Vuk Kostić: Više me uzbuđuju poslovni izazovi nego priče o Jelisavetinoj svadbi

Dramskog umetnika više uzbuđuju poslovni izazovi koji ga uskoro čekaju i ribolovački poduhvati na Jadranu od emotivnog statusa njegove bivše devojke i koleginice, koju krajem juna očekuje venčanje sa košarkašem Milošem Teodosićem

Dok cela Srbija bruji o predstojećem venčanju glumice Jelisavete Orašanin i košarkaša Miloša Teodosića, glumac Vuk Kostić (37), koji je s koleginicom dugo bio u emotivnoj vezi, vešto izbegava da priča o toj temi. I tako domaća javnost biva uskraćena za odgovore na intrigantna pitanja da li je glumac pozvan na svadbu, šta će tom prilikom pokloniti mladencima, i da li se sa bivšom ljubavi rastao u prijateljskim odnosima. On radije priča o budućim premijerama, nastavku snimanja serije “Ubice mog oca”, u kojoj je maestralno odigrao lik mladog inspektora Aleksandra, i o trofejima osvojenim na nedavno održanim takmičenjima u ribolovu.

Jelisaveta Orašanin i Miloš Teodosić: Prave stvari se dešavaju brzo

- Dosadila su mi pitanja i priče o svadbi, ili o meni i Jelisaveti. Kad čujem “privatno”, odmah znam da je o tome reč. Radije bih govorio o nečemu drugom.

O čemu, na primer?

- Recimo, o seriji “Ubice mog oca“.

Kada krećete sa snimanjem novih epizoda?

- Veoma se radujem novoj sezoni. Ne znam tačno kog datuma počinje snimanje, ali trebalo bi da to bude uskoro.

Jelisaveta Orašanin zaustavila glasine: Nisam trudna, udajem se na prazan stomak!

Da li to znači da ćete ovo leto provesti radno?

- Da, a tako je bilo i prošle godine, bogu hvala. Nisam nigde išao na odmor, ali mi je rad na toj seriji pričinjavao neizmerno zadovoljstvo. Srećan sam što ću i ovog leta snimati. Inače se najbolje odmaram u prirodi i nikuda ne odlazim kad imam slobodno dva dana, već kad mogu da vežem sedam, deset ili petnaest. Nema ni nedelju dana kako sam se vratio iz Budve.

Šta ste tamo radili?

- Učestvovao sam na takmičenju “Big Game Fishing”, koje je ove godine održano treći put. Bio sam u timu doktora Colića, sa kojim je u ekipi i Vlado Georgijev. On nije pecao ove godine, ali nas je zato zabavljao. Osvojili smo treće mesto. Tamo sam proveo i Prvi maj.

Možete li da se pohvalite nekim ulovom?

- Dva dana posle “Big Game Fishinga” sam ulovio sabljarku, samo za svoju dušu, a to je još lepše nego da sam je upecao na takmičenju. To je jedan od mojih najboljih pecaroških trofeja. Momenti koje provodim u prirodi, u lovu, ribolovu, jedrenju, jako su mi važni, tad se istinski odmorim od svakodnevice. U ovom vremenu kad stalno negde jurimo i žurimo, mir i tišina u prirodi mi prijaju.

Nedavno smo vas videli na koncertu Vlade Georgijeva. Uživate li u njegovoj muzici?

Za dlaku izbegao smrt: Vuk Kostić preživeo tešku saobraćajnu nesreću

- Volim je, skoro sve pesme znam napamet i čest sam gost na njegovim koncertima. Nas dvojica se dugo poznajemo, više ni ne znam koliko. On je redovan član pecaroške ekipe doktora Colića, a ja sam bio deo njegovog tima na “Big Game Fishingu” pa smo se Vlado i ja i tad družili.

Kako provodite vreme ovih dana u Beogradu?

- Očekujem srpsku premijeru filma “Anka” koji sam snimao pre dve godine u Hrvatskoj. Glavna junakinja je devojčica koja ostaje bez roditelja, a film govori o deci, prijateljstvu, prepun je prizora iz prirode, magije, ima vila i vilenjaka. Rađen je po romanu Mate Lovraka “Anka Brazilijanka”, a u pitanju je epoha, radnja se dešava 1903. godine. Moram da pomenem da jednu od glavnih uloga tumači slavni fudbaler Erik Kantona. Velika mi je čast što sam deo fenomenalne glumačke postavke u kojoj su, pored ostalih, bili i Nikola Kojo i Rade Šerbedžija.

Kako je bilo snimati sa Erikom Kantonom?

- Super smo se zabavljali, jahali konje, uživali u večernjim šetnjama. Sa njim nisam razgovarao ni o glumi ni o fudbalu, već smo razmenjivali iskustva iz lova, pošto je i on lovac.

Pre godinu dana radili ste film “Meso”. Kad možemo da očekujemo njegovu premijeru?

15 godina “Velike drame”: Vuk Kostić ponovo u predstavi Siniše Kovačevića

- Taj film i seriju završio sam prošle godine pre nego što sam počeo da glumim u “Ubicama”, a igram lika koji se zove Glava. Snimali smo u Banjaluci i oko tog projekta se okupila ozbiljna glumačka ekipa. Scenario je napisao Nikola Pejaković, koji tumači i jednu od glavnih uloga, a režiju potpisuje Saša Hajduković.

Nikako vas ne zaobilaze velike dramske uloge. Kako gledate na to i u kakvim žanrovima se najbolje snalazite?

- Volim snažne priče, one koje ostavljaju utisak na gledaoca, o kojima će da razmišlja na putu kući iz bioskopa ili pozorišta. Umetnost zato i postoji, ne da se bori protiv vremena u kome nastaje već da svedoči o njemu, da ukazuje na razne nepravilnosti u društvu. Drago mi je što sam dosad igrao u ostvarenjima koja nose jake poruke.