Goran Šušljik: Zanimljivo je kako nešto primamo od roditelja, što posle nesvesno prenosimo deci

Bračni par umetnika, Irina Dečermić (51) i Goran Šušljik (47) roditelji su kakve bi poželelo svako dete. Puni ljubavi, razumevanja i strpljenja, svoje dečake, osmoipogodišnjeg Đorđa i petogodišnjeg Dušana, ne vaspitavaju po modelu kazne i nagrade. Probali su oni i to, ali su ubrzo shvatili da kod njihovih mališana takav sistem ne prolazi.

– Sve zavisi od deteta. Njih dvojica ni na šta ne reaguju isto, što je začuđujuće. Tako da model koji mnogi najviše preporučuju, princip “kazne i nagrade”, kod njih ne funkcioniše. Naravno, mi pokušavamo da ga primenimo, a oni pokušavaju da ga izbegnu na svaki način, tvrdi Goran za magazin "Gloria".

Nije teško shvatiti da neko poput Irine, sa blagim i toplim pogledom i tihim i smirenim glasom, ne može da bude vrhovni autoritet za dečake. Oni se momentalno umire kad čuju tatin moćan i prodoran glas.

– Nisam ni svestan toga, to je jednostavno deo mene. Generalno smo dosta bučna porodica, temperamentni smo sve četvoro, iako to na prvi pogled ne deluje tako. Naša kuća vrvi od zvukova, ali, srećom, nemamo ni ispod ni iznad mnogo komšija kojima bismo smetali. Ovde se često sve trese, ali to je odraz nezaustavljivog života. Ne možeš sve da iskontrolišeš, ni u sebi, ni kod drugoga, i prosto se svakog dana prilagođavamo. To su i sukobi i ljubavi. Inače, Irina mi skrene pažnju kad nešto kažem ili uradim što je podseti na mog oca. Ima u tome i nečeg zanimljivog, na koji način primamo nešto od naših roditelja što posle, takođe nesvesno, prenosimo našoj deci. To je zanimljiva stvar za istraživanje.