Marija Egelja o svojim skrivenim strastima: Najbolje se osećam u srpskim opancima
13.05.2017 11:32
Foto:
Voditeljka vremenske prognoze na TV Pink ima skrivenu strast: više od petnaest godina bavi se folklorom i na taj način afirmiše srpsku tradiciju uverena kako je naša narodna nošnja među najlepšima na svetu
Atraktivna voditeljka vremenske prognoze i zaštitno lice Televizije Pink Marija Egelja (26) vitku liniju nije stekla izgarajući u teretani i držeći rigorozne dijete, već na folkloru koji igra od desete godine. Kao stalni član Kulturno-umetničkog društva “Lazar Hrebeljanović” imala je priliku da širom sveta promoviše našu tradiciju, upozna neverovatna mesta i ljude, stekne veliko iskustvo i najdraže uspomene ali i prijatelje za ceo život.
- Sve je počelo kad sam u trećem razredu osnovne videla reklamu na vratima škole za upis novih članova. Sećam se slogana “Putujte sa nama” koji me je odmah privukao. Roditelji nisu imali ništa protiv da krenem na časove, samo me je mama u početku vodila i u plesnu školu, sve dok nisam shvatila da želim da igram samo folklor.
Igranje je obeležilo veći deo njenog života. Kažu da se svako ko jednom krene na folklor hipnotiše energijom plesa za koji su neophodni brzi koraci, dobro raspoloženje i konstantan osmeh na licu.
Marina Kotevski Mandić: Nisam razmažena mama
- Sviđa mi se dinamika folklora: od vesele atmosfere na probama, zanimljivih koreografija i nošnji do nezaboravnih putovanja, koncerata, snimanja. Naravno, kruna svega toga su prijateljstva koja steknete i negujete. A meni nijedan momenat života ne bi bio isti da u njemu nema Marijane, Taće, Marije, Drlje, Kaće i Mike. Tu je i ostatak družine, a folklor je zanimljiv i zbog toga što u njemu podjednako učestvuju žene i muškarci. Od prvog dana nije bilo probe na koju me je mrzelo da odem.
Pred publiku je u narodnoj nošnji stala sa samo deset godina.
- Veoma dobro se sećam prvog nastupa. Moja porodica je bila u prvim redovima i radovala se što me vidi na sceni, a ja nisam imala ni najmanju tremu. Na prvu turneju išla sam u Italiju, bilo mi je tada samo 13 godina. Uz zajedničke aktivnosti, a daleko od mame i tate, brže sazrevate i odrastate. Obišli smo skoro celu Evropu, bili u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Leti su turneje duže i provedemo na njima i do dve nedelje, a tokom godine posećujemo festivale i takmičenja koji traju od sedam do deset dana. Kad nešto volite, za to uvek nađete vremena.
Nisu uzbudljivi samo nastupi na sceni i aplauzi publike, već i dešavanja u bekstejdžu.
- Posle ovoliko godina koliko se bavim folklorom sve mi je lakše da se obučem u narodnu nošnju. Za celu pripremu mi treba petnaestak minuta, a zavidim muškarcima što ne moraju da nameštaju frizure i da se šminkaju. Iza scene je uvek zabavno i vrvi kao u košnici. Uvežbavamo korake, dovikujemo se, šalimo. Za razliku od igračkih nastupa, rad na televiziji je mnogo opušteniji, a priprema lakša. Tamo su mi na raspolaganju stilisti, frizeri i šminkeri i ništa ne moram da radim sama.
Imala je priliku da proba narodne nošnje iz svih krajeva sveta, ali joj je i dalje naša najlepša, jer je bogata detaljima.
- Na turnejama i festivalima na kojima gostujemo često menjamo kostime sa učesnicima iz raznih zemalja, ali i dalje se najbolje osećam u našim opancima, sa dairama u ruci. Na časovima neretko uvežbavamo i druge tradicionalne plesove, pa smo pre dve-tri godine izučavali flamenko. Veoma mi se dopao. To je jedna vrcava igra, a španska nošnja je prelepa.
Suzana Mančić: Srce mi je stalo od tuge što nisam bila uz ćerku na njenom venčanju
Srpske tradicionalne igre se sasvim lepo uklapaju u život koji Marija vodi kao savremena devojka. Ona prati trendove, sluša zabavnu muziku, izlazi na atraktivna mesta i u toku je sa aktuelnim dešavanjima.
- Tradicionalno kod mene ima veću vrednost nego moderno i urbano, pa tako i plesovi. Dok nisam počela ozbiljno da se bavim folklorom, uzimala sam razne časove, najviše latinoameričkih plesova. Igrala sam salsu, rumbu i ča-ča-ča, ali od svega toga mi je ipak najzanimljiviji folklor. Vrlo je dinamičan, zahteva da se stalno smejete, da pevate, a sve to se dosta poklapa sa mojim karakterom. Ima tu i vrlo napornih koreografija, ali sve se na kraju savladaju. Svejedno mi je šta igram, ali bih izdvojila “Igre banatskih Mađara” i “Vranjansku svitu”. One su mi najlepše.
Kao član prve generacije Kulturno-umetničkog društva “Lazar Hrebeljanović” Marija je bila pozvana da drži časove početnicima. To je neko vreme radila sa velikim zadovoljstvom.
Nina Seničar: Dečko me je naučio da kuvam, ali i kako da budem strpljiva
- Izuzetno mi je drago što mi je pružena mogućnost da svoje znanje i ljubav prema folkloru prenesem deci, ali zbog poslovnih obaveza na televiziji tome nisam mogla u potpunosti da se posvetim.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)