Snežana Jeremić Nešković: Napokon sam dočekala da kćerku držim u naručju

Autor:

15.05.2017 20:54

Foto:

Foto:



Zahvaljujući veštačkoj oplodnji glumica Pozorišta na Terazijama rodila je devojčicu koja joj skoro svake noći spava na grudima i kojoj peva pesmice uverena kako su deca smisao života

Marina Gobović: Trudnicama se ispunjavaju sve želje

Glumici Snežani Jeremić Nešković (38) konačno se ostvario životni san: 11. aprila na svet je donela devojčicu Juliju. Ona i njen suprug Predrag Nešković jedva su dočekali da postanu roditelji, tata je kćerku video čim je izašla iz porodilišta i oboje su taj trenutak doživeli veoma emotivno, zaplakali su kad su zajedno izgovorili: “Imamo bebu”.

Julija je začeta veštačkom oplodnjom, baš kao i njihovo prvo dete, sin Mihailo, kog su izgubili sedam dana nakon što se rodio. Tokom čitave trudnoće oboje su strepeli da li će ovaj put biti sve u redu.

- Bila sam nespokojna sve dok se Julija nije rodila, iako je trudnoća bila veoma uredna, bez ikakvih problema i komplikacija - priznaje Snežana. - Porodila sam se carskim rezom i nisam reagovala onako kako sam očekivala. Mislila sam da će biti suza radosnica, da će me preplaviti emocije čim vidim bebu, ali bila sam šokirana svime što se događalo i sa mnom i sa njom odmah posle porođaja i nisam ni stigla da se obradujem. Zbog prethodnog lošeg iskustva, sve dok nisam videla bebu bilo me je strah, strepela sam da li je s detetom sve dobro. Na sreću, Julija je zdrava i normalna devojčica koja je dobila ocenu devet na porođaju, pa me je to umirilo. I suprug Predrag i moja mama Pavica bili su u bolnici i videli smo se malo kasnije, kad je prošlo dejstvo anestezije. Plakali smo zbog olakšanja i saznanja da je sve završeno na najbolji mogući način.

SESTRE U PORODILIŠTU

Snežana je veoma zahvalna doktoru Darku Plećašu koji joj je vodio trudnoću i porodio je.

- Ceo medicinski tim je tokom svih devet meseci bio divan i vrlo predusretljiv prema meni i mnogo mi je pomogao da se osećam spokojno. Beskrajno im hvala.

Zanimljivo je da je glumica delila sobu sa svojom snahom Sanjom, suprugom brata Zorana, koja je dva dana posle Julijinog rođenja dobila kćerku Nađu, pa su se sestre “zbližile” još u porodilištu.

Danijela Vranješ otkrila zašto je kćerkici dala ime Ema

- Kad su Sanju primili u bolnicu, jedini slobodan krevet bio je u mojoj sobi. Nađa je došla na svet 13. aprila i babice su nju i Juliju zajedno donosile na podoj u jednoj ruci. Bilo je zaista dirljivo, obe ćemo to zauvek pamtiti i prepričavati.

Mama i beba su porodilište u Višegradskoj napustile posle četiri dana. Od dolaska kući Snežana zajedno sa suprugom obavlja sve oko kćerke, iako su obe bake, Pavica i Nada, uvek tu spremne da pripomognu.

Nataša Pavlović: Ne lažem i ne pravim se da sam superžena, zato mi publika veruje

- Svakim danom sam sve srećnija i svesnija toga da mi je ostvarena životna želja: postala sam majka. Suze radosnice su svakodnevne i uživam u svakom trenutku sa Julijom, pevam joj, čitam pesme i priče koje je meni čitala moja majka. Sve radimo zajedno, ne ispuštam je iz ruku, iako su mi svi rekli da ne treba to da radim. Ali ja hoću i želim da je naviknem na moje ruke, jer sam jedva dočekala da je držim u naručju. Čak i spavamo zajedno, ona najčešće na mojim grudima.

Julija za sada liči na oca, koji ravnopravno učestvuje i u kupanju i u prepovijanju.

- Predrag dosta pomaže, oboje sve radimo oko kćerke, koja je likom ista on. Drugarice koje su je videle rekle su mi da sam rodila muža, jer Julija ima istu mimiku, čak pravi i iste grimase kao njen tata. Veoma je dobra beba, retko kad i zaplače, a važno joj je samo da je povezana sa mnom. Verovatno će kad malo poodraste postati zahtevnija, ali za sada je zaista divna. Izašle smo četvrtog dana nakon porođaja, postoperativni period posle carskog reza je trajao kratko, vrlo brzo možete da stanete na noge i počnete normalno da funkcionišete. A, iskreno, kod kuće se osećate mnogo bolje nego u bolnici.

Marina Kotevski Mandić: Nisam razmažena mama

Glumica podseća na izreku da je “sreća u malim stvarima”.

- Slažem se s time da sitnice čine sreću, ali nekad velika sreća dolazi s velikim stvarima. Za mene je to rođenje deteta, to je najveća i najvažnija stvar koja mi se dogodila u životu.

Komentari. (0)

Loading