Branko Đurić Đuro: Kako sam zbog životinja koje su "igrale" u mom filmu postao vegetarijanac
12.05.2017 11:33
Foto:
Otkada je pre desetak godina video da su životinje koje su ‘igrale’ u njegovom filmu ‘Traktor, ljubav i rokenrol’ završile na roštilju, glumac, reditelj i muzičar je osetio potrebu da se više nikada na njegovom tanjiru i u želucu ne nađu svinjetina ili piletina
Glumac, reditelj i muzičar Branko Đurić Đuro (55) vegetarijanac je više deset godina. Odluku da ostavi meso doneo je neplanirano po završetku rada na slovenačkom filmu “Traktor, ljubav i rokenrol”. Njegova rešenost da raskine sa svinjetinom, teletinom, govedinom, piletinom iznenadila je i njegove najbliže s obzirom na to da do tada nije mogao da zamisli obrok bez mesa.
- Na kraju snimanja filma “Traktor, ljubav i rokenrol” napravili smo veliku žurku - kaže popularni Đura i nastavlja: - Cela ekipa se zabavljala uz prekomurske specijalitete, uglavnom mesne. Razgovarali smo o projektima koji nas čekaju i ja sam se tada setio životinja koje su sa nama provele skoro dva meseca. Upitao sam domaćina šta je sa dve svinje i svim onim kokoškama koje smo imali na setu. On se nasmejao i pokazao na roštilj na kom su se pekle krmenadle, pljeskavice, bataci... U trenutku sam shvatio svu ljudsku licemernost i rekao da nekoliko dana neću jesti meso. “Ne mogu valjda pojesti svoje ‘glumce’ posle snimanja”, pomislio sam. Prošlo je već više od trinaest godina od tada i ja još ne konzumiram meso.
Kako izlazite na kraj sa onima koji nemaju razumevanja za taj stil ishrane i uporno nude obroke s mesom?
- Kada kažem da ne jedem meso, ljudi obično misle da se šalim, a nakon što shvate da je stvarno tako, onda pitaju nešto poput: “Pa kako izdržavaš?” Veruju da se mi vegetarijanci teškom mukom suzdržavamo da ne uzmemo pljeskavicu ili biftek i retko ko razume da mi se meso jednostavno gadi. To je za mene leš mrtve životinje i ništa me ne privlači da ga stavim u usta. Desi se i da mi tetka, na primer, kad čuje da ne jedem meso, kaže: “Pa uzmi onda piletinu!” ili “Napraviću ti onda kobasice neke”.
Branko Vidaković: Zbog nekih uloga sam mogao i da dobijem batine
Pre nego ste završili akademiju ispekli ste kuvarski zanat, da li i sada koristite to znanje?
- U vojsci sam završio kuvarski kurs i radio kao glavni kuvar na brodu godinu dana. Nisam bio baš najbolji kuvar na svetu i ne mogu reći da su mornari uživali u mojim kulinarskim kreacijama, ali sam naučio osnove tog predivnog zanata, koje i danas koristim. Mislim da bi moja posada danas više uživala kada bih im spremio nešto. Volim da kuvam. “Aduti” su mi jela mediteranske i azijske kuhinje, a najčešće neki fjužn jednog i drugog. Ukućani i prijatelji najviše hvale moje italijanske testenine, koje kombinujem sa povrćem pripremljenim u voku.
TIjana Dapčević: Volim da kuvam, u mojoj porodici se svakodnevno jede “na kašiku”
Jesu li i vaši u porodici vegetarijanci? Kako se dogovarate oko jelovnika i kupovine namirnica ako ne jedete isto?
- Osim mene, jedino je starija kćerka Zala vegetarijanka. Supruga Tanja jede veoma malo mesa, a sin Filip i mlađa kćerka Ela jednostavno ne mogu da zamisle obrok bez njega, kao ja nekada. Na meniju su nam skoro ista jela, samo što kod polovine ukućana dodajemo meso, ili ga, za drugu polovinu, izbacujemo.
Takođe meditirate i praktikujete jogu?
- Radim jogu i dosta meditiram, a odskora sam otkrio ći gong i sada se najviše time bavim. Nažalost, nemam dovoljno vremena da mu se ozbiljnije posvetim, ali to je svakako rutina kojom obično počinjem dan. Pola sata za “pozdrav suncu” i osnovne ći gong vežbe ujutro i dvadesetak minuta za TM meditaciju posle podne se uvek nađe.
Sem što šte član žirija šoua “Super ljudi” na TV Prva, šta je još novo u vašem poslu?
Aleksandra i Siniša Ubović: Sezona rekorda u Parizu
- U Zagrebu sa Reneom Bitorajcem otvaram pozorište “Luda kuća”. Kupili smo prostor u centru grada koji je nekada bio bioskop i sada ga sređujemo. Nadamo se da ćemo na jesen početi s programom. Često sam na putu. Režiram predstavu u kojoj igra Anđelka Prpić, monodramu “Ju šta me snađe”, i to me u poslednje vreme dosta veže za Beograd. Svakako bi trebalo da isplaniram da više imam Anđelku i njenu predstavu u Zagrebu jer mi je on mnogo bliži od Beograda, pošto živim u Ljubljani. Verovatno ćemo otvoriti “Ludu kuću” s njenom predstavom.
Da li biste za sebe mogli da kažete da ste “super čovek”?
- Niko od nas nije “super čovek”. Svi imamo neke svoje super osobine i neke koje baš i nisu super. Glavno je da se trudimo da budemo super pažljivi prema svetu koji nas okružuje i da ne zaboravimo na slabije od sebe.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)