Bojana Vunturišević: Mama koju ne mrzi da hiljadu puta ponavlja “ne”
07.06.2017 16:54
Beogradskoj pevačici život se iz korena promenio u poslednjih 14 meseci: prvo je u vezi sa rediteljem Ivanom Stojiljkovićem rodila sina Dušana, a zatim je objavila prvi solistički album ‘Daljine’
Nakon što je u bendu “Svi na pod” provela skoro deset godina Bojana Vunturišević (32) rešila je da otpočne solo karijeru. Nedavno je predstavila debitantski album “Daljine”, koji su muzički kritičari već proglasili ostvarenjem godine. Iako je planirala da svoje prvo samostalno diskografsko izdanje objavi 2015, imala je dobar razlog za kašnjenje. Naime, u međuvremenu je u vezi s rediteljem Ivanom Stojiljkovićem dobila sina Dušana, koji sada ima 14 meseci i najviše se raduje crtaćima.
- Njemu se sviđa muzika iz crtanog filma “Pokojo”, a trenutno mu je omiljena pesma neka moja izmišljotina koja ima za cilj da ga nauči da skače. Posle skoka obavezno sledi aplauz uz gromoglasno “bravo”. Sad smo u fazi kad non-stop gledamo crtaće, koji nisu baš najbolje sinhronizovani. Za razliku od nas koji smo odrastali uz glasove Đuze Stojilkovića i Nikole Simića, naša deca nemaju tu sreću. Dušan obožava “Pokojo” na engleskom, i ovom prilikom molim da se, ako neko ovo pročita, uradi njegova sinhronizacija, i da se za naratora odabere Lane Gutović. To bi bila prava stvar.
Pevačica veruje da se gvožđe kuje dok je vruće, pa se trudi da od malih nogu Dušanu usadi šta se sme, a šta je zabranjeno. Ne pribegava metodama “batina je iz raja izašla”, ali je zato ne mrzi da hiljadu puta ponavlja “ne”.
- Sigurna sam da se svaka žena koja ima dete u nekom trenutku zapita kakva je majka i pomisli da treba više da mu se posvećuje. I sama smatram da uvek može bolje, iako sam dvadeset četiri sata sa njim. Ne čitam knjige o roditeljstvu, puštam da me vodi osećaj i kao muzički pedagog se oslanjam na obrazovanje. Uvidela sam da deca kroz slobodu dolaze do nekog mira, ali to nikako ne znači da ih treba pustiti da rade šta hoće. Ponekad se samo ja čujem u zgradi jer konstantno vičem: “Ne, ne, ne, Dušane”. Bolje je da ga sad naučim šta znači ne i da on plače dve sekunde, nego da za dve godine te sekunde postanu minuti.
Otkad je postala mama, pojavila su se nova pitanja, dileme i strahovi.
- Prvo sa čim sam se susrela bila je birokratija, koja me je mnogo puta rasplakala. Ranije su drugi za mene vadili izvode iz matičnih knjiga, uzimali državljanstvo i zdravstvenu knjižicu, a onda sam se odjednom ja obrela u papirologiji. Shvatila sam da su fizijatri najveće zvezde u Srbiji, da ako ih ne dobijete u vremenskom periodu za koji su vam potrebni, možete kod njih da se lečite privatno. Sve se završava preko veze, od ginekoloških pregleda do porodilišta, u kome ukoliko nikog ne znate prolazite kao bos po trnju. Tako je i sa pedijatrima i sa biranjem vrtića, verovatno će kasnije biti i sa školom. A ono što me je najviše nerviralo kod moje mame, sad ja počinjem da radim. I čini mi se da tek otkako sam majka razmišljam o sebi, da zbog Dušana želim što duže da ostanem živa i zdrava.
Sa sinom najradije provodi vreme napolju.
- Obično šetamo po Botaničkoj bašti, a izbegavamo Tašmajdan i Kalimegdan zbog gužve. Dušan za sada ne voli da sedi po kafićima, baš kao ni njegov tata, ali ja verujem da će se to promeniti i da će početi da pokazuje i te neke moje osobine.
Bojana je Dušana vodila u studio u kome su nastajale pesme sa albuma “Daljine”.
- Nakon što bismo se probudili, sve troje, Dušan, Ivan i ja, odlazili smo u studio. Dok sam ja dva sata radila, tata je pazio na sina. Stalno me pitaju kako je majčinstvo uticalo na moju kreativnu energiju, a ja im kažem da meni dete ništa nije oduzelo, samo mi je omogućilo da se u potpunosti posvetim poslu. Izoštrilo je moj fokus i nateralo me da poslažem prioritete. Ranije, dok sam bila u bendu “Svi na pod”, znali smo da provedemo i po tri dana u studiju a da ništa ne uradimo. Planirala sam da objavim debi album u septembru 2015, ali sam se u avgustu vratila iz Portugala u drugom stanju. Mislila sam kako ću ga lagano završiti do kraja godine, međutim, sve se odužilo. Na njemu je radilo mnogo mojih prijatelja, ali okosnicu ekipe su, pored mene, činili Ivan Mirković Bambi i Minja Bogavac.
Komentari. (0)