Ljiljana Stjepanović: Volela bih da unuke usvoje vrednosti koje sam ja poštovala

Uprkos brojnim poslovnim obavezama, poznata dramska umetnica svakog dana odvoji vreme za svoje četiri unuke, Kseniju, Ljiljanu, Angelinu i Doroteu, kojima uz mnogo ljubavi prenosi važne vaspitne lekcije zasnovane na poštovanju tradicije

Glumica Ljiljana-Ljilja Stjepanović (64) ponosna je baka četiri unuke. Šesnaestogodišnja Ksenija, dvoipogodišnja Ljiljana i bliznakinje Angelina i Dorotea, koje su 8. februara napunile godinu, predstavljaju čitav njen svet. Zbog devojčica nije joj naporno da u sedmoj deceniji igra u pozorištu, na filmu i televiziji. One su njen motiv i inspiracija. Najmlađe naslednice su nedavno, baš na dan kad su proslavile prvi rođendan, krštene. Ljilja tvrdi kako su unuke njeno najveće blago i apsolutni smisao života.

- Često kažem da me je Bog počastio s mojim devojčicama. Oduvek sam volela žensku decu, a rodila sam dva sina. Neka su njih dvojica živi i zdravi, naravno, ali unuke su nešto posebno. I zaista sam mnogo vezana za sve četiri, pre svih za Kseniju. Ona kaže da je to zbog toga što nju najduže poznajem, najstarija je. Kad ih ne čujem i ne vidim nekoliko sati, veoma mi nedostaju, baš ih se uželim i moram što pre da ih dodirnem. Bliznakinje su nedavno i prohodale, pa sad uživamo u igranju. Ne stižem da se bavim njima onoliko koliko bih želela i koliko imam potrebu, ali kad sam kod kuće, stalno nešto smišljamo. Tri najmlađe, s kojima živim, mnogo vole da dođu “u goste” kod mene u sobu na maženje, druženje, pevanje.

SVE POLAZI IZ KUĆE

Istaknuta umetnica naglašava da je biti baka velika privilegija i ogromno zadovoljstvo.

- Nisam bila stroga majka sinovima, a još sam blaža prema unukama. Imam utisak da sam patološki vezana za njih, toliko ih obožavam da ne bih mogla da povisim ton na njih, a kamoli da ih ne daj bože udarim, čak ni po guzi. Trudim se da im prenesem tradicionalne vrednosti, da budu dobre, poštene, moralne, poslušne. I moji sinovi su vaspitani na tim osnovama, a i snaje su sjajne, potiču iz finih porodica, reč je o pametnim mladim ženama koje sjajno odgajaju decu. Mislim da je domaće vaspitanje veoma važno. Ono što ponesete iz kuće je baza, osnova iz koje proističe sve ostalo u životu. Ksenija je izrasla u vaspitanu devojku. I Ljilja, koja još nije napunila tri godine, već zna da pravi razliku između dobrog i lošeg, naučila je da se zahvali. Osnovne stvari već je savladala, ume da zamoli i izvini se, što je, čini mi se, danas vrlo retko. Bitno mi je da izrastu u dobre ljude, da budu srećne i žive u blagostanju, u mirnim vremenima. Nikad nikome nisam nametala sopstvene životne principe, ali volela bih da unuke usvoje vrednosti koje sam ja poštovala, a koje sam i sama naučila dok sam bila dete.

Tradicionalne vaspitne lekcije u domu Stjepanovića prenose se s kolena na koleno.

- Moja majka Milojka je bila stroga žena, imala je principe kojih smo bili obavezni da se pridržavamo. Koliko god se brat Ljubiša i ja ponekad nismo s time slagali, morali smo da poštujemo njene odluke. Ali ja nisam taj tip, samo želim da se u mojoj kući neguju neke osnovne životne vrednosti, koje su moja deca usvojila, a sad polako to prenosimo i na unuke. Igram se s njima, idemo u šetnje, družimo se. Još su male za luna-park, ali jedva čekam da se vreme prolepša da bismo češće mogle da boravimo napolju i uživamo.

Izuzimajući najstariju Kseniju, devojčicama nije najjasnije čime se njihova baka bavi. Posebno su zbunjene kad je istovremeno gledaju na malom ekranu i kod kuće.

- Vole da me vide na televiziji. Ljilja već pokazuje nesvakidašnji temperament i sklonost ka umetnosti, vrlo je radoznala i stalno postavlja pitanja, a najmlađe obožavaju muziku. Mada su jednojajčane bliznakinje, ukus im se razlikuje. Starijoj Angelini se dopada rok, a mlađa Dorotea više voli našu tradicionalnu muziku, čim čuje užičko kolo, odmah krene da cupka - otkriva Ljiljana Stjepanović.