Džeki Čen: Majstorstvo borilačkih veština u senci torture iz detinjstva
20.03.2017 21:41
Glumac, reditelj, a pre svega majstor borilačkih veština, Džeki Čen je do sada snimio više od 200 filmova koji su privukli milionsku publiku brzom akcijom, vedrim humorom i spektakularnim kaskaderskim trikovima u njegovom izvođenju, od “Policijske priče” i “Božjeg oklopa” i njihovih nastavaka do “Velike gužve u Bronksu”, “Gasa do daske” i “Karate kida”.
Čen je rođen 1954. u Hongkongu kao jedinac roditelja tako siromašnih da su ozbiljno razmišljali o tome da sina prodaju jednom lekaru Britancu za 200 dolara kako bi preživeli. Situacija im se malo poboljšala kad su se zaposlili u francuskoj ambasadi, gde su kao posluga nekako zarađivali za život, ali jedva. Dok su majka i otac bili na poslu, maleni Džeki je sam tumarao ulicama i upadao u tuče.
- Hteo sam da postanem bokser kao Muhamed Ali - seća se on.
Kad su ga roditelji upisali u Kineski operski zavod u Hongkongu, strogi internat u kojem su se starinskim, okrutnim metodama učili pevanje, gluma, pantomima, akrobacije i borilačke veštine, nisu to učinili zato što su mislili da je dečak posebno talentovan, nego iz razloga što su oboje našli bolje plaćeni posao, kao kuvar i sobarica u ambasadi u Kanberi, u Australiji. Odlučili su da se presele, ali nisu smeli sa sobom da povedu dete pa su sina jednostavno ostavili u internatu. Čenu je tada bilo šest godina.
U internatu je trpeo nezamislive užase: dečaci su ustajali svako jutro u pet i bez prestanka vežbali i trenirali - borbu nožem i štapom, mačevanje, pevanje, glumu, gimnastiku, džudo, karate, hapkido, boks, opet pevanje pa ples - i tako do ponoći, sve to uz neprestane batine, izgladnjivanje, mučenje.
Džeki se nije isticao ni u čemu, osim, možda, u lošem ponašanju.
- Bio sam ljut i ogorčen. Svakog meseca ostale su posećivali roditelji, donosili im hranu, odeću, čarape, a mene niko. Nisam mrzeo majku i oca. Ali bio sam duboko nesrećan - rekao je posle Čen, koji se tek nakon završetka škole pridružio roditeljima, ali tada ih više gotovo ništa nije vezivalo.
Iz Australije je doneo jedino ime pod kojim je danas poznat, Džeki, kako su ga zvali momci na gradilištu na kojem se zaposlio jer niko nije mogao da izgovori njegovo pravo ime, Kong-Sang. Mnogo kasnije Čen je saznao da mu je otac bio tajvanski špijun.
U školi je jedva naučio da čita i piše pa i danas žali što nije dobio bolje obrazovanje. Zbog toga neprestano naglašava važnost školovanja i finansijski pomaže izgradnju škola u Kini. A upravo školi može da zahvali za prvu priliku na filmu - jer je lokalni reditelj došao u internat u potragu za novim licima.
- Imao sam sreću što su odabrali mene - rekao je Džeki.
.
Komentari. (0)