Maja Volk: Pripreme za nesvakidašnje venčanje - stendap komičar, veganski specijaliteti i kilt

Maja Volk (58) , naša poznata dramaturškinja i književnica, ovog leta će se udati za profesora antropologije iz Atine kog je upoznala preko interneta Nikosa Gusgunisa. Pripreme su u toku, a sudeći po onome što je Maja otkrila u razgovoru za "Gloriju", svadba će biti veoma neobična...

Rekli ste da planirate “veliku posnu pravoslavnu svadbu”. Kako teku pripreme za venčanje?

- Još se dvoumim oko crkve, da li da bude na Novom Beogradu ili u Žarkovu, preko puta groblja gde su mi sahranjeni deda, baba i mama. Posle venčanja upriličićemo slavlje u mom omiljenom restoranu “Oliva”, gde se služe veganski i sirovi specijaliteti. Za posebne sirove torte zadužena je Olivera Rosić, a angažovala sam prijatelje muzičare na čelu s velikim Aleksandrom Vavićem za pravljenje vrhunske atmosfere. Sviraće i moj sin Mihailo, a pevati kćerka Milena. Zvanice su moji najmiliji, prijatelji i malobrojna rodbina. Moj duhoviti sestrić Marko Tobdžić pripremiće za tu priliku i jedan poseban stendap komičarski nastup.

Maja Volk o tome zašto je rešila da se uda: Ne priliči mi da imam “dečka” ili “partnera”

Zašto ste za medeni mesec odabrali Škotsku, kao i to da se venčate u “škotskoj venčanici”, a Nikos u kiltu?

A post shared by Maja Volk (@majazmaja59) on Apr 29, 2017 at 12:48pm PDT

- To je baš romantična priča. Pokušaću ukratko da je ispričam. Nikos sada završava knjigu o Žilu Vernu i savetovao me je da pročitam jedini Vernov roman koji nije fantastični, već ljubavni, “Zeleni zrak”. Njegova radnja dešava se na samom severu Škotske, na ostrvu Joni, i govori o mladoj devojci koja traga za zelenim zrakom. To je onaj delić sekunde kada sunce uranja u sumrak u more i ko uspe da ga uhvati dobija intuiciju i zna ko ga voli, a ko ne, kad je njegova ljubav prava, a kad nije. Naravno, u Škotskoj je uvek magla tako da ona nikako ne uspeva da vidi taj zeleni zrak. U međuvremenu se tu pojavljuje i jedan momak, koji i sam želi da uhvati taj zeleni zrak. Posle mnogih avantura na kraju romana oni dožive savršeno popodne bez oblaka i magle i gledaju u zalazak sunca, ali u trenutku kad treba da se pojavi taj zeleni zrak, oni ga promaše jer se poljube. Reč je o divnoj metafori. Pročitavši roman, meni je sinula ideja da nas dvoje odemo tamo u avgustu, kad se dešava radnja romana, i napravimo filmsku dokumentarnu priču iz vizure budućnosti Žila Verna. Nikos mi je priznao da je to njegov životni san: pre 20 godina je bio na ostrvu Joni i na vrhu zakopao svoje crveno penkalo kako bi se jednog dana vratio i našao ga. Tako da mi ne idemo da tražimo zeleni zrak, već crveno penkalo, ja u škotskoj venčanici, on u kiltu. Inače, Žil Vern je imao babu Škotlanđanku - ispričala je Maja.