Putovanje Marine i Marije Gobović: Naš čokoladni voz u Cirihu

Sestre bliznakinje etno pevačice Marina i Marija Gobović imale su u najvećem švajcarskom gradu koncert za pamćenje, ali i dovoljno vremena da posete najbolju poslastičarnicu i fabriku čokolade, prošetaju pored jezera i duž jedne od najskupljih ulica na svetu, čuvene Banhofštrase

U Cirih smo otišle zbog koncerta koji je održan u klubu “Srbija” pod pokroviteljstvom našeg konzulata, a bio je namenjen učenicima koji u Švajcarskoj prate nastavu na srpskom jeziku, jer su i narodne pesme koje mi izvodimo deo njihovog školskog programa. Veliku zahvalnost dugujemo profesoru mr Mišku Jovanoviću koji je i inicirao ovo naše gostovanje u najvećem švajcarskom gradu, u kome živi i veliki broj Srba. Koliko naši ljudi tamo vole etno muziku, i koliko su željni srpske baštine, govori i to da je sala bila popunjena do poslednjeg mesta.

KONCERT UZ SUZE I TRUBE

Naš nastup je prošao onako kako smo i očekivale, bilo je suza dok smo pevale neke setne pesme, i puno osmeha i aplauza na kraju, kada smo izvodile numere u kojima prevladava truba. Deca su bila pripremljena, znala su mnoge pesme, i to je zaista predstavljalo lepo i prijatno iznenađenje. Bilo nam je izuzetno drago što je Zoran Jeremić, generalni konzul Srbije u Cirihu, sedeo u prvom redu. Videle smo koliko se raduje što je tu. To nam je i sam rekao posle koncerta i pozvao nas da sutradan budemo njegove gošće u konzulatu. Upoznale smo sve njegove saradnike i beskrajno smo im zahvalne na srdačnosti i gostoprimstvu.

NAJBOLJI VODIČ

U obilazak Ciriha išle smo sa profesorom Jovanovićem, koji odlično poznaje grad i njegove znamenitosti i uz to ume lepo da ispriča sve što je važno, pa smo mnogo toga zanimljivog naučile. Prvo smo obišli pravoslavnu Crkvu Presvete Bogorodice, u kojoj smo jednom prilikom i nastupale, potom i Crkvu Svetog Petra u starom delu grada, najstariju u Švajcarskoj, koju krasi najveći brojčanik na satu u Evropi, prečnika 8,64 metara. Kula sa satom je toliko visoka da se do početka 20. veka koristila kao vatrogasna stanica. Podignuta je na mestu hrama boga Jupitera, i u njoj je sahranjen prvi gradonačelnik Ciriha.

POGLED S TORNJA

Zahvaljujući tornju crkve Grosminster, koji je nazvan po Karlu Velikom, a vidi se iz svih delova grada, u Cirihu je nemoguće da se izgubite. Prema legendi, konj ovog velikog vladara pao je na kolena ispred grobnice ciriških svetaca Feliksa i Regule i on je naredio da se na tom mestu podigne crkva, čija je izgradnja započeta 1100. godine. Do vrha tornja, sa kojeg se pruža predivan pogled na ceo grad, vodi 187 stepenika. Popele smo se i nismo zažalile, panorama koja se odatle vidi zaista je prelepa.

Preko puta Grosminstera nalazi se još jedna crkva koja je obeležje grada, Frauminster, sa špicastim tornjem plave boje. Njegovu prefinjenu eleganciju i lepotu mnogi povezuju sa činjenicom da je ova crkva obuhvatala i ženski samostan u kome su uglavnom bile dame plemićke krvi. Posebnu pažnju privlače vitraži francuskog umetnika Marka Šagala iz sedamdestih godina prošlog veka.

ŠLAG I ČOKOLADA

Kako je vreme bilo lepo, nismo propustile šetnju kraj Ciriškog jezera i fotografisanje s labudovima, a u starom delu grada svratile smo u čuvenu poslastičarnicu “Conditorei Péclard im Schober”. Ovo mesto spolja ne deluje drugačije od ostalih lokala tog tipa, ali unutrašnjost otkriva fantastično sređen prostor na četiri sprata, u baroknom stilu. Na drugom spratu, gde smo mi bile, nalazi se i veliki koncertni klavir za kojim sede vrhunski pijanisti, sviraju i prave poseban ugođaj gostima. Uživale smo u “home madeu”, odnosno toploj čokoladi sa šlagom, koja se tamo smatra specijalitetom.

ČOKOLADNI VOZ

U centru Ciriha smeštene su prodavnice “Nestlé”, “Toblerone” i “Lind”. Švajcarci godišnje pojedu više čokolade nego bilo koja druga nacija, a ujedno su i najveći izvoznici ove poslastice. Turistima i svim zaljubljenicima u ovaj slatkiš na raspolaganju je čokoladni voz koji vodi do fabrike “Nestlé” u Broku. Iskoristile smo ovu slatku turu i posle razgledanja fabrike nakupovale čokolade koje su, uz suvenire za prijatelje, jedino što smo donele kući.

PRECIZNOST NA SVAKOM KORAKU

Grad je savršeno uređen i čist, svi su ljubazni i sve funkcioniše baš kao “švajcarski sat”. U javni prevoz spadaju i brodovi na jezeru, koji imaju stanice, i njih stanovnici svakodnevno koriste u periodu od aprila do oktobra.

Što se večernjih izlazaka tiče, za to nismo imale vremena jer smo radije išle u obilaske grada, ali smo saznale da su najbolji noćni klubovi “Obri”, “Sfera” i “Big Ben”. Videle smo i ogromnu višenamensku dvoranu “Hallenstadion”, koja je otvorena 1939, gde su nastupale najveće svetske zvezde: Sting, Adel, Madona, “Pink flojd”, Dženifer Lopez...

 

CENA LUKSUZA

Prošetale smo i ulicom Banhofštrase, glavnom kada je šoping u pitanju i jednom od najskupljih na svetu. U njoj se nalaze prodavnice poznatih svetskih modnih kreatora i brendova kao što su “Louis Vuitton”, “Armani”, “Bvlgari”, draguljarnice, banke i luksuzni restorani. Životni standard je veoma visok tako da ne čudi činjenica da su cene prilično visoke, u Banhofštraseu posebno, ali vredi prošetati i videti šta se nudi.