Aja Jung: U Srbiji mnogi navijaju da Novak izgubi, na taj način lakše vare sopstvenu kiselinu

Posle trijumfalnog završetka 14. Beogradskog festivala igre nastupima Mihaila Barišnjikova direktorka pravi rezime dosad učinjenog i najavljuje da je prepreke, kojih je sve više, neće sprečiti da i ubuduće od naše prestonice pravi evropski centar modernog plesa

Aja Jung: Uspeh se kod nas uglavnom ne opaža, a često i ne oprašta

Posle uspešno okončanog 14. Beogradskog festivala igre Aja Jung ima mnogo razloga za zadovoljstvo. Publika je u velikom broju ispratila program najznačajnijeg plesnog festivala u ovom delu planete potvrđujući njegovoj direktorki da je vredelo deceniju i po ulagati, raditi, boriti se s vetrenjačama. Kako to obično biva s našom sredinom, najveća priznanja našim istaknutim umetnicima prvo dolaze iz sveta, pa tek onda mi, kao društvo, postajemo svesni njihovog značaja. Tako je ovog puta bilo s Ajom. Odlikovanje Ministarstva kulture Francuske u rangu viteza, koje joj je nedavno uručeno, pokazalo je da su Beograd i Srbija više od decenije među najprestižnijim stanicama na svetskoj mapi umetničke igre.

Nedavno je zavšen 14. Beogradski festival igre. U Beograd je, pored ostalih, došao i Mihail Barišnjikov. Kako je sve prošlo?

Emotivno putovanje: Ovacije za Mihaila Barišnjikova na Terazijama (foto)

- Beogradski festival igre je ovoga puta predstavio 15 kompanija umetničke igre iz Kanade, SAD, Italije, Finske, Hrvatske, Nemačke, Francuske, Izraela, Velike Britanije, Švajcarske i Holandije. Od 24. marta do 25. aprila izvedeno je 20 predstava u Beogradu i dve u Novom Sadu, odnosno ukupno 23 koreografska komada. Glavni program je pratilo 19.518 gledalaca, dok su paralelni programi privukli skoro 3.000 posetilaca. Festival je otvorio italijanski baletski superstar Đuzepe Pikone. Nagradu “Jovan Ćirilov” za 2016. primila je izraelska koreografkinja Šaron Ejal u Skupštini grada Beograda, i to samo nekoliko dana nakon premijere svog novog komada u Operi u Oslu, o čemu su izvestili svi svetski mediji. Posle 15 godina u Srbiju je došao Balet Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba, što je doprinelo da Beograd dobije brojne afirmativne objave u hrvatskoj štampi, ali i na najbolji način prikaže novu energiju i domete baletskih kompanija našeg regiona. Odmah po prikazivanju u beogradskom Centru “Sava” predstava “Betroffenheit” kanadske trupe “Kidd Pivot” ovenčana je nagradom “Ser Lorens Olivije” na ceremoniji u londonskom “Rojal Albert holu”. Koreograf Damijen Žale je nakon prisustvovanja beogradskom izvođenju svog komada “Jama”, koji je uradio za Škotski plesni teatar, zajedno sa Marinom Abramović nastavio pripreme za premijeru nove verzije “Bolera” za Balet Pariske opere. Gostovanje Barišnjikova pratila je brojna publika iz Rusije, Italije, Grčke, Francuske, Nemačke i regiona. Svi oni rezervisali su ulaznice nekoliko meseci pre izvođenja predstava, a komad je ispraćen višeminutnim ovacijama sve tri večeri.

Uprkos kritikama, pa i osudama, ne odustajete od najviših standarda festivala igre a pritom zadržavate uvek aktuelnu formu na koju je publika navikla godinama. Kako na vas utiče pritisak javnosti?

- Koliko god neverovatno zvučalo, Srbija je mesto gde se svakog proleća otkrivaju najvažnije svetske produkcije iz oblasti savremene igre. Beograd je nadaleko poznat po vrhunskom festivalu jedne podjednako zahtevne i nežne umetničke forme, koja je do pre petnaestak godina bila na samoj margini interesovanja domaćih institucija, publike i medija. Nije lako ostvariti, a kamoli održati poziciju u samom vrhu na međunarodnoj sceni i zavredeti potvrdu onih koji pažljivo prate svetska pozorišna dešavanja i festivale. Beogradski festival igre ima brojnu publiku, svoje verne obožavaoce i budne kritičare. Srećni smo da u ovom nevremenu imamo prijatelje, naklonost sponzora i medija i razumevanje institucija, kao i da prodajemo ulaznice mesecima unapred. Znam da postoje oni koji teško opraštaju to što je festival privatan, što obiman program realizuje samo nekoliko upornih žena, i ujedno što je isti referentan i dovede toliko gostiju iz inostranstva. Mnogo je saplitanja, pretnji, uvredljivih komentara, neverovatnog folklora, kao i nepotrebnih situacija i radnji koje bi zamorile i najžilaviji mahanizam. Da inat nije postao gorivo, verovatno bi se odavno digla ručna.

Iako ste istakli da zadatak ovakvog festivala nije samo u obrazovanju, trudite se da plasirate lepu umetnost u društvu sa poljuljanim sistemom vrednosti i estetskim kriterijumima.

Slavni baletan i glumac Mikhail Baryshnikov nastupiće u okviru Belgrade Dance Festival 23, 24. i 25. aprila kada će izvesti predstavu “Brodski/Barišnjikov“. Predavanje na temu muzike, umetnosti, filozofije i svog iskustva u SAD legendarni baletan održaće 25. aprila u 11h. Pozivamo sve studente koje interesuju balet i umetnička igra da iskoriste ovu sjajnu priliku i prijave se za radionicu: http://bit.ly/2oRuUPl. #igra #art? #actor #baryshnikov #akademijaumetnostinovisad

Објава коју дели Akademija umetnosti Novi Sad (@akademijaumetnostinovisad) дана 19. Апр 2017. у 12:36 PDT

Kako je Barašnjikov uprkos povredi odlučio da dođe u Beograd

- Verujem da sam učinila mnogo toga za svoju umetnost i profesiju, baš kao što i u nekim drugim oblastima ima ljudi koji svakodnevno urade nešto zbog čega možemo biti ponosni. Naravno, postoji i neka vrsta ljudi sa specifičnim kvarom, potrebom da sve bude prosečno ili ispod proseka. To su oni što navijaju da Novak izgubi, pošto na taj način lakše vare sopstvenu kiselinu. Teško je vreme, ponekad neobjašnjiv bezdan našeg decenijskog propadanja tokom kojeg su intenzitet i količina mržnje postali uznemirujući i neverovatni, a mentalitet patentiran kao nastrašniji alat za samouništenje. Isto je i u fudbalu i u baletu, jer je reč o nama. Posao države je da omogući da deca čuju muziku Čajkovskog, da otkriju muzeje i pozorišta, da budu bolji, školovaniji i pametniji od svojih roditelja, da poštuju svoju kulturu i nasleđe, da uzore pronađu u vrhunskim umetnicima, odgovornim lekarima, sudijama, novinarima, arhitektama. Kao nepopravljivi optimista još verujem da su to stvari koje se mogu dovesti u red, uz niz dobro organizovanih, bolnih i brzih rezova.

Kako je uspešna karijera slobodnog umetnika mogla da se uklopi sa još jednom, važnijom - majčinstvom?

- Sa prvom edicijom festivala shvatila sam da moram da se povučem sa scene kako bih bila pošten selektor i producent festivalskog programa. Bila je to dobra profesionalna tranzicija. Ona u kojoj ostajete u pozorištu, samo sa druge strane zavese. Srećna sam što sam od svoje 17. godine profesionalno nastupala, i što sam obišla ceo svet. Otkrila sam mesta koja nikada u životu ne bih videla da nisam igrala i imala ugovorene predstave. Od Senegala do Jerevana, od Palerma do Edinburga, od Karakasa do Njujorka, i od Pariza do Perta. Stečeno iskustvo, kontakti i poznanstva postali su prava dragocenost u građenju festivala. A onda, uporedo sa svim nemogućim misijama u koje sam ulagala suludu energiju, dogodile su se Dora i Zoi. I prvo su unele novu dimenziju i ritam, a zatim, gotovo neprimetno, postale glavni motiv i podstrek.