Nenad Gvozdenović: Detinjstvo brzo prođe, ali večno ostaje da greje i leči kada naiđu neki teški trenuci

Pozorišni reditelj koji potpisuje predstavu ‘Pomorandže za zbogom’, kojom je obeleženo sedam decenija postojanja Beogradskog dramskog pozorišta, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega se plaši leta avionom, kako je još neizlečivo zaljubljen u teatar i zašto Lastovo zauzima posebno mesto na njegovoj listi uspomena

a Avion. Panika koju osećam prilikom leta ne da se opisati u nekoliko redova. Dok sa divljenjem posmatram kako avioni šaraju nebo, redovno saosećam sa nekim ko se usudio da uđe u njih i kome minuti deluju kao sati.

b Bog. Godine provedene u vaspitanju koje je mom bratu Zoranu i meni posvetio otac, oficir JNA, nisu uspele da nas odvoje od vere da Bog postoji. Inače, nekoliko godina pre smrti tata se, na našu ogromnu radost, i sam vratio veri.

c Crtanje. Za razliku od crtanih filmova u kojima i danas uživam praveći društvo svojoj kćerki Mili, crtanje mi je oduvek bilo bauk. Peti razred: sve petice i dvojka iz likovnog.

č Čačak. Rodni grad. U njemu sam proveo svega dve godine. U više navrata sam slušao kako je mesto rođenja puka slučajnost. Bilo to tačno ili ne, zauvek sam ostao emotivno vezan za taj grad, svestan da je prvi dodir sa kosmosom, ipak, krenuo upravo odatle.

ć Ćerka Mila mi je s lakoćom pretumbala prioritete i posle dugogodišnjeg lutanja matematički postavila stvari na pravo mesto. Ona će ubrzo da napuni pet, a ja pedeset i pet. Svestan blagoslova koji sam dobio njenim dolaskom, uživam u svakom zajedničkom trenutku.

d Detinjstvo. Brzo prođe, ali večno ostaje da greje i da leči kada naiđu neki teški trenuci.

dž Veliki broj svojih srednjoškolskih pesama, priča, kratkih drama potpisivao sam slovom dž. Zašto? Ne znam. Valjda mi se u tim godinama to činilo “in”.

đ Đana. Moja nastavnica geografije. Ivanka Ivelja. Lastovka. I danas se čujemo preko “fejsa”. Poverenje koje sam kao osnovac imao u nju bilo je, i ostalo, mera poverenja.

e Etika. Nešto što bi trebalo uvesti u obrazovanje kao obavezan predmet. Ako ne od vrtića, a ono bar od osnovne škole.

f Fala. (Hvala!) Jedina reč koju sa zadovoljstvom izgovaram nepravilno: Fala!

g Globus. Možda su samo Lolek i Bolek bili fascinirani globusom više od mene. Apsurdno je da sam u tridesetoj prvi put otišao u inostranstvo, iako sam pre toga planetu obišao nebrojeno puta. Naravno, zahvaljujući globusu.

h Hobotnica. Biće koje sam kroz celo detinjstvo jurio i lovio. Prosto smo se utrkivali ko će više da ih uhvati. Ako je moguće da uputim izvinjenje i zatražim oproštaj od celog oktopodskog roda, evo, to ovom prilikom činim.

i Ivanjica. Svi moji preci su iz ivanjičkog kraja. I moje dve godine srednje škole. I prve ozbiljnije ljubavi. I kumovi, i dosta prijatelja. Prelepa varoš u koju se uvek rado vraćam.

j Jamb. Najdraži hobi. Kad bih imao s kim, bacao bih kockice do besvesti. Žena i kuma “bace” partiju-dve, i njima dosta.

k Kumovi. Sedmostruki sam kum. Na sedam venčanja sam kumovao, i na to sam posebno ponosan. Manje sam ponosan što baš i nisam neki kum. Zadatak - podići kumstvo na viši nivo!

l Lastovo. Ostrvo mog djetinjstva, samim tim i najljepše na svetu. Na njemu sam završio celu osnovnu školu. Ostrvo mnogo čega prvog: poljupca, zagrljaja, tuče, cigarete, pesme, udvaranja, prijateljstva.

lj Ljubav. Nisam pod d, ali ću pod lj. Moja ljubav - Ljubav Dana. Dugo sam je tražio, i već sam polako gubio nadu, kada se, napokon, pojavila. Došla moja Kikinđanka iz Praga, a ja ubrzo spakovao kofere pa za njom! Odmah potom došla je i Mila. U junu prošle godine smo prešli za Beograd, grad u kom sam, kada se sve sabere, proveo najveći deo života. Grad koji nije slučajno stavljen pod lj.

m Mama. Pod ovim slovom može puno toga, ali pre svega mama. U prvom osnovne napisao sam: “Moja mama je najvrednije stvorenje, radi ko mašina ‘Velenje’”. Mogao sam i lepše, ali ona se tome mnogo smejala. Danas moja mama ima osamdeset godina i alchajmera. Pošto ne može da pamti duže od minut-dva, želim da ovaj časopis bude uvek pored nje, i kad god ga otvori da naleti na ove reči: “Mama, voli te tvoj sin Nenad!”

n Ne, kao i da dve su ključne reči koje nas određuju i čine ljudima. Zato bi trebalo obratiti posebnu pažnju pre nego što ih izgovorimo.

nj Njemačka. Kad smo kao deca igrali “zanimljive geografije”, nije bilo problema na slovo “nj”. Država - Njemačka. Prelaskom na ekavicu prestao sam da igram tu igru.

o Otac ili tata. Prerano je otišao. Nisam bio najbolji sin. Znam da mi je sve oprostio. Kao i ja njemu. Pored milion lepih stvari, uvek se uz osmeh setim njegove priče koliko mu je problema u životu donelo njegovo ime - Radojica.

p Pozorište. Značajan deo mog života. Kada bih ponovo birao, nisam siguran da bih krenuo istim putem. Ali, i pored te nesigurnosti stoji činjenica da sam još neizlečivo zaljubljen u njega.

r Radost. Bilo šta bez ovog začina, ma koliko izgledalo vredno, ne zaslužuje ni minut odvojenog vremena.

s San. Za razliku od jave, koja je opštepriznata “disciplina”, san je nešto što se mahom ne shvata kao ravnopravni deo realnosti. A san je, čini mi se, realnost, bar podjednako bitna kao java.

š Šator. Dugo sam i rado kampovao. Šator je bio dom koji uprtiš na leđa i nosiš sa sobom. Nažalost, to vreme je ostalo negde u prošlosti.

t Tehnika. Televizija, telefon, internet. Kad bih imao moć da ukinem neke stvari, ove tri stavke bi bile prve na listi za odstrel.

u Uzor. I ovo je predmet koji bih preporučio kao obavezan u sistemu osnovnog obrazovanja. Verujem da bi život na Zemlji bio potpuno drukčiji kada bi nas na vreme naučili na koga ili na šta se treba ugledati.

v Vera, volja i vreme. Ako verujem, i imam volju da ostvarim svoju veru, ne postoji ta sila koja me u tome može sprečiti.

z Zavist. Nešto od čega čovek često ne može da pobegne. Ali, takođe i nešto što mora da nauči da izbegne. Nije greh pozavideti, ali je greh opstajati u toj zavisti.

ž Žena. Ukras prirode.