Ana Divac o slučaju "kantrimen" i optužbi za ubistvo: Bila nam je ugrožena fizička sigurnost

Predsednica Fondacije Ana i Vlade Divac otkriva da je prošla kroz najteže iskušenje u životu kad je njeno ime dovođeno u vezu sa slučajem ‘kantrimen’ i priznaje da se nije mnogo potresla kad je u javnost plasirana priča da se razvodi od supruga Vlade Divca, našeg proslavljenog košarkaškog asa

Da je supruga slavnog košarkaša Vlade Divca (49) humana, odavno se znalo, a koliko je hrabra žena Ana Divac (49) pokazala je tokom strašne hajke. Predsednica Fondacije Ana i Vlade Divac, koja je za više od pola miliona ljudi obezbedila bolji život, proglašena je vlasnicom automobila (kantrimen) kojim je izazvana saobraćajna nesreća u kojoj je ugašen jedan mladi život. Spekulisalo se i da se razvodi. Kako je preživela taj, verovatno najteži period života, koliko se sve to odrazilo na njeno i suprugovo zdravlje, ali i na rad Fondacije, koja ovih dana slavi deseti rođendan, govorila je za “Gloriju”.

- Priče o razvodu su mi lično bile nebitne. Deca nisu ništa komentarisala jer smo svi zajedno u tom trenutku bili u Riju, na Olimpijadi. Ali to je bilo loše zbog Fondacije, pošto donatori daju novac i zbog imidža koji mi predstavljamo ne samo ovde nego i u celom svetu. Tako da je to, osim na našu porodicu, bio udar i na mnoge vrednosti koje mi promovišemo u Srbiji. Što se tiče “kantrimena”, to je grozno iskustvo, nikome to ne bih poželela. Do tada sam znala da postoje loši i dobri ljudi, ali nisam imala dodira sa zlom, koje je bilo jako agresivno. U jednom trenutku nam je bila ugrožena fizička sigurnost. S druge strane, stizale su nam reči podrške, ljudi su nas zaustavljali na ulici da nam kažu koliko im je žao što nam se to dešava. Kad su me nedavno pitali kako se osećam sada kada je ljaga skinuta sa mog imena, rekla sam da ja nikada nisam imala ljagu na imenu.

Tih dana Vlade je operisao žučnu kesu?

- On je imao napad žuči pre toga, kad smo u Prijepolju davali šestomesečni pomen njegovom ocu. Završio je u lokalnoj bolnici, a onda smo ga prebacili u Beograd. To je slučajnost.

Šta vam je u tim danima bilo najveća podrška?

- U teškim trenucima snagu dobijam od Boga. Zvezda vodilja su mi patrijah Pavle i najveći duhovnici. Bavim se i duhovnim radom na sebi, kroz molitvu, meditaciju, kroz tu vrstu povezivanja sa onim koji je iznad svih i svega. To mi daje mir i snagu. Iako su me tešili da nisam jedina kojoj se to desilo, smatram da sam jedno od retkih civilnih lica, koje nije ni političar ni ratnik, kome su pripisali ubistvo. Strašno je i kad vas ogovaraju za gluposti, a kamoli za tako nešto.

Jeste li se nekad pokajali što ste se vraćali u Srbiju?

- U trenucima ljutnje da, ali sam i tada bila svesna da je to moja slabost. Srbija je naša zemlja i niko ne može da baci senku na sve ono što ovde volimo. To su pre svega koreni, porodica, prijatelji. Mislim da smo Vlade i ja predstavnici ovog naroda. Sa svim onim što smo prošli većina ljudi u Srbiji može da se poistoveti. Neko u manjem, neko u većem obliku. Ali, što se kaže, Bog svakome da teret koji može da podnese. I mi smo ga izneli - ispričala je Snežana-Ana Divac za "Gloriju".