Čak Beri - drugo ime za rokenrol

Muzičar koji je izvršio presudni uticaj na ‘Bitlse’, ‘Rolingstonse’ i brojne druge zvezde ostaće upamćen kao predvodnik buntovne generacije polovinom dvadesetog veka

Odlazak još jedne legende: Preminuo Čak Beri, otac rokenrola

Ako bismo roku davali drugo ime, morali bismo ga nazvati Čak Beri - ovako je Džon Lenon krajem sedamdesetih u samo nekoliko reči objasnio šta je i ko je čovek koji je izvršio ključni uticaj na “Bitlse” i “Rolingstonse”, i za koga je Brus Springstin rekao da je najveći roker, gitarista i pisac rokenrola koji je ikad živeo. I umro je kao roker. Ne u krevetu, jer to rokeru ne priliči, nego sedeći, za vreme ručka, u svojoj kući u Vencvilu nadomak Sent Luisa. Čakova porodica nešto posle podneva pozvala je policiju, a patrola ga je zatekla dok je još davao znake života. Borio se kao pravi rokenroler, preminuo je sat kasnije. Imao je - devedeset godina.

A na sam dan svog 90. rođendana, bilo je to nedavno, 18. oktobra 2016, najavio je novi album, prvi posle punih 38 godina. Materijal je bio spreman, verovatno će album izdati njegova deca, Čarls Beri Džunior i Ingrid Beri. Oni sviraju gitaru i usnu harmoniku i pratili su tatu tokom dvadeset godina na njegovim redovnim nastupima u klubu “Blueberry Hill” u Sent Luisu.

Čak Beri je s pravom zaslužio titulu oca rokenrola. Od prvog hita “Maybellene”, koji je snimio još 1955, njegove pesme, kao što su “Roll Over Beethoven”, “Rock and Roll Music”, “Sweet Little Sixteen”, “Memphis, Tennessee”, “No Particular Place to Go”, “Nadine” i “You Never Can Tell”, bile su zaštitni znak nove buntovne generacije koja nije zapamtila Drugi svetski rat, i koja je “htela sve, i to odmah”. Berijeva dela postala su neodvojiv deo kulturnog identiteta čovečanstva, a kompozicija “Johnny B. Goode” stavljena je na Zlatnu ploču koju je “Voyager” 1977. odneo u svemir, uz muziku Baha, Mocarta i Stravinskog.

MUZIČKI NOBEL

Čak Beri je rođen 1926. u gradu u kome je pre nekoliko dana i umro - Sent Luisu, u Misuriju. Roditelji su mu bili unuci robova doseljenih s juga, otac je radio kao stolar i đakon u baptističkoj crkvi. Čak nije video belca sve do treće godine, kad je slučajno prisustvovao požaru koji su gasili beli vatrogasci.

- Mislio sam da su im lica pobelela od straha. Tata mi je onda objasnio da su uvek tako beli, i danju i noću - ispričao je jednom Beri, koji se oca sećao s ponosom.

U junu stiže poslednji album Čaka Berija (video)

Imao je 22 godine kad se oženio Temetom Todi Sags i ubrzo postao otac kćerke Ingrid, a kasnije još troje dece: kćerki Melodi Ekses i Alohe Ise Li i sina Čarlsa Edvarda Džuniora.

- U braku sam od 28. oktobra 1948, ako se dobro sećam datuma, i još ne razmišljam o razvodu - rekao je prošle jeseni.

Nedugo nakon venčanja Beri je uzeo gitaru i počeo da nastupa. Svirao je prvo u manjim klubovima, a virtuoznom svirkom i energičnim scenskim nastupom privukao je pažnju publike, i to i crne i bele, ali i velikih muzičara, poput bluzera Madija Votersa čije je kompozicije izvodio. U Beriju su producenti braća Čes, svesni da bluz gubi publiku, prepoznali talenat koji će doneti nešto novo na muzičku scenu. Kantri pesmu pod naslovom “Ida Red”, koju im je ponudio, preimenovali su u “Maybellene” i snimili je u njegovoj verziji. Ta, po mnogima prva rokenrol stvar na svetu prodata je u više od milion primeraka.

Čak je snimao hit za hitom i neumorno svirao uživo, a onda ga je Dženis Eskalante optužila da je spavao s njom. Nju je Beri upoznao u Huarezu u Meksiku, u restoranu u koji je došao s bendom na ručak. Dženis je bila Indijanka iz plemena Apači i bilo joj je samo 14 godina, ali njemu je rekla da joj je 21. Ponudio joj je mesto hostese u svom klubu, i ona je pristala, te je s njim doputovala u Sent Luis.

Međutim, posle samo dve nedelje privela ju je policija jer se prostituisala u gradskim hotelima. Ona je pak osvetoljubivo krivicu svalila na Čaka tvrdeći da su imali seksualne odnose, i protiv muzičara je podignuta optužnica.

Sinatra u obradi Boba Dilana: Objavljen novi album “Triplicate”

Iza rešetaka je odsedeo od februara 1962. do oktobra 1963, i premda je nastavio da pravi hitove i nastupa, nikad više nije bio isti. Kad je izašao iz zatvora, postao je neumoljiv u pregovorima s organizatorima, promoterima i šefovima gramofonskih kompanija, te odbijao da svira i snima sve dok mu ne bi isplatili dogovorenu svotu - unapred i u gotovini.

Zbog svog nemerljivog doprinosa muzici Beri je 1984. nagrađen Gremijem za životno delo, a dve godine kasnije među prvima je ušao u Kuću slavnih rokenrola. Časopis “Rolling Stone” stavio ga je na 5. mesto top-liste “Besmrtnika” - 100 najvećih umetnika svih vremena. Dobio je i nagradu Polar koju dodeljuje Švedska kraljevska muzička akademija, a zovu je i muzičkim Nobelom.