Poslednji dani Dragomira Bojanića Gidre: Pričao je viceve ranjenicima na VMA do ranog jutra

- Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, mnogi su bez nogu. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici, sede od do četiri ujutru kod njega, a on za svakog od ima štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče zabavljao ranjenike - priseća se Gidrina ćerka Jelena Bojanić.

Da li ste se nekada upitali kako je glumac Dragomir Bojanić dobio nadimak Gidra? Odgovor i na ovu triviju iz života velikog glumca otkriva Branko Rosić u aktuelnom broju "Nedeljnika". Reč je o šatrovačkoj verziji njegovog "logičnijeg" nadimka Dragi.

A post shared by Dragomir Bojanic Gidra (@gidrabojanic) on Nov 17, 2016 at 7:05am PST

Pored svedočenja Nikole Koja i Petra Božovića, Branko Rosić je razgovarao i sa njegovom ćerkom Jelenom Bojanić.

Nikola Kojo o svom “filmskom” dedi: Gidra me odveo u kafanu, nahranio i dao mi, kao sad da vojniku daš 1 000 evra

Kada je prvi put video kod ćerke u sobi poster Igija Popa, rekao je:

- Dobro, dete, šta će ti od svega ovaj leš na gostovanju?

A post shared by Dragomir Bojanic Gidra (@gidrabojanic) on Jun 13, 2016 at 6:25am PDT

Inače, sve njene drugarice je zvao "Lidija".

Gidra je znao šta će se desiti sa zemljom kada se pojavio Milošević. Njegova ćerka Jelena Bojanić je devedesetih otišla u Ameriku. Pre toga je bila u Londonu. Njen otac se iz inostranstva vratio zbog nostalgije, a ona zbog njegove bolesti.

A post shared by Dragomir Bojanic Gidra (@gidrabojanic) on May 17, 2016 at 2:21pm PDT

- U jednom povratku u Srbiju, 1993, otišla sam direktno kod njega u bolnicu. Sletela sam u Budimpeštu. Grozno vreme. Iz Budimpešte sam direktno otišla na VMA. Onkologija, četvrti sprat. U četiri ujutru je sve mračno, a na kraju hodnika na četvrtom spratu svetlo. Mi se približavamo. Ceo VMA je bio pun vojske pod oružjem. Nije izgledao kao bolnica, već kao objekat pod opsadom. Imala sam utisak da sam se vratila u neku drugu državu. Moja generacija nije bila svesna. Popnemo se i vidim kroz mrak gužvu. A oni dovoze helikopterom ranjenike, sve deca od 18, 19 godina, operišu ih, mnogi su bez nogu. Medicinske sestre dovoze te mlade ranjenike u kolicima do tatine bolničke sobe i Gidra im priča viceve u četiri ujutru. Znali smo da mu je kraj, sestre mu švercuju cigarete. A u njegovoj sobi dežurni lekari i ranjenici se smeju njegovim fazonima. Oni sede od 11 do četiri ujutru kod njega, a on ima čitav monolog, pa za svakog od njih štos. Tako je mesec dana umirao i svako veče u tih mesec dana zabavljao ranjenike - rekla je ona za "Nedeljnik".