Boban Jevtić u Krakovu: Poljaci su srdačni i topli, ali humor im nije jača strana

Direktor Filmskog centra Srbije u nekadašnjoj poljskoj prestonici, gradu u kome se prepliću legende i čarobne arhitektonske celine kojima ni ratovi nisu naudili, uverio se da nije slučajnost što su tu odrasli i afirmisali se rediteljski bardovi poput Andžeja Vajde, Ježija Skolimovskog ili Krištofa Kišlovskog

Krakov sigurno nije destinacija koja bi mi prva pala na pamet kada bi me neko upitao gde bih voleo da provedem nedelju dana, ali igrom slučaja desilo se da dobijem priliku da otkrijem ovaj predivan grad, da tokom jedne sedmice uživam u njegovim lepotama i jedinstvenoj atmosferi. Poljska me je oduvek interesovala kao jedna od najznačajnijih evropskih i posebno slovenskih zemalja, sa bogatom tradicijom i izvanrednom kulturom. U Krakovu su rođeni, žive ili su živeli papa Vojtila, Slavomir Mrožek, Tadeuš Kantor, Stanislav Lem, Kšištof Penderecki, Vislava Šimborska... Tu su, naravno, i autori vezani za film, Vajda, Skolimovski, Kišlovski, koji su formirali moj ukus i ljubav prema kinematografiji.

POLJSKA FIRENCA

Varšava je glavni grad Poljske, ali njeno srce i duša, kako su mi mnogo puta ponovili, nalazi se u Krakovu. “Firenca Poljske”, kako vole da ga nazivaju u turističkim vodičima, zaista je i bila glavni grad Poljske sve do 1609, kada je prestonica premeštena severnije. Ali i nakon toga poljski kraljevi su sahranjivani ovde, najstariji i najpoznatiji univerzitet je nastavio sa radom, a sam grad je u svakom istorijskom periodu ostavio dubok trag na istoriju čitave zemlje. U Drugom svetskom ratu Poljska je mnogo stradala, Varšava je praktično bila sravljena sa zemljom, ali je Krakov bio pošteđen. To se i danas vidi i oseća, posle dosta jednoličnih poljskih mesta dočeka vas uzbudljiva mešavina arhitektonskih stilova koji su nekim čudom u savršenom skladu. Krakov po atmosferi odaje utisak da je mnogo veći nego što zaista jeste, ima oko 750 hiljada stanovnika, poseduje nekakvu grandioznost i otmenost, prepun je galerija, muzeja, barova, pozorišta, kabarea, koncertnih dvorana. A najlepše u svemu tome jeste što nemate utisak da ste u nekakvom muzeju na otvorenom, kako to često biva u gradovima koji dele sličnu istoriju i značaj.

LEGENDA

Najbolje je početi šetnju od Market skvera, ogromnog trga, jednog od najvećih u Evropi, koji se nalazi u samom srcu Stare četvrti. Tu su tezgice sa poljskom verzijom brze hrane, ulični svirači i zabavljači, a svuda okolo restorani i kafići. Ono što vam prvo upada u oči jeste Crkva Svete Marije, koja je zbog svojih asimetričnih tornjeva lako prepoznatljiva i predstavlja jedan od simbola grada. Legenda kaže da su je podigla dva brata, ali je stariji graditelj, kad je završio višu kulu, u strahu da će ga mlađi nadmašiti, ovog ubio, a zatim izvršio samoubistvo. Poljaci su i inače skloni ovakvim mračnim razrešenjima svojih dilema, tako da je poljski mentalitet sve samo ne lak i “mediteranski”, kako mi to volimo da kažemo. Ljudi su, bar oni koje sam upoznao, srdačni i topli, generalno široko obrazovani i radoznali, ali humor im sigurno nije jača strana.

SUPE I ČORBE

Na ovom trgu se nalazi i divna galerija posvećena poljskom slikarstvu devetnaestog veka, a odmah tu je i “Novorolvski kafe”, prijatna gradska kafana raskošno ukrašena, idealna za odmor uz čaj ili votku, ili oboje. Inače su za mene poljske votke pravo otkriće, “mekog”, “svilenkastog” ukusa, dosta slabije od ruskih, odlične za lagano ispijanje uz prilično “teške” poljske specijalitete. Sad kad sam već pomenuo hranu, svakako jednu od najvažnijih stavki na svakom putovanju, Poljska po tom pitanju sigurno nije destinacija prvog reda. Ali ono što je stvarno fantastično jesu razne supe i čorbe koje se mogu uzeti i kao obrok. Osvežavaju i daju energiju. Što se noćnog života tiče, on je uglavnom koncentrisan na petak i subotu, ali ogromna ponuda raznih sadržaja sigurno garantuje zabavu svake večeri.

DAMA SA HERMELINOM

Nezaobilazna atrakcija u Krakovu je i renesansni zamak Vavel, koji je smešten na istoimenom brdu. Dugo vremena bio je sedište poljskih kraljeva, tu se nalazi i veličanstvena gotska katedrala u kojoj je pored mornarha sahranjen i Sveti Stanislav, svetac zaštitnik čitave Poljske. Oltar predstavlja vrhunac poljske gotike, a dvorište zamka, izgrađeno u šesnaestom veku u renesansnom stilu, važi za najlepše u centralnoj Evropi. Tokom moje posete ovde se nalazila i jedna od najpoznatijih slika Leonarda da Vinčija, “Dama sa hermelinom”, jedino njegovo delo u ovom delu Starog kontinenta, ovom prilikom prebačeno iz nacionalnog muzeja koji se renovira.

OTVORENE CRKVE

Ako ste ljubitelj crkava, Krakov je destinacija za vas. One su na svakom koraku, raznih stilova i arhitektonskih rešenja, i za razliku od nekih gradova sve su otvorene i dostupne turistima. Meni je najzanimljivija bila Crkva Svetog Petra i Pavla, divno barokno zdanje rimskog tipa, ali sa poljskim karakterom.

JEVREJI

Kazimjerž je nekada bio gradić blizu Krakova, danas je to jedna od njegovih četvrti. To da je ovo bio drugi grad odmah se oseti, atmosfera ne može biti više različita: niske zgrade, uske ulice, unutrašnja skrivena dvorišta, mali trgovi. Ovo je od ranog četrnestog veka i jevrejski deo grada. Jevreji i Poljaci su vekovima živeli jedni do drugih, sve do holokausta, na koji vas pre svega podseća blizina Aušvica. Danas je ovaj deo boemska četvrt prepuna malih dizajn butika sa originalnom ponudom (Poljaci su i inače “jaki” u dizajnu), šarmantnih kafića i pivnica, kao i nekoliko restorana koji još uvek imaju klezmer muzičare. Tu se nalazi i veliki jevrejski centar sa odličnom knjižarom.
I ostali kvartovi su nekada bili periferni gradići koji su se postepeno utopili u veći grad. To se vidi u svakoj šetnji, skrenete u novu ulicu i odjednom se ambijent potpuno promeni. Obično je tu neka crkva ili državno zdanje koje daje glavni akcenat čitavoj četvrti.

BUĐENJE GRADA

To bi generalno i bio glavni utisak o ovom gradu neiscrpnih otkrića. Najbolje ga je istraživati pešice, zastajkivati svaki put kad vam se nešto učini drugačije i interesantno i pronaći ćete neverovatne priče koje stoje iza toga. Ono što je meni bilo posebno upečatljivo, i sigurno najintimniji doživljaj Krakova, jesu tiha, sunčana, ali ledena rana jutra kad se grad polako budi i oživljava, a dugačke senke se brzo smenjuju po starim građevinama. Siguran sam da ću se vratiti da ponovim to iskustvo.