Draža Petrović: Tetka se na rang-listi mojih ćerki bolje kotira od Deda Mraza

Najduhovitiji srpski novinar u intimnoj abecedi otkriva zašto je bolje imati bicikl nego ljubavnicu, kako ga je Gaga Nikolić uveo u hrišćanstvo, zašto su mu jutra čista egzotika i zbog čega se od svih istorijskih ličnosti najradije druži sa Džekom Danijelsom

a Ada. Ne Ciganlija, već maca koju smo nedavno usvojili. Pametna, prgava, nikom ne veruje na prvu loptu. Nisu je hteli jer je crna, a mi familijarno verujemo da one donose sreću.

b Bicikl. Lepi, plavi, “rodom” iz Šapca. Pet meseci sam ga držao u sobi i pričao sa njim. Supruga mi je bila ljubomorna dok nije shvatila da je bolje da imam bicikl nego ljubavnicu.

c Cigarete. Najbolja stvar koju je izumelo čovečanstvo. Doduše, zna da ubije, ali bolje časno poginuti nego ceo život biti nepušač.

č Čamac. Omiljena knjiga mi je “Tri muškarca u čamcu, a o psu i da ne govorimo” Džeroma K. Džeroma. Ako ikada budem napisao roman, voleo bih da liči na taj.

ć Ćerke. Ne potcenjujem sinove, ali kao koautor dve devojčice mogu reći da se sa njima mnogo bolje družim i kapiram nego što se neki moji drugari kapiraju sa sinovima.

d Dedlajn. Poslednji rok, frustracija svakog žurnaliste. Zbog toga je novinarstvo uzbudljivo zanimanje. Ponekad stresno, ali lepo.

dž Džek Danijels. Istorijska ličnost sa kojom se ponekad intenzivno družim.

đ Đubre. Žene kažu da ga bacimo, mi to odlažemo, na kraju mrzovoljno ispunimo zadatak. Možda zbog toga neki od nas odu pa ih nema po sedam godina.

e Elem. Tom rečju u kolumni zakucavam “neprijatelja”.

f Fora. Ako hoćete da se bavite satirom, najvažnije je smisliti dobru foru. Naizgled lako, a kako ih smisliti bar tri nedeljno?

g Gaga Nikolić. Moj kršteni kum. Pravoslavni sveštenik došao je u naš stan usred komunizma i Gaga me je kad sam imao dva meseca uveo u hrišćanstvo. Pamtim ga iz dečačkih dana, kasnije smo se viđali samo “na blic”. On je postao slavan a ja sam postao novinar.

h Hevi metal. Obožavam ga. Omiljeni bend mi je “Iron Maiden”. Gledao sam ih uživo pet puta.

i Ivanka. Zbog nje sam novinar. Ona me je prijavila u školicu novinarstva koju je 1994. organizovalo “Vreme”. Njoj dugujem i što postojim. Moja mama.

j Jutro. Novinarstvom se bavim da ne bih rano ustajao, zato su mi jutra čista egzotika jer ih retko vidim uživo.

k Kesić. Upoznali smo se pre 20 godina. Zoran je bio pripravnik na Studiju B, ja sam pisao za “Našu Borbu”. Intervjuisao sam njegovog oca, višeg inspektora u policiji, koji je zbog neslaganja sa politikom Miloševića naprasno penzionisan uoči protesta zbog izborne krađe. Svako popijeno pivo sa Kesićem poseban je doživljaj.

l Leto. Iako sam zimsko dete, rođen početkom decembra, ono mi je najdraže godišnje doba. Namirišem ga već početkom marta.

lj Ljakse. Pojam koji je simbol današnje Srbije. Biti ljakse je isplativo. Zato ih je valjda sve više.

m Miona. Mlađa ćerka. Ime je dobila po Mionici, varošici u blizini Valjeva odakle je moja pokojna tašta. Mnogi misle da je francusko, ali je srpsko. Ima ga i u pripoveci “Prva brazda”.

n Novi Sad. Odande su očevi. Živeli su u Dositejevoj, paralelno sa ulicom Jovana Cvijića, gde je bio Đoka Balašević. Gospodsko mesto, tamo mi žive dve od četiri sestre. Dve su na vreme pobegle “preko bare”.

nj Njiva. Volim da gledam seljake kako je obrađuju. Moja je ono što napišem na dva stupca. Alʼ retko mi raste pšenica jer se, uglavnom, bavim korovom.

o Opozicija. Normalno je svakoj vlasti biti opozicija. Jer vlast kvari ljude. I opoziciju kad dođe na vlast.

p Pozorište. Odrastao sam u njemu, moj pokojni otac Bogoljub bio je glumac. Studirao sam pozorišnu produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti, ali nisam je završio, zbog novinarstva.

r Reporter. Pod stalnom sumnjom kolega da nije mentalno čist. Psihoteraput za svakog putnika namernika koji zabasa u redakciju sa svežim uverenjem iz nadležne ustanove.

s Srbija. Tek kad upoznate nju i sve čudake koji žive u njoj, možete da budete kolumnista. Tako mi je Ljuba Andrić, večiti neženja iz Mionice, kad sam ga pitao što se nikad nije ženio, rekao da mu je tašta nerotkinja. Takvi a ne političari i napumpani nacionalni mitovi čine Srbiju. Volim je.

š Šljivovica. Jedini Srbin koji je doktorirao na šljivovici ubedio me da je, kad je dobra, bolja od najboljih francuskih konjaka. Verujem mu. Iz iskustva.

t Tetka. Omiljena ličnost mojih ćerki. Bolje se kotira na njihovoj rang-listi od Deda Mraza. Plus, ne živi u Laponiji već u centru grada i dostupna je cele godine.

u Una. Starija ćerka odoleva uticajima okoline, povremeno čita i knjige. Kao petnaestogodišnjakinja bila je na mnogim rok koncertima, što budi nadu da će izabrati pametno zanimanje.

v Vojska. Nisam je voleo dok sam bio vojnik, ali rado je se sećam.

z Zorana. “Trpimo se dvadeset godina”. Ilustrator je, ja ne znam ni Čiča Glišu da nacrtam, voli drugačiju muziku i različite stvari, ali uvek me podrži kad je najteže. Čak i kad nisam u pravu.

ž Žvaka u pepeljari. Moja kolumna u “Danasu”. Tako sam je nazvao jer predstavlja situaciju koja u stvarnom životu svakog nervira.