Goran Bregović o "Dugmićima": Bez obzira na to koliko se ne podnosimo, postoji uvek neka muzika koju volimo da pevamo zajedno

Prošlonedeljni koncert u Briselu, pod nazivom “Tri pisma iz Sarajeva”, pokazao je da je Brega komponovao vrhunsko životno delo. Komponovao je violinski koncert, za klasičnu, klezmer i orijentalnu violinu i simfonijski orkestar. I nakon Pariza, gde ga je izveo prvi put u junu 2016. i Brisela, gde ga je izveo na festivalu Balkan Trafik, Bregović planira da krene na turneju.

Bregović je u životnoj formi i zato što konačno uspeva da paralelno održi i Bijelo dugme u koncertnom životu i komponuje i izvodi nova dela kao što je “Tri pisma iz Sarajeva”. O koncertima s Dugmetom, odnosno s Alenom Islamovićem i Mladenom Vojičićem Tifom (ali ne i Željkom Bebekom, koji u tome ne učestvuje), Bregović kaže:

- Uželeo sam se nekako. Teško je to objasniti zašto, ali sam se uželeo. Onda usput otkrijem da zapravo svi vole to Bijelo dugme. Bez obzira na to koliko smo se svađali i koliko jedni druge ne podnosimo, postoji uvek neka muzika koju volimo da pevamo zajedno. Onda mi je drago što sam i ja napisao nešto od te muzike, koja nam je zajednička.

O čemu je reč u projektu “Tri pisma iz Sarajeva”?

Violinski koncert pod tim nazivom rađen je kao, kako kaže, “porudžbina”, po narudžbi za izvođenje u bazilici Sent Denis u Parizu, a Bregović ima tri violine u tri manira u kojima se taj instrument svira u različitim religijama: klasičnom, kako je sviraju hrišćani, klezmer kako je sviraju Jevreji, i orijentalnom kako je sviraju muslimani. Sarajevo je tu kao balkanski Jerusalim, u kojem su te tri vere istorijski prisutne, ali Sarajevo je u naslovu i zbog još jedne metafore.

- Sarajevo nije više samo ime za grad, ono je metafora za ovo vreme: danas smo komšije, sutra pucamo jedni na druge. Živimo danas u takvom svetu, a prvi smo ga put prepoznali u Sarajevu -  kaže Bregović. U Briselu su tri violine svirali Mirjana Nešković iz Srbije, Zied Zouari iz Tunisa i Geršon Lizerson iz Izraela, praćeni Briselskim simfonijskim orkestrom pod dirigentskom palicom Davida Navara Turesa i praćeni, naravno, Bregovićevim Orkestrom za venčanja i sahrane.

U septembru ove godine bi, kaže Bregović, trebalo konačno da izađe i novi album “Tri pisma iz Sarajeva”, ali će biti drugačiji od koncertnog izvođenja. Na albumu će biti pesme koje je Bregović pisao za jednog arapskog, jednog izraelskog pevača i jednu špansku pevačicu, ali pesme koje su, kako kaže, komunikativnije, dok je “ovaj koncert komplikovaniji, ozbiljniji".

- Ovo je život koji sam sanjao. Lepo je biti okružen talentovanim ljudima, kao večeras. Lep je život - kaže on.

Bregović i dalje voli da svira uvek i svuda.

- Putujem po svetu i predstavljam, ne baš na televiziji, nego kao starinski kompozitor koji starinski predstavlja svoju muziku. Zato moje ploče i izlaze jednom u tri-četiri godine jer taman toliko treba da obiđem svet. Da stignem od Argentine do Sibira, od Islanda do Australije. To traje. I tako se vidim do ne znam kad - zaključuje.

Priseća se kako mu je neka žena gledala u dlan dok je bio na vrhuncu slave Bijelog dugmeta. I prorekla mu je veliku karijeru.

- Tek posle toga me je krenulo. Tek posle rata. Zbog rata sam bio prisiljen da donesem odluke koje su mi pokrenule život još jednom od početka. A to, da sam morao da krenem ispočetka dva puta, verovatno je bilo najbolje što mi se dogodilo u životu. Na žalost, zbog rata, ali tako je. Nekako sam profitirao od rata. Ja sam jedan od lepših ratnih profitera - govori Bregović.

Za vreme rata bio je u izbeglištvu u Parizu, ali pre nekoliko godina vratio se u Sarajevo, gde danas ima prebivalište i gde plaća porez. No, mnogo vremena provodi u Beogradu, gde radi, komponuje i stvara u svom, kako ga on naziva, ateljeu.

 

U Francuskoj danas žive njegove ćerke, od kojih je najstarija umetnica koja upravo završava akademiju. Kakav je Goran Bregović kao otac?

- Verojatno neko ko nema decu nikad ne napravi taj transfer egoizma na odrasli egoizam, nego ostaje na nekom detinjastom egoizmu. Jer, s decom vam se napravi neki transfer na neku drugu vrstu egoizma. Mislite na decu, ne samo na sebe. I to je možda najvažnija biološka promena u čovekovom životu - kaže Bregović.