Nenad Radujević: Prirodna koalicija hrabrosti i ludosti

Pokretač “Belgrade Fashion Weeka” (BFW) Nenad Radujević (50) nizom revija i događaja obeležio je 25 godina rada Modnog studija “Click”, na čijem čelu se nalazi. Od prve revije pomerao je granice, modu tretirao kao spoj raznih umetnosti, otkrivao nova lica, od kojih su mnoga završila na svetskim pistama, dizajnere koji su kasnije postali poznata imena. Detaljno se pripremao i za , 41. po redu Beogradsku nedelju mode, koja je održana od 28. marta do 1. aprila.

- Imam utisak da je svaka nova nedelja mode novi početak, a mi, po mnogima, “izmišljamo”modnu scenu, odnosno predstavljamo je mnogo jačom nego što ona zapravo jeste. Biznis momenat naše mode uopšte ne izgleda tako sjajno kako bi neko možda pomislio kad bi video naše revije, ali uvek računam da u našem poslu treba da se bude dovoljno hrabar, možda čak i lud, kako bi se kola vukla napred i kako bi se pokazalo da je stvari ipak moguće pomeriti, pokrenuti i učiniti boljim - objašnjava Nenad i dodaje:

- Mislim da je to dobro, jer onda i učesnicima i posmatračima pokazuješ da u modi zapravo ima prostora za napredak. Naravno, neophodni su nam i odgovarajući partneri koji će pomoći da se to sve zaista razvija kao unosan biznis. Stalno se priča o omladinskom, ženskom preduzetništvu, razvoju srednjih i malih preduzeća, a toga suštinski nema na terenu, u većini slučajeva su ti ljudi prepušteni sebi, uglavnom se sve vrti oko velikih igrača i brojeva. Nešto što deluje kao da je samoniklo i razvija se samo na neki način je i malo, ali nije nevažno, i smatram da se tome treba ozbiljno posvetiti. Ljudima stalno treba objašnjavati da se ovde kod nas u modnom sektoru događaju zaista lepe stvari.

BILDOVANJE KREATIVNOSTI

Nenad ističe da modne manifestacije svuda u svetu značajno obogaćuju kulturnu i turističku ponudu grada u kom se održavaju, ali i da imaju izražen poslovni karakter.

- “Belgrade Fashion Week” treba da predstavlja realnu sliku onoga što se u Srbiji događa na ekonomskom i modnom planu. U tom kontekstu želimo da obogatimo program i uvedemo neke nove formate. Pokušavamo da popularizujemo Čumićevo sokače u kom rade dizajneri “Belgrade Desing Districta”, a sa Udruženjem dizajnera “BFW Design Collective” već tri godine imamo ozbiljne aktivnosti. Sa modnom platformom “Fashion Scout” iz Londona pripremili smo regionalni projekat “Fashion Scout See” koji će okupiti kreatore iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Srbije. Svečano otvaranje 41. Beogradske nedelje mode obeležila je finalna revija ovog projekta, a pobednik tog regionalnog konkursa predstavio je svoju kolekciju tokom “London Fashion Weeka” u okviru vrlo značajnog programa “Ones to Watch”.  Trudimo se da što više otvaramo neka internacionalna vrata, jer naše tržište nije dovoljno veliko za autorsku modu. Ta druga tržišta mogu da pomognu opstanak srpskih dizajnera, da oni shvate da ovde mogu da žive i rade, a da posluju i u inostranstvu, i da to bude preteča našeg ulaska u Evropsku uniju. Na BFW-u su svoje kolekcije prikazivali brojni danas veoma uspešni kreatori, od Aleksandra Protića, Roksande Ilinčić, Valentine Obradović, Peđe Nerića, Dragane Ognjenović, sestara Proković, Bogomira Doringera do Slobodana Mihajlovića, koji je ušao i u izbor “100 New Fashion Designers”.

PONOS U KNJIZI

I mnoge manekenke koje su prvo nastupale sa “Clickom” napravile su kasnije zapažene karijere u svetu. Prve su u Milano otišle Zorana Kostić i Jelena Ivanović, zatim i Milica Radmilović i Olja Ivanišević. Posle njih svetsku slavu su dostigli i Đurđa Stojiljković, Nikola Jovanović, Andrija Bikić. Ali “Click” će ostati poznat i po domaćim manekenskim zvezdama, danas lepim i uspešnim ženama kao što su Marija Maćić, Tamara Paunović, Jelena Trninić, Nataša Zveržhanovski, Maja Golić, Anđelija Vujović, ali i momcima, Bošku Jakovljeviću, Nenadu Kokoškovu, Danijelu Stevanoviću, Vuku Vukićeviću. Nenad je uveren da se Beograd odavno potvrdio kao regionalni modni centar.

- Mi smo bez problema ovde dovodili ljude značajne u svetskim okvirima. Imali smo njuh za mnoge nove dizajnerske nade, a nekolicina njih, zajedno sa našim Slobodanom Mihajlovićem, nalazi se u “modnoj Bibliji” “100 New Fashion Designers”. Veoma sam ponosan što se u toj knjizi na afirmativan način spominje i BFW. Ako bi se na tome strateški radilo, za dvadeset godina bismo mogli da dostignemo nivo ozbiljne modne industrije, poput Španije, koja je napravila “Zaru”, najveći svetski masovni brend. Dok se to ne bude dogodilo, nastaviću da promovišem našu modu u inostranstvu i pokušavaću da joj otvorim što više vrata, jer sam siguran da naša kreativnost ima potencijal.

Kad je 1991. godine počinjao, nije mu padalo na pamet da će se vrlo brzo raspasti i modna i tekstilna industrija, i čitava Jugoslavija.

- Završio sam arhitektonsku školu i studirao građevinu, ali sam još u srednjoj školi osećao potrebu za kreativnim izražavanjem, čak sam imao ideju da konkurišem na glumi na FDU. Upoznao sam neke ljude koji su vodili škole za manekene, a i prijatelji su mi se bavili kreativnim poslovima, i sve to mi se veoma dopalo. Došao je do izražaja moj prirodni talenat za organizaciju pa sam ih okupio i osmislili smo prvu reviju pod nazivom “Moda s beogradskih ulica”, koja je održana u Studentskom kulturnom centru. Bio je to zapravo potpuno novi prikaz mode, napravili smo scenski performans, spojili ples, pozorište, pistu. Moda je bila samo poligon za kreativnu energiju fotografa, dizajnera, modela, šminkera, frizera. Slogan nam je bio “Fashion & Dance Factory”. Među prvim članovima “Clicka” bile su sestre Marija i Jelena Maćić, a u prvoj manekenskoj postavi i Mira Milovanović, sada Andrić, Sandra Stevanović, Jelena Ivanović. Performans smo spremali nekoliko meseci, a kao specijalni gost pojavila se Biljana Vilimon. I prva špica njene čuvene TV emisije “Galerija tajni” urađena je s našim manekenkama i fotografima.

Bila je to jedna od prvih revija na kojima su manekenke imale profesionalnog šminkera i frizera, pošto su ranije sve to radile same. Šminkerka Jelena Maćić punih devet sati ulepšavala je devojke, a tek kasnije su se pojavili i drugi šminkeri i škole mejkap artista.

- S vremenom smo uspostavili neke profesije koje su vezane za modu, postavljali smo njihove osnove. Prvi profesionalni “backstage” za reviju uradila je moja rođena sestra Nataša, upravo na našoj prvoj reviji. Po tom sistemu, koji strani gosti na BFW-u uvek hvale, radi se i danas. Krivo mi je što i dalje nemamo obrazovnu instituciju u kojoj bi se ljudi školovali za te poslove, iako postoji šest-sedam akademija za modne dizajneri. Dok sam radio u francuskoj ekspozituri škole “Mod art”, nagovorio sam ih da oforme sektor za modne menadžere. Potrebni su nam školovani stilisti, modni novinari, ljudi koji žele da se bave modom na ozbiljan način, jer je ona ipak specifična u odnosu na scenske i primenjene umetnosti. Nedostaje nam više profesionalaca, dosadašnji rad se zasniva uglavnom na iskustvu. Ljude angažujemo i naučimo ih poslu, a oni se posle usavršavaju tokom vremena - kaže kroz osmeh ovaj, kako Nenad sebe naziva, nepopravljivi optimista.