vezanim za njen privatni život razgovarala sam sa Klaudijom, koju poznajem više decenija i sa kojom sam dosad nekoliko puta radila intervjue.
- Osetila sam se počastvovanom i bila sam srećna da Kan odaje priznanje mojoj dugoj karijeri - rekla mi je na početku razgovora. - Pre nekoliko godina zaštitno lice bio je Marčelo Mastrojani, ali on, nažalost, nije mogao da vidi plakat sa svojim likom. Ja sam na sreću živa, i mogu da osetim ponos i radost. Jedino se pitam šta će pomisliti oni koji me znaju ostarelu i sa borama kad sada vide moju fotografiju snimljenu pre oko 60 godina. Ja nisam ulepšavala svoju starost, niti sam bilo šta činila protiv bora. Izvinjavam se mnogima zbog toga.
Sigurno ste najlepša baka vašim unucima, Lusili, kojoj je 38 godina, i četvorogodišnjem Milu?
- Da, ja sam i u stvarnom životu baka. Istina je da je moja unuka Lusila odavno prešla te teške pubertetske godine, sad je već blizu četrdesete. A samo godinu posle njenog rođenja ja sam dobila kćerku Klaudiju, mada sam tada već bila baka. Tako da su moja kćerka i unuka skoro vršnjakinje, što mislim da je još jedan od dokaza koliko sam u životu bila smela i hrabra, i da ništa nisam žrtvovala zbog karijere.
Na plakatu u Kanu vi ste radosna, slobodna i smela. Upravo te tri reči su bile moto ovogodišnjeg festivala. Koliko su pogodili kad ste vi u pitanju?
- Priznajem da je to deo moje ličnosti, odlika mog celokupnog života. Takva sam bila i na samom početku bavljenja glumom, kad sam odlučila da rodim vanbračno dete sa 19 godina. Posle toga sam uspela da izgradim karijeru, čak i da publika i producenti prihvate moj prirodni hrapavi glas. Mislim da sam pokazala smelost i kad sam na vrhuncu popularnosti rešila da napustim sigurnu bračnu luku uz producenta Franka Kristaldija i otišla da živim sa rediteljem Paskvaleom Skvitijerijem, koji je početkom ove godine umro. I dete sam rodila kad mi je već bila 41 godina. Sećam se da je trudnoća bila rizična, i lekari su mi savetovali mirovanje. Ipak, odlučila sam da u januaru 1979, u sedmom mesecu trudnoće, odem u Beograd na FEST, gde je prikazivan Paskvaleov film. Kasnije sam mojoj Klaudiji često pričala kako je bila u maminom stomaku u Beogradu. Eto, mislim da je i to jedan od dokaza moje hrabrosti. Da ne pominjem odluku da u pozorištu igram na francuskom, sve sa ovim mojim hrapavim glasom.
Zar nije podjednaka hrabrost i sada, kad je prosto sramota ostariti, to što pokazujete bore i ne skrivate svoje godine?
- Neki bi rekli da je to moje nepoštovanje publike, ali baš naprotiv! To što imam bore podstiče me da iskažem unutrašnju lepotu, i neobično sam zadovoljna što mnogo ljudi to prepoznaje i ceni. Ne zameram ništa onima koji se podmlađuju, uklanjaju bore i idu na estetske zahvate. Ne, ja ljude cenim po onome kakvi su i kako se ponašaju.
Kakav je život u osamdesetoj godini?
- I sa osamdeset ja sam i dalje smela, slobodna i vedra. Često sam nasmejana, radujem se mnogim stvarima i iskazujem pozitivnu energiju, možda time i uspevam da prikrijem staračke fleke, bore, poveći podbradak. Za svoje godine sam prilično dobrog zdravlja, i želim da poručim svima: starost može biti lepa.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)