Putovanje Svetlane Paroški u čarobni Bahrein: "Hiljadu i jedna noć", drvo života, kamile i formula 1

U kraljevini u Persijskom zalivu, smeštenoj na 33 ostrva, PR Jugoslovenskog dramskog pozorišta Svetlana Paroški obišla je teatar sa 1001 stolicom sazidan po uzoru na priče ‘Hiljadu i jedna noć’ i džamiju građenu specijalno za turiste, sa zidovima obloženim italijanskim mermerom, staklima iz Francuske i tepisima iz Irske

U Bahrein sam otišla u posetu sestri i njenoj porodici. Ona je foto-aparatom beležila svaki moj korak i tako popunjavala album jednog magičnog putovanja. Prvi put sam boravila na Bliskom istoku, i to je bila ljubav na prvi pogled. Bahrein je prelepo malo kraljevstvo koje čine 33 ostrva. Najveće, na kome se nalazi i glavni grad Manama, mostom dugačkim 25 kilometara povezano je sa susednom Saudijskom Arabijom na zapadu. Most je otvoren 1986, a u planu je da se gradi još duži, od 45 kilometara, koji će ovo ostrvo povezati sa Katarom na jugoistoku.

DRVO ŽIVOTA

Gotovo čitav život Bahreina se odvija na severu ostrva, koje je gusto naseljeno i neverovatno zeleno, dok su na jugu bogata nalazišta nafte. Najdalje sam otišla do “drveta života”, koje se nalazi usred pustinje, staro je četiri stotine godina i izgleda potpuno neverovatno, opstaje bez ikakvog vidljivog izvora vode. Pored njega su ostaci utvrđenja koje datira unazad pet vekova, a drvo godišnje poseti oko 50.000 turista. Južno od njega su naftonosna polja koja čuva vojska. Bahrein je prva zemlja na Bliskom istoku u kojoj je pronađena nafta 1932, i ona je, uz prirodni gas, najvažniji izvozni proizvod.

KRAJ RADNOG DANA

Nisam baš tip koji uživa u prirodi, ali tamo sam se sjajno osećala u zelenilu. Sestra i ja smo skoro svakog dana prolazile ulicom u kojoj su s jedne strane bile palme, a s druge neke divne jele, što mi je bilo neobično i zadivljujuće. Vegetacija je neočekivano bujna za tamošnju klimu, ne znam kako je održavaju ali se vidi da se veoma trude. Inače su sva mesta na severu gotovo spojena odličnim putevima, pa neosetno prelazite iz jednog u drugo, a imate utisak da ste sve vreme zapravo u jednom gradu. Uz kvartove gde su smeštena sedišta domaćih i multinacionalnih kompanija nalaze se i oni koji služe isključivo za stanovanje, s belim kockastim kućama koje imaju ravan krov i na njemu rezervoare za vodu. Neka od tih naselja su bogatija, neka siromašnija, a sa sestrom sam ih obilazila da vidim kako živi običan svet. Predveče, kad se završi radni dan, muškarci se skupljaju da bi pili čaj i pušili šiše, klinci jurcaju po ulicama, dok se žene bave svojim poslovima. I nikome nije bilo čudno što vide bele žene, bili su ljubazni i predusretljivi.

PRAVILA

Ljudi su i inače vrlo prijatni i srdačni, ukoliko poštujete određene norme. Bahrein je jedna od najliberalnijih muslimanskih zemalja, žene mogu da biraju hoće li biti pokrivene od glave do pete, da li će pokriti samo glavu ili će se odevati zapadnjački. Jedino ne žele da se fotografišu, i čim uperite u njih foto-aparat, sklanjaju se. Ipak, nekih pravila se morate pridržavati, ne treba ići previše razgolićen, u šortsu i majici na bretele, recimo, a nisu prihvatljivi ni neki veći izlivi nežnosti u javnosti, ali u redu je ako svog partnera, na primer, držite za ruku. A ukoliko posećujete džamiju, obavezno je da se odenute tako da budete pokriveni od glave do pete. Nažalost, mnogi koji dođu u ovu zemlju se na to ne obaziru.

Zanimljivo je da više od polovine stanovnika Bahreina čine stranci. Najviše je onih iz Azije - Pakistana, Bangladeša, Filipina, ali i iz Afrike, čak i iz Irske. Naravno, tu živi i veliki broj Engleza, što ne čudi s obzirom na činjenicu da je do 1971. ovo bila britanska kolonija.

IRSKI I IRANSKI TEPISI

U svakom naselju postoji džamija, a prvi put sam čula da se razlikuju petkovne, u koje se odlazi samo petkom, i obične. Najstarija je Al Kamis, koja potiče iz sedmog veka i smatra se jednom od najstarijih islamskih građevina u ovom delu sveta. Napravljena je i jedna specijalno za turiste, u kojoj je sve uvezeno, samo je kamen iz Bahreina. Mermer potiče iz Italije, drvo iz Indije, glavni luster je iz Austrije, stakla iz Francuske, a tepisi iz - Irske. Bila sam iznenađena time jer im je Iran, najpoznatiji po proizvodnji persijskih tepiha, preko puta. Kasnije sam ušla u jednu prodavnicu iranskih tepiha i ostala bez daha, zaista su neverovatni, a koštaju - basnoslovno. Valjda su zato u džamiji oni iz Irske.

POZORIŠTE IZ BAJKE

Jedno od najčarobnijih mesta je stara prestonica Bahreina - Muharak, gde se nalazi palata njihovog prvog vladara. Tu je i Nacionalni teatar, sagrađen 2012, koji je baš kao iz bajke, ima 1001 sedište po ugledu na priče iz “Hiljadu i jedne noći”. Manama osim modernih kvartova ima i stare, kao što je bazar, koji je potpuno prilagođen strancima, dok je onaj u Muharaku isključivo arapski. Tu sam se oduševila začinima.
Jedno od najpoznatijih jela je šavarma, verzija girosa koja se prodaje na ulici. Veoma je ukusna i prilično jeftina. Primetila sam da svuda, u hotelima, restoranima i po kućama, stoje posude sa mirisima i etarskim uljima kojima se osvežava prostor, ali one služe i da “zamaskiraju” isparenja od silnih začina. Industrija parfema je veoma razvijena i svi su uglavnom na uljnoj bazi, jaki, teški i opori.
Iako je zemlja muslimanska, alkohola ima, prodaje se u specijalizovanim prodavnicama i služi u hotelima i restoranima. Takođe, na mnogo mesta možete kupiti svinjetinu, na meniju je i u restoranima, mada je muslimani ne jedu.

KUPANJE

Prvi hotel koji je napravljen u glavnom gradu, “Gulf”, bio je pre nekoliko decenija na obali, a sad je skoro u samom središtu Maname, jer se od mora otima pedalj po pedalj. Nasipaju ga peskom koji donose iz pustinje, ali on nije sitan kao afrički, nego krupniji, sa komadima kamenja.

More je lepe tirkizne boje i uživala sam u kupanju i temperaturi vode od 28 stepeni. Leti je u ovoj kraljevini prosečna temperatura od 37 do 40, a zimi između 10 i 20 stepeni.

FORMULA JEDAN

Bila sam u prilici da obiđem farmu kamila i prvi put sam videla ove ljupke i neobične životinje divnih očiju. Posetila sam i jednu ergelu konja, koji izgledaju fenomenalno i veoma su skupi. Konjušari ih neprestano timare i sređuju, a predveče ih jašu. Arapi su veliki ljubitelji ovih plemenitih životinja i imala sam utisak da o njima brinu gotovo i više nego o sebi. I naprosto obožavaju trke konja i kamila.

U ovoj zemlji se vozi i trka formule 1, koja je veoma posećena, a na istoj stazi naš vozač Dušan Borković pobedio je u trci svetskog TCP šampionata održanoj neposredno po mom odlasku.
Mnogo se polaže i na kulturu, Manama je 2012. bila prestonica arapske kulture u svetu, a naredne prestonica arapskog turizma, dok je 2014. ovaj grad proglašen prestonicom azijskog turizma u svetu. Žitelji Bahreina neguju multikulturalnost i veoma su ponosni na svoju otvorenost. Po poslednjem popisu tu živi oko 1,4 miliona stanovnika. Kriminala gotovo i da nema.
Turizam im je vrlo važna privredna grana, a broj posetilaca se svake godine povećava. To uopšte ne treba da čudi pošto ovu uzbudljivu i neobičnu zemlju obavezno treba posetiti i doživeti.